Javne ličnosti, ekološke teme, pitanje spomenika, ali i nada ključni su pojmovi dosadašnje kampanje za beogradske izbore, jer opozicione liste smatraju da u prestonici imaju najviše šansi da smene vladajuću koaliciju.
Sve to moglo bi da znači zanimljivu izbornu trku u prestonici Srbije 3. aprila.
Građani na beogradskim izborima biraju sastav gradske skupštine, a jedan od 110 odbornika kasnije može da postane i gradonačelnik.
Ovo su liste partija čije su liste dobile potvrdu izborne komisije.
- Raspisani izbori za 3. april - za šta sve glasa Srbija
- Ko je ko na listama za parlamentarne izbore u Srbiji
- Ko je stari, a ko novi zeleni u srpskoj politici
1. Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve
Najbrži u predaji potpisa za izbornu listu opet su bili naprednjaci, ove godine obučeni u plave jakne sa stranačkim obeležjem.
Nosilac liste i najavljeni kandidat za gradonačelnika je Aleksandar Šapić, bivši vaterpolista i dosadašnji predsednik opštine Novi Beograd, čiji je Srpski patriotski savez (SPAS) tokom proleća 2021. postao deo naprednjaka.
Prilikom predaje liste, Šapić je izjavio da je Beograd „odavno centar regiona", kao i da se može nazvati „Njujorkom jugoistočne Evrope".
„Duboko smo uvereni da Beograd ide u dobrom pravcu", izjavio je tada Šapić, koji je političku karijeru počeo tokom mandata prethodne vlasti kao pomoćnik gradonačelnika dok je na čelu Beograda bio Dragan Đilas.
Goran Vesić, trenutni zamenik gradonačelnika Beograda, koji je u dosadašnjem mandatu bio najaktivniji predstavnik gradske vlasti, četvrti je na listi.
„Neki bi rekli da mu (Vesiću) ne pokazujem poštovanje jer će prvi na listi za Beograd biti Šapić, ali nije tako", izjavio je lider naprednjaka Aleksandar Vučić za televiziju Pink.
Dodao je da je Vesiću rekao da će za njega biti „mnogo dobrih i važnih stvari", ali da „nekad mora da se istrpi i nešto što misliš da je nepravda".
Na poziciji broj dva liste SNS-a je doktorka Marija Zdravković, a u vrhu je i veliki broj javnih ličnosti.
Koreograf Konstantin Kostjukov je treći, bivši košarkaški reprezentativac Nenad Krstić ješesti, glumica Iva Štrljić je sedma, novinar Živorad Nikolić je 17, dok se na poziciji 27 nalazi glumac Branislav Milićević, poznatiji kao Branko Kockica.
Premijerka Ana Brnabić je 63, a ministar finansija Siniša Mali 67. na listi naprednjaka.
Siniša Mali vodi pravnu bitku nakon što mu je u decembru 2021. godine Senat Univerziteta u Beogradu jednoglasno poništio doktorat zbog plagijata.
Mali je potom podneo podneo dve tužbe Upravnom sudu zbog odluka organa Univerziteta u Beogradu kojima je osporena njegova doktorska disertacija i poništena diploma doktora nauka, preneo je list Danas, pozivajući se na izvore u tom sudu.
- Deset godina SNS: Šta treba da znate u 100 i 500 reči
- Koliko su se naprednjaci promenili od dolaska na vlast
- Ko je Nebojša Stefanović - ministar bez stranačke funkcije
- Da li se možemo zvanično podmladiti, kao što želi Bogoljub Karić
2. Ivica Dačić - premijer Srbije, Toma Fila - gradonačelnik Beograda
Na rednom mestu broj dva nalazi se lista koja u nazivu ima već odgovor na pitanje ko bi mogao da bude prvi čovek prestonice ako oni osvoje najviše glasova.
Reč je o koaliciji Socijalističke partije Srbije (SPS), Jedinstvene Srbije (JS) i Zelenih Srbije.
Toma Fila, beogradski advokat, kaže da u izbornu trku ide da bi pobedio i „oprao Beograd" - i od korupcije i bukvalno - ali već pravi postizborne kalkulacije.
