Srpski jezik, padeži i gramatika: Zašto svi grešimo u govoru, dok istovremeno pričamo ispravno
Od „bolu me noge" i „Jesi li ti iz Niš?" preko „Dis' ti poš'o, kad kotkuće nikog nema" u Vojvodini do „Ću odem i više nikad se ne vratim" na istoku zemlje - postoji li deo Srbije u kome se srpski jezik govori pravilno?
Lingvisti kažu da se „najčistiji srpski" može čuti u Valjevu i okolini, mada se ljudi iz drugih krajeva Srbije možda neće saglasiti sa tim.
Posebne reakcije izaziva govor ljudi sa juga Srbije.
„Još pamtim supruginu reakciju kada je čula kako razgovaram sa drugarima iz detinjstva.
„Bila je iznenađena, jer nikad nije čula da tako pričam", kaže Nemanja Živković, rođeni Piroćanac koji već nekoliko godina živi i radi u Novom Sadu.
- Koliko (ne) znamo o Vuku Karadžiću
- Kako se razvijala pismenost u Srbiji
- Da li je ćirilici potrebna zakonska zaštita
Marina Spasojević, lingvistkinja sa Instituta za srpski jezik (SANU), kaže da svako govori pravilno u skladu sa gramatikom sopstvenog dijalekta.
„To važi bez obzira na to da li je neko sa severa, juga, istoka ili zapada", dodaje lingvistkinja.
Kako su padeži (ponovo) postali vest dana
Projekat „Digitalni bukvar" osmišljen da pospeši digitalnu pismenost u Srbiji i na kome rade učenici Filološke gimnazije u Beogradu dospeo je u žižu javnosti zbog posta na Instagramu.
„Stranci koji uče srpski umeju često da se žale na teškoće prilikom savladavanja pravila o našem padežnom sistemu.
„Nije ni čudo, pošto se dešava da i nas nekad zaboli glava dok pokušavamo da se probijemo kroz sva pravila i izuzetke od pravila.
„Danas smo rešili da te lišimo glavobolje dok menjaš vlastita imena po padežima", pisalo je u postu na nalogu „Digitalni bukvar", koji vode učenici Filološke gimnazije.
Uz ove reči, objavljen je i vizual sa porukom: „Imaš li muke s padežima kao ljudi sa juga Srbije?".
Usledili su brojni komentari na društvenim mrežama, a i kritike novinara iz redakcija Jug Pres i leskovačkog nedeljnika Nova naša.
Mislim da je ovo jedna od najjadnijih i najsramnijih stvari koje je, ni manje ni više, nego baš filološka gimnazija mogla da objavi pic.twitter.com/urfyieWn8q
— Miljana Pesic (@miljanaa_p)Mislim da je ovo jedna od najjadnijih i najsramnijih stvari koje je, ni manje ni više, nego baš filološka gimnazija mogla da objavi pic.twitter.com/urfyieWn8q
— Miljana Pesic (@miljanaa_p) October 28, 2021
Ne! Mi nemamo problemi s padezi, mi si tako pricamo! A zbog ovakvu objavu Filoloska gimnazija Beograd je zastidje za obrazovni sistem Srbije! pic.twitter.com/UCJwyWeb8E
— Tmina (@sa_Viline_reke)Ne! Mi nemamo problemi s padezi, mi si tako pricamo! A zbog ovakvu objavu Filoloska gimnazija Beograd je zastidje za obrazovni sistem Srbije! pic.twitter.com/UCJwyWeb8E
— Tmina (@sa_Viline_reke) October 29, 2021
Novinari ove dve redakcije ocenili su da se u kampanji ljudi sa juga Srbije pominju u ponižavajućem i uvredljivom smislu.
Rekli su i da takvo pitanje, retoričko ili ne, ne bi smelo da stoji na društvenom nalogu škole „koja bi trebalo da baštini vrednosti jezičkog, dijalektskog i svakog drugog pluralizma".
I Nemanji Živkoviću zasmetalo je igranje sa stereotipima u vezi sa ljudima s juga.
„Mnogo mojih prijatelja iz Pirota takođe su negativno su reagovali", kaže on.
Nekoliko dana kasnije post je obrisan, a potom je usledilo i izvinjenje, kao i objašnjenje da post na Instagramu nije stav nadležnih u Filološkoj gimnaziji.
