Srbija i fudbal: Svi štrajkovi - od Vojvodine, preko Borca, sedenja na travi, do „večitih rivala"

Fudbaleri Vojvodine odlučili su pre nekoliko dana da se kolektivno, barem na neko vreme, više ne bave fudbalom - već da pređu na nožni tenis.

Razlog za to nije poraz od TSC-a iz Bačke Topole u prvom kolu prolećnog dela šampionata, već neisplaćene plate na koje čekaju već mesecima.

„Duguje se pet plata radnicima, tri plate igračima i želimo da se sve to isplati u celini", navodi se u saopštenju zaposlenih u FK Vojvodina.

„Razočarani smo i ispražnjeni od svega, pa će igrači od ponedeljka samo formalno dolaziti na treninge i igrati nožni tenis sve dok plate ne budu isplaćene", dodaju.

Ipak, u ponedeljak nisu stupili u štrajk, jer im je iz Fudbalskog saveza Srbije obećana jednokratna pomoć.

• Miljan Miljanić: Patrijarh ili grobar jugoslovenskog fudbala
• „O mama, mama, mama - zaljubio sam se": Kako je bilo gledati Maradonu
• Ubistvo Ace Radovića: Smrt na derbiju koja ništa nije promenila

Problemi u novosadskim crveno-belima, aktuelnim osvajačima Kupa Srbije, traju već mesecima, a situacija ništa nije bolja nije ni u velikom broju drugih ekipa.

To se događa zato što je Fudbalski savez Srbije suspendovao finansijske kriterijume u sistemu licenciranja, kaže za BBC na srpskom Mirko Poledica, predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera Nezavisnost.

„Da biste dobili licencu da igrate sezonu pre svega morate da dokažete da na kraju kalendarske godine nemate dugove prema igračima", navodi Poledica.

„FSS je to pravilo suspendovao kada je počela pandemija korona virusa, tako da su klubovi u sezonu ušli bez obaveze da ispunjavaju finansijske kriterijume", dodaje.

Fudbalerskih štrajkova u srpskom fudbalu je bilo i ranije, a čest je i slučaj da fudbaleri mesecima ili godinama čekaju da im budu isplaćene zarade.

Najbolji primer toga su igrači ugašenog Borca iz Čačka i FK Jagodine koji su tokom leta 2020. godine zbog neisplaćenih plata štrajkovali glađu.

Šta je problem?

Poledica kaže da veliki broj klubova u Srbiji ima problem sa plaćanjem, ali da igrači još nisu reagovali kao u Novom Sadu.

On ističe da su finansijski kriterijumi prilikom licenciranja suspendovani na godinu dana, ali da se posledice već vide.

„Sedam, osam meseci kasnije došli smo u situaciju da klubovi ne mogu finansijski da izdrže sve namete.

„Zašto? Zato što pre svega posluju neodgovorno - dovode igrače, a nemaju novca da ih plate, svesni da neće biti kažnjeni zbog toga".

• Kako je Ana iz Požarevca dospela u vrh Fantazi Premijer lige
• Najstariji fudbalski klubovi u Srbiji - od ledine do trofeja
• Od prečke Mijatovića do potopa u Južnoj Africi - sve tragedije fudbalske reprezentacije

Međutim, kako kaže, suštinski problem srpskog fudbala je Fudbalski savez Srbije.

„Ne štite interes fudbala kako treba, niti igrača i trenera, već samo sebe, da ih kojim slučajem sutra neko ne bi smenio", ističe Poledica.

Najbolji pokazatelj stanja u srpskom fudbalu je i to što su samo dva kluba - Crvena zvezda i TSC - tokom zimskog prelaznog roka za obeštećenje doveli pojačanja.

„Klubovi više ne mogu da kupe igrača, samo se bira ono što je slobodno na tržištu, pa ko ugrabi pre", navodi.

„Za to vreme je većini tih igrača koji su slobodni prioritet da odu iz Srbije, ne žele uopšte da igraju ovde", dodaje.

„Potpišu ugovor do kraja sezone i posle će imati status slobodnog igrača jer niko ne želi da igra znajući da postoji mogućnost da neće biti plaćen".

Da to se to ne dešava samo u Srbiji pokazuje i istraživanje Međunarodne fudbalske federacije (FIFA) da je više od 40 odsto profesionalnih fudbalera u svetu iskusilo kako je igrati bez novca.

Kako navode, nije neuobičajeno da fudbaleri tri do šest meseci čekaju na platu, a ponekad i po godinu dana.

„Tu je razlika u sistemu. Gde postoji uređena arbitraža vi ćete novac vrlo lako naplatiti i mi preko Fife svim igračima kojima se duguje u inostranstvu ekspresno naplaćujemo dugove", ističe Poledica.

„Ovde je to jako teško i jako komplikovano."

Fudbaleri štrajkači

U ligi koja je već godinama na izuzetno lošem glasu zbog slabog kvaliteta i optužbi za razne sumnjive radnje, fudbal često nije u prvom planu.