Kako navodi, ako na izborima pobedi Šapić - podržaće ga, dok ako pobedi kandidat opozicije Vladeta Janković onda „ide u opoziciju, ali to se neće desiti".
„Gledajući protivkandidate, ni od jednog nije sramota izgubiti, to su ugledni ljudi, ljudi koje je neko predložio i ja ni o jednom neću da pričam ništa loše", izjavio je osamdesetogodišnji Fila za N1.
Fila je poznati advokat koji je bio zastupnik Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije i nekadašnjeg lidera socijalista.
Milošević je preminuo 11. marta 2006. godine u pritvoru Haškog tribunala gde mu se sudilo za ratne zločine.
Ivica Dačić, lider socijalista i nosilac te liste na parlamentarnim izborima, smatra da je Fila „oličenje starog, pravednog i šarmerskog duha Beograda".
„Nije predložen za gradonačelnika zbog partijskog uverenja, već zato što može da bude ponos Beograda", izjavio je Dačić za televiziju Hepi.
Broj dva na listi socijalista je Nikola Nikodijević, trenutno predsednik gradske skupštine, a na trećem mestu Rade Basta, direktor „JKP" Beogradske elektrane.
Visoko je pozicionirana i Ivana Vilotijević, gradska sekretarka za zaštitu životne sredine.
- Koliko je važan predsednik Skupštine Srbije
- Krkobabić: „Zadatak nam je da mladi iz sela ne idu na čuku da hvataju signal za internet"
3. Dr Vojislav Šešelj - Srpska radikalna stranka
Lista radikala na svim izborima tradicionalno nosi ime Vojislava Šešelja, dugogodišnjeg stranačkog lidera, osuđenog za ratne zločine pred Haškim tribunalom.
Tako je i sada, ali prvi na listi je Miljko Ristić, kardiohirurg, profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i donedavni lekar u Fudbalskom savezu Srbije, kao i član uprave Fudbalskog kluba Crvena zvezda.
Potom slede preduzetnik Todor Šljivar, pa student Vladimir Šešelj, inače sin lidera stranke.
Na sedmom i osmom mestu su mašinbravari Mirko Cvejić i Zoran Graovac, nastavnik razredne nastave Dragiša Stanojević, a na listi ima i penzionera, učenika, vozača, radnika obezbeđenja.
Prilikom predaje liste za parlamentarne izbore, Šešelj je izjavio da su na spisku samo članovi Srpske radikalne stranke (SRS), a deluje da je slična taktika i za beogradske izbore.
Kako navodi, radikali se nikada nisu bavili „forsiranjem glumaca, pevača i penzionisanih sportista koji nakon izbora neće zastupati stranke na čijim su listama".
4. Milica Đurđević Stamenkovski - Srpska stranka Zavetnici
Posle radikala, proglašena je lista još jedne desničarske opcije - Zavetnika.
Prvi na listi Zavetnika je Mladen Kočica, specijalista kardiovaskularne hirurgije i kardiohirurg u Univerzitetskom Kliničkom centru Srbije.
Sledi Milica Đurđević Stamenkovski, liderka Zavetnika.
Po proglašenju liste, Đurđević Stamenkovski je izjavila da biografija Kočice pokazuje da je reč o „velikom stručnjaku i humanisti".
„Kao specijalista kardiohirurgije borio se za srca ljudi, sada je vreme da spasi i dušu Beograda", izjavila je ona.
Na trećem mestu liste Zavetnika je diplomirani menadžer Dušan Stojiljković, pa pravnica Bojana Bukumirović, a onda student Stefan Jovanović.
5. Vladeta Janković - Ujedinjeni za pobedu Beograda
Peta lista je na beogradske izbore krenula sa mnogo ambicija i verom da bi tokom aprilskog glasanja u prestonici Srbije najpre moglo da dođe do smene vlasti.
Vladeta Janković, nekadašnji ambasador Jugoslavije u Vatikanu i Velikoj Britaniji, kandidat je široke koalicije opozicionih partija i pokreta.
