Srbija, fudbal i Miljan Miljanić: Patrijarh ili grobar jugoslovenskog fudbala
Kum, patrijarh, otac, modernizator, grobar - uz ime Miljana Miljanića lepe se brojni epiteti oko kojih ljubitelji fudbala i dalje ne mogu da se usaglase.
Ipak, jedno je sigurno - teško da je neko toliko uticao na fudbal na ovim prostorima kao Čiča, kako su ga svi zvali.
Tokom bogate karijere prvo je kao trener vodio Crvenu zvezdu i slavni Real Madrid, bio je i selektor „plavih", da bi kasnije kao dugogodišnji predsednik Fudbalskog saveza bio čovek od koga je sve polazilo i koji se za sve pitao.
„Malo ko je imao toliko znanja o fudbalu kao Miljan… Baš mi je drago što pišeš o njemu, on to zaslužuje", kaže za BBC na srpskom Vladimir Petrović Pižon, četvrta Zvezdina zvezda.
- Kako je Ana iz Požarevca dospela u vrh Fantazi Premijer lige
- „O mama, mama, mama - zaljubio sam se": Kako je bilo gledati Maradonu
- Kako smo gledali i igrali fudbal u Srbiji 2020. godine
„On je neko ko je na ove prostore doneo potpuno novi pogled na fudbal", dodaje Ivan Ćurković, bivši igrač i predsednik fudbalskog kluba Partizan.
Miljan Miljanić preminuo je na današnji dan 2012. godine. Ovo je njegova priča.
#MiljanMiljanić (#RealMadrid) and #RinusMichels (#FCBarcelona) at stadium #CampNou in the 1974/75 season.#Barça #RMCF #elclásico
— OldFootballPhotos (@OldFootball11) December 1, 2018
📷 Masahide Tomikoshi pic.twitter.com/Vs7vzCFZ0b
Crvena zvezda
Rođen je 4. maja 1930. godine u Bitolju, u crnogorskoj porodici koja je posle Drugog svetskog rata došla u Beograd.
Miljanić već tada odlazi u podmladak Crvene zvezde, ali se tamo nije baš naigrao.
Početkom pedesetih zabeležio je samo jedan nastup u i crveno-belom dresu i u seniorskom fudbalu uopšte.
„Mnogi misle da nije bio veliki igrač, pa nije mogao da bude ni veliki trener… Varaju se", kaže Petrović Pižon koji je, kako govori, rastao sa njim.
Miljanić već 1966. - sa samo 36 godina - seda na Zvezdinu trenersku klupu, gde će biti sve do 1974.
- Odlazak Mistera: Zašto će Mančesterom i Lutonom zauvek odjekivati ime Radomira Antića
- Od Partizanovih beba do džinova sa Old Traforda
- Ubistvo Ace Radovića: Smrt na derbiju koja ništa nije promenila
„Ono što danas znamo kao veliki klub napravljeno je u tom periodu i to se vidi po titulama kod kuće i po nastupima u Evropi", napisao je novinar Slobodan Georgiev za Vreme.
Zvezda je u tom periodu osvojila četiri titule - od čega tri u nizu - tri kupa (dve duple krune), kao i Mitropa kup, a u tom periodu napravljena je i razlika u derbijima u odnosu na večitog rivala - fudbalski klub Partizan.
Mrlja iz crveno-belog perioda je polufinale Kupa evropskih šampiona 1971. protiv grčkog Panatinikosa - Zvezda je u prvom duelu slavila 4:1 i revanš u Atini mnogi su videli kao puku formalnost, a dogodila se atinska tragedija.
Grci su slavili 3:0 i prošli u finale, a za poraz će mnogi dugo kriviti sudiju, teren, uz dosta spekulacija da li je meč možda bio namešten.
„Bio je vrlo jednostavan čovek, ali nije ga bilo lako razumeti", kaže Petrović, koji je godinu dana kasnije, kao tinejdžer, stigao u prvi tim Zvezde.
„Neki su, normalno, ljuti zato što kod njega nisu igrali, pa ga ni ne vole, ali malo je takvih. Većina ga je razumela i volela", dodaje.
#Yugoslavia: #DraganDžajić and coach #MiljanMiljanić; #Džajić #Miljanić pic.twitter.com/ktzRRoI1e2
— OldFootballPhotos (@OldFootball11) June 26, 2016
Real Madrid
Miljanić 1974. odlazi u slavni Real Madrid, gde nastavlja sa uspesima.