Srpski fudbaleri su tako često su primorani da se, umesto na terenu, bore po sudovima i saopštenjima, ne loptama i umećem, već advokatima i tužbama.

Poslednjih godina bilo je nekoliko takvih primera, a iz toga nisu izuzeti ni najveći - Zvezda i Partizan.

Problem je i što ugovori fudbalera nisu javni, pa i nije poznato kolike su im plate.

• Slučaj FK Vojvodina

O situaciji u Novom Sadu priča se već mesecima i to pre svega zbog trenera Nenada Lalatovića, čije su konferencije za medije izazivale veliku pažnju.

Lalatović je tada žestoko kritikovao upravu kluba i gradske čelnike zbog toga što njegovi igrači, kao i svi zaposleni u klubu, nisu primali plate.

„Vas je briga, vama je toplo u vašem stanu, puni su vam frižideri i ne zanimaju vas problemi sirotinje. E, pa, mene zanimaju", naveo je Lalatović posle jednog meča.

„I vi možda nemate taj osećaj koliko je ljudima potreban novac, neko možda treba da plati alimentaciju, neko da da ocu i majci… Nije bitno kome za šta trebaju pare, to su njihove pare", dodao je.

• Darko Pančev: „Jugoslavija za desetku, ostali ni za peticu“
• Predrag Mijatović: Jugoslavija je mogla da bude prvak sveta u fudbalu
• Veljko Paunović: O Spartancima u Redingu, Antićevom savetu i novom talasu srpskog fudbala

Kada problem nije rešen, Lalatović je konferenciji za medije apelovao i na predsednika Srbije Aleksandra Vučića, rekavši da će „samo jedan njegov poziv biti dovoljan da se dozovu pameti".

Vojvodina je potom dobila novu upravu - na čelo kluba stigao je Dragoljub Samardžić, koji je obećao da će sva dugovanja biti namirena.

Međutim, prema Lalatovićevim rečima, isplaćen je samo deo premija.

U ranijem saopštenju igrača Vojvodine se navodi da se ne pamti ovako loša situacija u klubu i da ništa od obećanog uprava kluba nije ispunila.

„Sve što nam je do sada obećano nije ispoštovano, pa imamo osećaj da nas niko ne štiti.

„Mi smo jedina svetla tačka Vojvodine i najveća sramota je što nam se duguje novac za ono što smo pošteno zaradili", ističu fudbaleri.

Iako su najavili štrajk, zajedno sa svim ostalim zaposlenima u klubu, fudbaleri su u ponedeljak, 8. februara, ipak izašli na trening u kampu u Veterniku.

Dobili su obećanje da će Fudbalski savez Srbije dati pozajmicu od jedne mesečne plate.

Trener igrača Vojvodine Nenad Lalatović u ponedeljak je nastavio u istom tonu kao pre nekoliko dana.

„Niko nijednog trenutka nije došao da objasni bilo šta. Igrači su razočarani, ljuti, ne žele da vide nikog uz uprave kluba. A oni im obećavaju i lažu. Duguju im se tri plate", rekao je Lalatović u ponedeljak.

„Sramota je da Vojvodina traži pozajmicu od FSS da bi dala platu, pored Srbijagasa, Bajatovića, ovakvog Grada Novog Sada, ovako moćnih firmi u gradu.

„Toliko o tome koliko smo sposobni i koliko možemo da vodimo našu Vojvodinu, a želimo da igramo Evropu i da stvorimo moćnu Vojvodinu", rekao je Lalatović novinarima.

Pomoć je najavio i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, ali je i poručio da više nikada neće otići na utakmicu.

„Ne razumem se toliko u fudbal kao svi oni u klubu, iako sam ljubitelj, ali prateći sportsku štampu razumeo sam da klubovi žive, između ostalog, i od kupovine i prodaje igrača, a ne samo od toga da neko odreši kesu", rekao je on za Radio 021.

„Bilo bi lepo da vidimo šta su oni to prodali, kupili, jesu li koji dinar napravili iz toga, valjda im je i to posao. Najlakše je reći nije nam dao pare grad ili Srbijagas", poručuje Vučević.

Novosadski gradonačelnik garantuje da će grad nastaviti da pomaže, ali ističe i da tu ima dosta problema.

„Ako budem vanredno davao pare za klub, onda ćete mi reći zašto grad daje pare njima, a ne socijalno ugroženim porodicama ili što dajemo profesionalnim fudbalerima, tu nema kraja", navodi.

Za to vreme, kako kaže, deo javnosti smatra da grad mora da pomogne, pa se javljaju transparenti protiv njega kako grad ćuti dok je klub u problemu.

Inače, klub iz Novog Sada u medijima se nedavno pominjao i zbog slučaja navodnog reketiranja jednog od njihovih fudbalera.

• Slučaj FK Borac Čačak (i FK Jagodina)

Situacija je mnogo komplikovanija u Šumadiji.

Bivši fudbaleri Borca iz Čačka početkom juna 2020. nekoliko dana su štrajkovali glađu ispred gradske uprave.

U protestu je učestvovalo oko 30 fudbalera, a podržali su ih i fudbaleri Jagodine, koji su u sličnoj situaciji.

