Srbija i književnost: Slučaj „Češljugar“ - knjige u Srbiji najeftinije u regionu, ali i dalje mnogima skupe

Skandal, sukob na književnoj sceni ili neki slični eksces češće su povod za razgovor o knjigama, nego ono što u njima piše.

U slučaju romana Češljugar američke spisateljice Done Tart povod za rasprave na internetu je bila cena.

Nekim čitaocima se cena knjige u pretprodaji od 2.387 dinara učinila previsokom.

„Prijateljica me je zvala da mi kaže da pogledam haos na Instagram profilu Derete", kaže Jelena Vukićević, diplomirani filolog koja književne preporuke deli .

• Intervju petkom: „Ne želim da se osećam kao uljez“
• Kog je pola NIN-ova nagrada
• Intervju petkom: Rokenrol pesnik na fudbalskom zadatku

Čini joj se da su ovakve reakcije posledica delovanja nekih komercijalnih izdavača, „koji su razmazili publiku naviknuvši je da kupuje knjige po ceni jeftinijoj od para minđuša od bižuterije".

Jedan od komentatora na društvenim mrežama je ukazao da je isti izdavač objavio prethodno knjigu Duga gravitacije američkog pisca Tomasa Pinčona, u tvrdom povezu po ceni od 3.960 dinara, a da reakcije nisu bile u istoj meri žestoke.

„Na prija mi što se o knjizi govori govori samo iz te perspektive", kaže Aleksandar Šurbatović, urednik u izdavačkoj kući Dereta za BBC na srpskom.

Roman Češljugar Done Tart je dobio Pulicerovu nagradu 2014, preveden je na više od 30 jezika i nalazi se na mnogim listama najboljih knjiga u 21. veku.

Kod Done Tart, tvrdi Šurbatović, „naracija je bog".

„Treba ispričati priču na 800 strana", kaže on.

Čitaoci su poredili cenu prevedene knjige i originala.

To ne treba da se radi, pošto je knjiga, koja u mekom povezu košta šest-sedam evra, najpre izdata na mnogo razvijenijem tržištu u tvrdom povezu po ceni od minimalno 20 evra, kaže Ivan Bevc, vlasnik izdavačke kuće Buka.

Takođe, ne treba dovoditi u vezu trošak izdavanja savremene književnosti i klasika, jer „za Anu Karenjinu više ne morate da platite prava", kaže on.

• Petar Drugi Petrović Njegoš - od totalnog uzdizanja do totalnog poricanja
• Šta sve niste znali o Dostojevskom: Pisac krimi romana, zatvorenik i prorok

Koliko košta proizvodnja knjige u Srbiji

Pored primedbi izdavaču da ne živi u istoj državi kao ljudi koji čitaju njihove knjige ili pitanja da li spisateljica lično donosi knjigu do vrata, neki komentatori su se bavili računicom izdavanja ovakve knjige.

Izdavači moraju da plate rabat knjižarama koji iznosi od 45-50 odsto cene, a uz PDV od 10 odsto, od preostalih 40 odsto plaćaju se autorska prava ili honorar, štampa, prevod, lektura i dizajn korica.

O izdavanju Češljugara razmišljao je i Ivan Bevc, ali je odustao pošto je došao do sume od 13.000 evra za štampanje 2.000 primeraka.

Cene knjiga su izdavačima jeftine, a čitaocima skupe, što ukazuje da je glavni problem niski standard građana, kaže Bevc.

Prosečna cena strane književnog prevoda sa engleskog je tri evra, kaže Alen Bešić, prevodilac i urednik u Kulturnom centru Novog Sada.

Bešić je sa engleskog preveo knjige Brusa Četvina, Džona Faulsa i Džamejke Kinkejd, a sa mnogim prevodiocima sarađivao je kao urednik.

Neki izdavači, kaže on, plaćaju prevodioce i manje od te sume, pošto je velika konkurencija, a „svi misle da znaju dovoljno engleski da bi prevodili knjige".

Retko ko može se profesionalno isključivo bavi književnim prevođenjem, smatra on.

Bešić kaže da su prevodioci često profesori na univerzitetu, urednici u izdavačkim kućama ili ljudi koji prvenstveno zarađuju prevodeći komercijalan sadržaj u različitim oblastima, a „književnim prevođenjem se bave sa strane".

Od početka rada na knjizi Češljugar do njenog izdavanja prošlo je više od dve godine, kaže Šurbatović.

Iako prevod, čija je autorka Vesna Stojković, nije zahtevao toliko vremena, Šurbatović ističe da je „razrešavanje različitih jezičkih dilema u romanu od 800 strana ogroman posao".

Bešić kaže da brzina prevođenja zavisi od stila autora - kad je prevodio kratke priče američke spisateljice Džojs Kerol Outs dnevno je prelazio po šest-sedam strana, dok mu je za prevod jedne strane dela Vladimira Nabokova bilo potrebno isto toliko vremena.

• Četiri jezika, a jedna književnost
• Intervju - Boris Miljković: O Jugoslovenima, nostalgiji i Marini Abramović
• „Kraljica krimića" Agata Kristi putuje u Bolivud

Ko je Dona Tart?

• Dona Tart je rođena 1963. u Misipiju, počela je da piše kao tinejdžerka i završila je Benington koledž, a među diplomcima ovog fakulteta su Bret Iston Elis i Džonatan Letem.
• Prvi roman Tajna istorija objavila je 1992, a drugi Mali prijatelj deset godina kasnije.
• Po romanu Češljugar snimljen je film 2019, sa Anselom Elgortom i Nikol Kidman u glavnim ulogama.
• Ne zna se puno o njenom privatnom životu, pošto objavljuje knjige na svakih deset godina, ne daje intervjue u međuvremenu.
• Čuveni pisac horora i krimi romana Stiven King nazvao ju je modernim Dikensom.