Nju čine Stranka slobode i pravde (SSP) Dragana Đilasa, Narodna stranka (NS) Vuka Jeremića, Demokratska stranka (DS), Pokret slobodnih građana (PSG), Udruženi sindikati Srbije „Sloga", Pokret za preokret, Pokret Slobodna Srbija.
Jankovićevu listu upravo čini kombinacija ljudi iz tih partija.
Na drugom mestu je profesor Vladimir Obradović iz SSP-a, zatim ekonomistkinja Vesna Petković iz DS-a, istoričarka Mila Popović iz SSP-a i Miloš Pavlović iz Narodne stranke.
Bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas je na 60. poziciji liste, a mediji uveliko pišu ko bi sve mogao da se nađe u Jankovićevom „timu za Beograd".
Kako navode, glumcu Tihomiru Staniću namenjena je kultura, bivšem vaterpolisti Danilu Ikodinoviću sport, a psihologu Žarku Trebješaninu obrazovanje.
Osamdesetjednogodišnji Janković, inače filolog i profesor Univerziteta u Beogradu, dugo je deo političke scene.
U politiku je ušao početkom devedesetih, kao zvaničnik Demokratske stranke, a posle raskola u demokratama postaje jedan od osnivača Demokratske stranke Srbije u vreme dok je na njenom čelu bio Vojislav Koštunica.
Koštunica je bio zajednički kandidat opozicije na izborima u septembru 2000. godine kada je pobedio Slobodana Miloševića, a posle petooktobarskih promena iste godine postao je predsednik SR Jugoslavije - državne zajednice Srbije i Crne Gore.
Vladeta Janković je dugogodišnji poslanik u Narodnoj skupštini Srbije i Saveznoj skupštini SR Jugoslavije, a bio je i visoki savetnik Koštunice dok je obavljao funkciju predsednika SR Jugoslavije.
6. Dr Miloš Jovanović - Nada za Beograd
Šesta izborna lista je lista koalicije Nada, koju čine Demokratska stranka Srbije, Pokret za obnovu kraljevine Srbije i još 25 udruženja građana.
Nosilac liste je Vojislav Mihailović, unuk Dragoljuba Mihailovića, vođe četničkog pokreta za vreme Drugog svetskog rata.
Mihailović je po predaji liste izjavio da Nada ima tim „mladih, ali iskusnih ljudi, koji su spremni da preuzmu odgovornost za vođenje grada".
„Akcenat ćemo staviti na rešavanje problema zagađenja, urbanističkog haosa i saobraćajnih gužvi, dok prigradska naselja moraju da imaju iste infrastrukturne uslove kao i centar grada", naveo je Mihalović.
„Sramota je da u 21. veku delovi grada nemaju struju, vodu i kanalizaciju."
Miloš Jovanović, lider DSS-a i kandidat koalicije Nada na predsedničkim izborima smatra da je njihov program za Beograd „najozbiljniji i najpromišljeniji".
Jovanović je inače prilikom predaje liste pohvalio političke protivnike.
Kako navodi, pokret Ne da(vi)mo Beograd je odložio predaju liste kako bi njegova koalicija na beogradskim izborima imala isti redni broj kao na parlamentarnim.
To je, kaže, primer politike normalnosti i fer-pleja.
Do kompromisa je, deluje, došlo i na listi koalicije Nada - Jovanović je drugi, a potom se do kraja liste redom smenjuju ljudi iz DSS-a i POKS-a.
7. Moramo - Dobrica Veselinović
Na sedmom mestu je lista koja se na ovim izborima predstavlja kao jedna od zelenih opcija, sa ekologijom kao jednom od ključnih tema.
Kandidat za gradonačelnika upravo je Dobrica Veselinović, lider pokreta Ne da(vi)mo Beograd, koji je i prvi na listi.
Na drugom mestu je programska menadžerka Natalija Simović, a na trećem Radomir Lazović, takođe visoki funkcioner pokreta Ne da(vi)mo Beograd.
Reč je pokretu nastalom 2015, čiji je zaštitni znak žuta patka, a koji je postao prepoznatljiv po protestima protiv projekta Beograd na vodi i rušenja u Savamali.
Na ovoj listi, najviše se kao zanimanje ponavljaju politikolozi i politikološkinje.