U Madrid ga je inače doveo niko drugi do Santjago Bernabeu, čuveni predsednik Kraljevskog kluba po kome se sada zove stadion Reala.
Miljanićev jedini uslov je bio da sa njim kao kondicioni trener dođe i Srećko Radišić koji je tako, kažu, postao prvi kondicioni trener u istoriji Reala.
Zašto je on bio bitan? Zato što je Čiča uvek insistirao na vrhunskoj fizičkoj pripremi igrača, znatno povećavši broj treninga zvezdama Reala.
Za Madriđane su tada igrali čuveni Hose Antonio Kamačo, kao i Vinsente del Boske, poznat kasnije i kao selektor Španije.
A pored fizičke pripreme Miljanić je insistirao i na detaljnoj taktici, zabranivši igračima duge pasove i više od dva dodira lopte.
„Toliko je bio dalekovid da su neke stvari na kojima je pre 50 godina insistirao u igri i sada aktuelne", kaže Petrović.
Ćurković dodaje da je Miljanić „jedan od prvih koji se studiozno bavio fudbalom".
„Analizirao je sve, ulazio u detalje, čovek velike inteligencije, vrlo praktičan", kaže.
Ta praktičnost znači pobediti rivala kako god je moguće, makar i na mišiće, jednim golom razlike posle grčevite borbe u odbrani.
I to se mnogima nije svidelo, iako je Real Madrid već u prvoj Miljanićevoj sezoni tamo osvojio i ligu i kup - kritikovan je zbog neatraktivne igre.
Ostaće upamćeno da je Miljanićev Real u tom periodu, u Kupu pobednika kupova, morao na megdan njegovoj Zvezdi, koja je bila bolja na penale.
Miljanić u Beogradu nije predvodio Madriđane sa klupe - jedni kažu zbog ljubavi prema crveno-belima, drugi zbog odnosa SFRJ i Španije, kojom je tada vladao diktator Fransisko Franko.
A 2012, kada je preminuo, igrači Reala - predvođeni Murinjom - na belom dresu nosili su crni flor.
https://www.facebook.com/istorijaexyufudbala/photos/a.578340072353880/1031862857001597/
Reprezentacija
Posle Reala Miljanić je kratko vodio i Valensiju, ali sa njom nije imao uspeha.
Kao ni sa reprezentacijom, reći će mnogi - i eto svađe.
Selektor plavih bio je u četiri navrata, od čega na dva Svetska prvenstva - u Nemačkoj 1974. i u Španiji 1982. godine.
- Od prečke Mijatovića do potopa u Južnoj Africi - sve tragedije fudbalske reprezentacije
- Darko Pančev: „Jugoslavija za desetku, ostali ni za peticu“
- Predrag Mijatović: Jugoslavija je mogla da bude prvak sveta u fudbalu
„Te 1979. godine preuzeo je reprezentaciju u periodu najveće krize u istoriji jugoslovenskog reprezentativnog fudbala, obeleženim serijom loših rezultata i čestom smenom selektora", navodi se na popularnoj Fejsbuk stranici Istorija eks-Ju fudbala.
Kako navode, za tri godine je napravio reprezentaciju svetskog kvaliteta.
„Nije postigao bog zna kakav uspeh, ali se bar plasirao, što su jedina dva plasmana plavih na SP između 1962. i 1990. godine", dodaju.
Plavi su u Nemačkoj ispali u četvrtfinalu, a u Španiji u grupnoj fazi, za šta mnogi i dalje krive penal dosuđen posle faula napravljenog dva metra izvan kaznenog prostora i sudiju Sorensena.
https://t.co/kWBkrriFIc
— Crveni Božo- Levičarski fanatik iz Novog Sada (@BozoCrveni) November 13, 2020
Ovo je penal mog detinjstva. I jedini zbog kojeg sam plakao kao klinac. Jebeni Sorensen i Lopez Ufarte! Kad su promašivali Stojković i Brnović u Italiji protiv Argentine već više nisam bio klinac. Kad se raspala SFRJ nisam više navijao za reprezentaciju 🤷♂️
Da nije bilo toga Jugoslavija bi prošla dalje i niko ne bi mogao „da predvidi krajnji domet Papeta, Pižona, Zlatka, Zeke i ostalih plavih velemajstora", navodi se u jednom od tekstova o njemu na stranici Istorija eks-ju fudbala.
https://www.facebook.com/istorijaexyufudbala/photos/a.367820483405841/745054655682420/
Ipak, zbog načina igre - oprez, defanzivna taktika - kao i uticaja na ostale trenere, mnogi su ga krivili za stalne neuspehe reprezentacije i neatraktivnu igru tokom sedamdesetih i osamdesetih.