Nekadašnji igrači Borca u proseku potražuju više od 15 plata, za čiju isplatu postoje i pravosnažne sudske presude.

Međutim, njih nema ko da isplati - klub je ugašen i postoji samo formalno pravno, ali Poledica ističe da su vlasnici klubova bili gradovi, to jest lokalne samouprave.

• Branko Zebec - balkanski genije koji je stvorio moćni Bajern
• Odlazak Mistera: Zašto će Mančesterom i Lutonom zauvek odjekivati ime Radomira Antića
• Osimova Jugoslavija i drugi timovi koje su zaustavile nefudbalske stvari

„Kada je Borac ugašen oni su FK Provo, iz obližnjeg čačanskog sela, doveli u Čačak i promenili mu ime u Borac 1926, ali on nema nikakve veze sa ugašenim klubom", kaže Poledica.

Zanimljivo je, ističe, da i ni u novom Borcu takođe mesecima plate nisu isplaćene.

Poledica ističe da ne postoji volja lokalnih vlasti da se problem bivših fudbalera Borca reši.

Umesto toga se, ističe Poledica, trenutno radi na „prikrivanju tragova ko je učestvovao u finansiranju ugašenog kluba".

„Naročito posle poslednjih dešavanja, gde se vidi da mafija ima izuzetno veliki uticaj na dešavanja u sportu", ističe.

Njegova opaska odnosi se na hapšenje više od 20 ljudi, na čelu sa Veljkom Belivukom, vođom navijača Partizana, tokom vikenda u velikoj policijskoj akciji u Beogradu.

Nadležni sumnjiče Belivukovu grupu za najteža krivična dela, prodaju droge, ubistva i reketiranje, a svima koji su privedeni određen je pritvor od 30 dana.

• Slučaj FK Radnički Kragujevac

Ljubitelji fudbala u Srbiji pamte i bunt fudbalera Radničkog iz 2015. godine.

Kada je sudija pištaljkom označio početak meča protiv Partizana u Beogradu, igrači u crvenim dresovima nisu se rastrčali svuda po terenu - već su seli na travu.

To je bio znak protesta zbog svega što se u to vreme događalo u njihovom klubu i za to su dobili aplauz navijača i igrača crno-belih.

Radnički se u međuvremenu koliko-toliko izvukao iz nedaća i trenutno je prvi u Prvoj ligi Srbije, sa velikim šansama za plasman u Superligu.

• Slučaj večiti

Situacija u Zvezdi i Partizanu trenutno je znatno bolja nego u ostalim klubovima u Srbiji, ali su i njihovi fudbaleri ne tako davno pribegavali štrajkovima.

U maju 2012. godine popodnevni trening na stadionu Zvezde nije održan jer su se igrači pobunili zbog obećanih, a neisplaćenih plata, pisale su tada Večernje novosti.

„Igrači su za to dobili podršku trenera Roberta Prosinečkog", navodi se u tekstu.

• Zašto Crvena zvezda i Partizan imaju navijače od Vardara do Triglava
• „Slučaj tenk“: Šta vojno vozilo radi ispred Zvezdinog stadiona
• A šta ako ja hoću da kupim tenk
• Od Partizanovih beba do džinova sa Old Traforda

Sličan slučaj dve godine kasnije dogodio se na drugoj strani Topčiderskog brda, kada fudbaleri crno-belih nisu hteli da treniraju.

„Prvi put u skoro sedam decenija postojanja kluba iz Humske dogodilo se da igrači štrajkom pokušaju da se izbore za svoja prava", navodi se u tekstu B92.

„Kapiten Partizana Saša Ilić dva dana je proveo u razgovorima sa upravom kluba, a posle poslednjeg sastanka igrača više nije bilo strpljenja, pa je ekipa stupila u štrajk", dodaje se.

Crno-beli su u međuvremenu stali na noge, učestovali nekoliko godina u nizu u evropskim takmičenjima, čime su ostvarili znatne prihode.

O štrajkovima i šta dalje?

Poledica ističe da fudbaleri u Srbiji često štrajkuju, ali da mediji ne dobiju uvek informaciju o tome, pa se ne zna šta se dešava.

„Mislim da pojedinačni štrajk ne može ništa dobro da donese, eventualno privremeno gašenje vatre", ističe on.

Šta bi onda bilo rešenje?

„Da fudbal u Srbiji stane", odgovara on kratko.

„Svi da stanu i kažu: 'Čekajte, ne možemo više ovako, ovo je propast'."

Poledica smatra da bi Superligu Srbije trebalo organizovati po uzoru na ligu Mađarske ili Hrvatske, gde bi se svi koncentrisali na fudbal.

„Mnogi fudbaleri u Srbiji ne primaju plate, što ih čini lakom metom za brojne manipulacije - ako nemate od čega da živite vi ste laka meta.

„Onda oni vrše pritiske na pojedine da urade nešto što nema nikakve veze sa sportom i zato imamo ovakvu ligu kakvu imamo", zaključuje Poledica.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]