„Ja sam Dobrica i tu sam da budem dobar gradonačelnik svima", izjavio je Veselinović po saopštenju odluke pokreta da on bude kandidat za gradonačelnika.
„Ne smemo dozvoliti da oni koji sada upravljaju nastave da uništavaju grad - moramo da pobedimo, jer Beograd ne sme da bude najzagađeniji grad", dodao je.
8. Duško Vujošević - Boris Tadić - Ajmo ljudi
Izborna lista pod rednim brojem osam mogla bi najviše da se svidi ljubiteljima košarke i to posebno navijačima Partizana.
Prvi na listi ispred koalicije Socijaldemokratske stranke (SDS), Nove stranke i nekoliko manjih pokreta je Duško Vujošević, najtrofejniji trener u istoriji crno-belih.
Vujošević je nedavno izjavio da je pre svega reč o njegovom građanskom gestu i da ne ulazi u veće političko angažovanje.
Kako navodi, prvo je podržao Borisa Tadića, bivšeg predsednika Srbije, a sada lidera SDS-a, a potom su „krenuli razgovori".
„Mi smo prijatelji, ali opet ja cenim i njegovu urbanost i demokratičnost i smatram da je kvalitetan čovek - imam u njega poverenja", izjavio je Vujošević za Novu.
Tadić ga je potom, objašnjava, pozvao da bude prvi na listi, što je video kao veliku čast, ali i nešto čime nije bio oduševljen.
„Međutim, smatram da ne možemo svi da se smestimo u neku komfornu poziciju i da savest smirujemo povremenim hrabrim javnim istupima, da nemamo nikakvu aktivnost", smatra.
Pored Partizana, Vujošević je tokom karijere vodio je i CSKA Moskvu, Limož, nekoliko italijanskih klubova, a kratko je bio i na klupi Crvene zvezde.
Selektor reprezentacije Srbije i Crne Gore bio ja na Evropskom prvenstvu u Švedskoj 2003, jedno vreme je bio i selektor Bosne i Hercegovine, a radio je i pri selekciji Crne Gore.
Tokom godina, Vujošević je poznat i kao žestok kritičar Srpske napredne stranke i predsednika Aleksandra Vučića, optužujući ih za favorizovanje Crvene zvezde.
„Angažovao sam se (politički) u smislu reakcije, kada je politika dirnula mene, posao koji radim i mešala se u sport", izjavio je Vujošević 2021. za BBC na srpskom.
Zbog te kritike mu je, smatra, onemogućeno da radi u Partizanu.
Drugi na listi SDS-a za beogradske izbore je Aleksandar Ivanović iz SDS-a, nekadašnji predsednik Skupštine opštine Vračar, a potom sledi advokat Srđan Sandić, takođe član SDS-a.
Četvrta na listi je Vida Ognjenović, književnica i rediteljka, a peta Milica Čanović iz Socijaldemokratske stranke.
9. Nemanja Šarović - Za sav normalan svet
Na rednom mestu broj devet nalazi se prva lista koja na predstojećim beogradskim izborima neće imati kandidate za svih 110 odborničkih mesta.
Njihov kandidat za gradonačelnika je Nemanja Šarović, nekada visoki zvaničnik Srpske radikalne stranke (SRS), koji je po izlasku iz radikala osnovao pokret Ljubav, vera, nada.
Šarović je prilikom predaje liste izjavio da je reč o „alternativi za veliki broj građana koji su nezadovoljni i ne žele da glasaju ni za jednu od unapred pripremljenih opcija".
Kako navodi, predstaviće program za grad u jednoj tački „koja će biti ključna", a biće ponosan koliko god glasova da dobije, jer je „smogao hrabrosti da izađe pod svojim imenom".
„Za razliku od režima čiji su nosioci liste ljudi koji su pozajmili kredibilitet režimu, jer režim kredibilitet nema", rekao je.
Njihova kampanja će, ističe, biti drugačija od mejnstrima i bez velikih obećanja, a koristiće društvene mreže, jer je to „ono gde možemo da gostujemo".
Šarović je bio dugogodišnji zamenik lidera radikala Vojislava Šešelja, ali je SRS napustio u julu 2020. godine jer je, kaže, smatrao da je trebalo žešće kritikovati vladajuću Srpsku naprednu stranku (SNS) i Aleksandra Vučića, što „nije naišlo na razumevanje".
