Španski vrhovni sud osudio je devetoro Katalonaca na između devet i 13 godina zatvora zbog pobune i organizovanja referenduma o nezavisnosti Katalonije 2017. godine.
Još troje optuženih je proglašeno krivim, ali su dobili novčane kazne.
U isto vreme je izdat novi nalog za hapšenje bivšeg katalonskog predsednika Karlesa Pućdemona, koji od 2017. živi u Belgiji.
Građani Barselone su u odgovoru na to izašli na ulice i blokirali metro, a na aerodromu je došlo i do sukoba demonstranata i policije.
- Sukob demonstranata i policije u Barseloni
- Bivša predsednica katalonskog parlamenta traži puštanje na slobodu
- Milion ljudi na skupu za nezavisnost Katalonije
Među osuđenima su nekadašnji visoki zvaničnici katalonske vlade i parlamenta, kao i aktivisti - svi oni su pred sudom rekli da nisu krivi.
Kako navode, zapravo su žrtve nepravde i suđenja zasnovanog na „lažnim dokazima".
Najveću kaznu, od 13 godina zatvora, dobio je Oriol Žunkeras, bivši potpredsednik Katalonije, koji je među osuđenima bio najviši zvaničnik.
Osuđen je zbog podstrekivanja na pobunu i zloupotrebe javnih sredstava.
Kakve su reakcije?
Žunkeras je izjavio da Madrid da hapsi zbog političkih stavova i istakao da će se separatisti vratiti još jači.
Međutim, španski premijer Pedro Sančez insistira da su svi osuđeni zbog krivičnih dela.
Puđemon navodi da je određivanje „ukupno 100 godina zatvora" liderima separatista „skandalozno".
„ Vreme je da reagujemo kao nikada ranije", napisao je na Tviteru.
„Za budućnost naših sinova i ćerki. Za demokratiju. Za Evropu. Za Kataloniju".
Katalonska skupština pozvala je na „mobilizaciju širom sveta", apelujući na Britaniju, Francusku i Nemačku da pomognu.
Na društvenim mrežama je počeo da se koristi #StandUpForCatalonia (Pobunite se za Kataloniju).
U međuvrmenu su FK Barselona i Fudbalski savez Katalonije osudili odluku suda i pozvali na „dijalog i pregovore".
Iz saveza dodaju da su, u znak solidarnosti sa osuđenim liderima i njihovim porodicama, odložili sve mečeve u regionu.
Šta se desilo?
Katalonija je 2017. na referendumu proglasila nezavisnost od Španije, ali je sud tu odluku proglasio neustavnom.
Tri nedelje posle glasanja katalonski parlament proglasio je nezavisnost, na šta je Madrid odgovorio uvođenjem prinudne vlasti u tom regionu.
Nekoliko katalonskih lidera je tada ili uhapšeno ili pobeglo u inostranstvo.
Tužioci su na suđenju tvrdili da je proglašenje nezavisnosti bio udar na špansku državu, kao i da su lideri separatista zloupotrebili javne fondove za organizovanje referenduma.
Kako navode, reč je o „savršeno isplaniranoj strategiji kako se srušio ustavni poredak, čime bi se nelegalno došlo do nezavisnosti Katalonije".
Međutim, lideri separatista tvrde da je suđenje političko, a da je nasilje izazvala policija.
Inače, katalonski nacionalisti već dugo tvrde da njihov region šalje suviše novca siromašnijim delovima Španije, a da je za sve kriv Madrid.
U bogatom regionu živi oko 7,5 miliona ljudi - imaju svoj parlament, zastavu, jezik i himnu.
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
5. 10. 2024.
Južne vesti juče objavile članak a od jutros je počelo sa čišćenjem i sređivanjem ispred stanice kod lokomotive. Posao završili za tri sata, eto koliko je bilo potrebno da se bar nešto dovede u red
Vremeplov Čitalac