Da li su knjige u Srbiji skupe?

U raspravu na Instagramu uključila se i spisateljica Lana Bastašić, koja je napisala: „Pitam se zašto nemam ni dinara na kraju mjeseca, a onda pročitam ove komentare i shvatim".

Na primer, njen roman Uhvati zeca, za koji je ove godine dobila Evropsku nagradu za književnost, prodaje se širom regiona - u Hrvatskoj košta 90 kuna (1.400 dinara), u Bosni 20 konvertibilnih maraka (1.200 dinara), a u Srbiji 693 dinara.

Češljugar je među retkim naslovima koji koštaju isto u Srbiji i Hrvatskoj.

Više cene u zemljama bivše Jugoslavije, Bešić objašnjava činjenicom da je štampa u Evropskoj uniji skuplja, ali i da država garantuje otkup većine objavljenih naslova lokalnih pisaca, popularne prevedene književnosti i kapitalnih dela.

To pokriva cenu proizvodnje knjige, tvrdi on, a publika u Hrvatskoj ili Sloveniji je navikla da nove naslove može da pronađe i u bibliotekama.

U Srbiji se dva puta godišnje organizuje otkup knjiga za biblioteke - u okviru republičkog otkupa komisija, koju je imenovalo Ministarstvo kulture, određuje spisak knjiga, a na gradskim otkupima bibliotekari sami biraju naslove.

Čitaoci čekaju najviše šest meseci da se neki naslov pojavi u bibliotekama, objašnjava Milena Jakovljević iz biblioteke Milutin Bojić.

Izuzetak su knjige nobelovaca ili dobitnika Ninove nagrade koje biblioteke kupuju odmah, kaže ona.

U pokušaju da objasni da knjiga ne sme da bude jeftina, Aleksandar Šurbatović je bio autor marketinške kampanje „Da li je knjiga skupa?" iz 2015.

Pored knjiga na bilbordima su bili postavljeni predmeti poput plastičnih naočara za sunce, pice, majice proizvedene u Kini koji koštaju isto koliko i knjiga.

„Mnoge je to razbesnelo, tvrdili su da banalizujemo književnost", kaže Šurbatović.

Izdavač za koga radi objavljuje, kako u šali kaže, „cigla knjige", među naslovima su nobelovci, dobitnici Pulicerove nagrade ili dela iz različitih oblasti humanističkih nagrada.

• Bušido: Knjiga koja je promenila imidž Japana
• Šta se krije ispod peska „Dine" - priča koja je promenila svet

Pogledajte video: Bukjtuberi i bukstagrameri

Svaka knjiga nađe čitaoca

Prijatelji često pitaju Jelenu Vukićević da im preporuči „nešto lagano", ali ona pokušava da im objasni da treba da daju šansu nekom velikom romanu da ih osvoji.

Vreme će pokazati kvalitet knjige, smatra ona, nije neophodno kupovati aktuelne hitove.

Obimne knjige nađu put do kupca, „potrebno je da sačekate godinu dve da se rizik isplati", kaže Ivan Bevc.

Književni hitovi poput „napuljske tetralogije" Elene Ferante, biografske proze Norvežanina Karla Uve Knausgora i provokativnih romana Mišela Uelbeka objavljeni su u njegovoj izdavačkoj kući.

Međutim, on tvrdi da je neophodno svake godine objaviti nekog novog autora, jer se time obrazuje publika i vežba osećaj za ono što je aktuelno.

Pored dobrih kritika, nagrada i kvaliteta prethodno objavljenih knjiga, glavni parametar u izboru novih naslova za Bevca je lični utisak.

„Ne razmišljam komercijalno, knjiga mora da me pomeri", objašnjava on.

• Ko sme da piše o Andriću
• Neobičan kult Elene Ferante

Iskustvo bibliotekarke Milene Jakovljevića je da je broj „književnih sladokusaca" mali, ali stabilan.

Primetan je pad broja članova biblioteke u poslednjih nekoliko godina.

„Više brine što biblioteke manje posećuju deca školskog i srednjoškolskog uzrasta.

„Sve manje se čita lektira, i sve manje je dece koja su zainteresovana da istraže svet knjiga izvan nje", kaže Jakovljević.

Čitaoci su najviše zainteresovani za savremene srpske pisce, a u prethodnih nekoliko godina hit je skandinavska književnost.

Pun pogodak predstavljala je „kombinacija žanra i neka pomalo neočekivana kompatibilnost između dve kulture".

Nekadašnje oštre i argumentovane kritike stručnjaka zamenili su negativni komentari čitalaca na društvenim mrežama.

„Ljudi koji prepoznaju šta je kvalitetno ne troše vreme na komentarisanje", smatra Ivan Bevc.

Ipak, priznaje da su društvene mreže neophodne izdavačima.

U slučaju Češljugara, veliki broj negativnih komentara potiče od ljudi koji imaju sa popularnim Bukstagram profilima na kojima pišu kratke kritike i preporuke.

Mnogima je ova vrsta preporuke na Instagramu, uz predloge prijatelja i poznanika, glavni izvor informacija o novim autorima i knjigama.

Za Donu Tart i njen prvi roman Tajna istorija Lana Andrić Šaranović, menadžerka ljudskih resursa iz Beograda, čula je na jednom blogu.

Knjiga je u međuvremenu rasprodata, ali joj Češljugar stoji na spisku knjiga za Novu godinu.

„Uvek sebi nešto kupim sa tog spiska, a nešto tražim od drugih.

„Zbog cene, ovu bih sama sebi kupila. I ako neke druge ne budu preče, naručiću je," kaže ona.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]