10. Suverenisti
Listu Suverenista čini koalicija stranaka i pokreta Dosta je bilo, Zdrave Srbije i Živim za Srbiju.
Prvi na listi i kandidat za gradonačelnika je advokat Vojin Biljić iz DJB-a, koji smatra da će Suverenisti biti iznenađenje na beogradskim izborima.
Kako navodi, bez njihove liste neće biti moguće formirati vlast u glavnom gradu.
Kampanja Suverenista umnogome bi, barem prema prvoj izjavi Biljića po proglašenju liste, mogla da se zasniva na protivljenju merama protiv širenja kovida-19.
„Suverenisti će biti garant da neće biti ponovnog uvođenja kovid ausvajsa (propusnica) i drugih ugrožavanja sloboda građana", izjavio je Biljić, inače predsednik beogradskog odbora DJB-a.
U nazivu liste Suverenista za beogradske izbore je i Jovana Stojković, jedna od najglasnijih protivnica vakcina u Srbiji, a stavove protiv vakcina na društvenim mrežama isticao je i Saša Radulović, lider DJB-a i nekadašnji ministar privrede u Vladi Srbije.
Pitanje vakcinacije i mera za suzbijanje epidemije kovida-19 u Srbiji se ne donose na nivou lokalnih samouprava, već na republičkom nivou.
DJB u slučaju pobede najavljuje i besplatno školovanje, udžbenike, vrtiće, sportske sekcije, obroke i sve druge aktivnosti potrebne deci, kao i besplatan gradski prevoz.
„Kulturni, istorijski i turistički potencijal Beograda biće u potpunosti iskorišćen", naveli su u saopštenju.
Suverenisti su predali listu od 50 kandidata za odbornike u gradskoj skupštini.
11. Patriotski blok
Kandidat za gradonačelnika ispred koalicije Patriotski blok, čiji su nosioci Dveri i Pokret za obnovu kraljevine Srbije (POKS) je lekar Borislav Antonijević.
Antonijević je specijalista ginekologije i akušerstva u bolnici Narodni front, a kaže da se više od 20 godina „bavi zdravljem građana".
Prilikom predaje liste na njihovim kutijama je bilo ispisano - „Srcem za Beograd".
Antonijević je tada izjavio da mu je zdravlje građana na prvom mestu i da će to biti prioritet ako njegova koalicija pobedi na izborima.
Dveri pored toga u saopštenju ističu i „unapređenje i proširenje porodice".
Ipak, Antonijević je tek treći na listi.
Prva je Radmila Vasić, predsednica gradskog odbora Dveri, dok je na drugom mestu Božidar Pavlović, predsednik gradskog odbora POKS-a.
12. Ruski manjinski savez
Oko poslednje liste na predstojećim izborima bilo je i najviše problema.
Na prvom mestu nalazi se Pavle Bihali Gavrin, jedan od osnivača Pokreta za zaštitu životinja Levijatan, poznatog po desničarskim stavovima.
„Ruski manjinski savez - Milena Pavlović, Pavle Bihali Gavrin (Srpsko ruski pokret, Srpsko ruska partija Vukovi, Pokret Grka Srbiza)", glasi pun naziv liste.
Republička izborna komisija prvo je odbila da je proglasi kao listu ruske manjine, ali su se njihovi predstavnici žalili Upravnom sudu, koji im je dozvolio učešće na izborima.
Međutim, usledila su nova osporavanja - pre svega potpisa i pečata kojim su oni overeni.
Kako se navodi, 75 odsto potpisa prikupljeno je u Zemunu, gotovo svi birači su potpisani samo inicijalima, a overitelj je bio samo jedan notar.
Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) zahtevao je zbog toga reakciju nadležnih organa.
Bihali je nedavno izjavio da se oni ne bave „visokom politikom" i da su okrenuti problemima malih ljudi.
Pogledajte i video kako je biti fotograf na političkom mitingu u Srbiji
Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
11. 10. 2024.
I.....je l' su uhapsili balon?
Dubioza Čitalac