Otud i optužbe da je grobar jugoslovenskog fudbala.
„Ja bih ga pre nazvao patrijarhom, nikako grobarom", kaže Petrović, ističući da je Miljanić bio pedagog.
„Možete da igrate atraktivno, pa da izgubite. On je pravio tim koji je bio po njegovom receptu. U cilju pobede, uspeha i rezultata", dodaje Ćurković.
Kako kaže, ni najveći treneri nisu u kontinuitetu imali uspehe.
„Bude poraza, neuspeha, a uvek je najlakše da se sve svali na trenera - on je sam, a igrača ima mnogo".
- Osimova Jugoslavija i drugi timovi koje su zaustavile nefudbalske stvari
- Najstariji fudbalski klubovi u Srbiji - od ledine do trofeja
- „Slučaj tenk“: Šta vojno vozilo radi ispred Zvezdinog stadiona
Na selektorsku klupu se vratio 1992, posle ostavke Ivice Osima, kada je rat na prostoru bivše Jugoslavije već uveliko trajao.
Plavi su tada pod njegovom komandom odigrali samo jednu prijateljsku utakmicu protiv Fiorentine.
Inflacija
Ivan Ćurković
Miljanić je znao za sve kritike protiv njega.
Bio je veoma elokventan čovek, pristupačan, uvek je davao izjave za javnost, uvek se javljao novinarima.
Tu može da nastane problem inflacije slika i reči, koja može da bude vrlo pogubna. morate voditi računa koliko se pojavljujete u javnosti.
Nije on to radio zbog sebe, više je hteo da bude na usluzi fudbalu, profesiji kojom se bavio.
Međutim, to se okrenulo protiv njega.
Sećam se, jednom smo bili smo u loži Zvezdinog stadiona i Zvezdina publika se okrenula protiv njega - zviždali su mu.
Nije on tada bio trener zvezde, to je bilo na kraju karijere, ali ti zvižduci su i mene lično pogađali.
Nekada se treba skloniti i ne biti na prvoj liniji.
To je za mene bila velika lekcija.
#RealMadrid’s #HenningJensen #MiljanMiljanić and #Camacho #RMCF pic.twitter.com/6udh1YcEKo
— OldFootballPhotos (@OldFootball11) January 9, 2018
Funkcioner
Po završetku trenerske karijere Miljanić je postao jedan od najuglednijih i najuticajnijih sportskih radnika na ovim prostorima.
Dvadeset godina je bio svemoćni predsednik Fudbalskog saveza Jugoslavije.
Filip Švarm, urednik Vremena, u jednom tekstu ističe i da je Miljanić imao dovoljno moći i hrabrosti da se suprotstavi Željku Ražnatoviću Arkanu.
Arkan je bio osnivač i komandant Srpske dobrovoljačke garde, stekao je reputaciju ratnog profitera, a Haški tribunal ga je 1997. optužio za ratne zločine.
Ražnatović je pre preuzimanja Obilića, a posle paravojnih aktivnosti tokom ratova, preuzeo FK Prištinu, tada drugoligaša, ali nije uspeo da je „silom ugura u Prvu ligu", piše Švarm.
„Na jednom od sastanaka predsednik Fudbalskog saveza Jugoslavije mu je rekao da ne viče jer se 'ovde niko nikog ne boji'", navodi Švarm u tekstu.
U penziju je otišao 2001. godine, a u međuvremenu je odlikovan Ordenom za hrabrost, Ordenom Nemanje drugog reda i Ordenom FIFA za zasluge u razvoju fudbala.
Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.
„Od njega pre svega pamtim sve što se tiče fudbala - kako je spremao tim za velike i male utakmice, sve. Ta škola je bila savršenstvo", kaže Petrović.
Ćurković ističe da je Miljanić ostavio izuzetan trag u srpskom i jugoslovenskom fudbalu.
„Imao sam sreću da budem uz njega od početka šezdesetih, kada mi je bio trener kao selektor omladinske reprezentacije, sve do kraja moje i njegove karijere".
Na kraju mu se, kaže, narušilo zdravlje, stigla demencija…
„Njegov posao je vrlo stresan, to ništa nije čudno, ali Miljanić se uvek ponašao kao gospodin, uvek je sve respektovao", kaže Ćurković.
„Jedan je od retkih ljudi za koje me vežu samo najlepše uspomene".
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
15. 4. 2024.
Obično se policija ne meša u svoj posao. Kako se ovo desilo?
Žika čitalac