Rečenica na Instagram nalogu Filološke gimnazije je „zaista sporna", kaže Nina Tošić, profesorka srpskog jezika i književnosti iz Pirota.
„Dijalekatska obojenost predstavlja bogatstvo jednog jezika i ljudi sa različitih područja u svakodnevnom razgovoru imaju apsolutno pravo da govore sopstveni dijalekat", kaže Tošić za BBC na srpskom.
- Dobre ocene i radni sto „ključni za nastavak obrazovanja“
- Privatne škole: vrhunsko obrazovanje ili plaćene diplome
- Instagram društvena mreža broj jedan među decom
Takođe, smatra ona, bez obzira na to s kog područja neko potiče rođenjem, upotreba standarda je obavezujuća u situacijama u kojima se to podrazumeva.
O spornoj formulaciji, profesorka kaže i da ne mora da znači da ljudi sa juga imaju problema sa padežima.
Moguće je da oni samo u svakodnevnoj komunikaciji i u razgovornom stilu, koji je definisan kao jedan od pet stilova izražavanja u okviru standarda, ne upotrebljavaju sve padeže, dodaje ona.
U kom gradu u Srbiji se pravilno govori srpski jezik
Polemika oko toga u kom gradu se najpravilnije govori srpski jezik je česta, a mnogi lingvisti tvrde da se u Valjevu priča najčistiji srpski.
„Govor Valjevaca je najbliži književnom jeziku, delom i zato što je Vuk Karadžić rođen u tom kraju", kaže Milena Milisavljević, nastavnica srpskog jezika i književnosti iz Valjeva za BBC na srpskom.
Profesorka Nina Tošić kaže da ne bi mogla da se složi sa tim da je valjevski govor u potpunosti u skladu sa normom književnog jezika.
„Pravilnost u govoru bih vezala za propisani standard, a ne za teritoriju na kojoj se govori onim ili ovim dijalektom", ističe Tošić.
Gotovo niko ne govori čistim književnim jezikom i kada bismo to postigli, ne bi se dalo primetiti iz kog kraja dolazimo ili gde živimo, napominje ligvistkinja Marina Spasojević.
„Normirani književni jezik je veštački idiom koji učimo u školi i ne odgovara nijednom prirodnom dijalektu - nastao na osnovici šumadijsko-vojvođanskog i istočnohercegovačkog dijalekta, ali i ljudi kojima je to maternji dijalekat moraju da koriguju izgovor kako bi govorili standardnim jezikom", objašnjava ona.
Ne treba poistovećivati pravilnost u književnom jeziku sa pravilnostima u narodnim govorima, ali to ne znači da lokalni dijalekti imaju manju vrednost od standardnog jezika, kaže Spasojević.
„Dijalekti nisu ništa manje bogati od književnog jezika u pogledu gramatike i sintakse, svi oni mogu da izraze na isti način sve što je relevantno za jezik", dodaje.
- Koliko je pandemija korona virusa promenila jezike na Balkanu
- Srpski jezik na fakultetima - potreba ili profit
Šta je srpski književni jezik?
To je govorni i pisani jezik kojim se članovi srpske jezičke zajednice služe u svakodnevnom komuniciranju, u školi, nauci, radu i kulturi.
Zasnovan je na utvrđenim fonetskim, morfološkim i sintaksičkim obrascima.
Ti obrasci čine normu književnog jezika.
Norma je ukupnost pravila koja su obavezna za sve one koji tim jezikom govore i pišu u javnoj upotrebi.
Osnove današnjem srpskom književnom jeziku postavljene su i utvrđene upravo u 19. veku.
Na temelju narodnog jezika koji se prostire na najvećem delu ovog dijalekatskog prostora nastao je opšti, zajednički srpski književni (standardni) jezik.
Izvor: Gramatika srpskog jezika, udžbenika za učenike 1., 2., 3., i 4. razreda srednje škole
Šta su dijalekti
Dijalekti su različiti narodni govori, odnosno govori pojedinih krajeva.
Dele se prema izgovoru na ekavski, ijekavski i ikavski.
Ekavski se dele na šumadijsko-vojvođanski i kosovsko-resavski i prizrensko-timočki.
Ijekavski se dele na istočnohercegovački i zetsko-južnosandžanski.
Ko oteže, a ko skraćuje reči i greši padeže
U Vojvodini postoje mesta u kojima su se posle Prvog i Drugog svetskog rata naseljavali kolonisti sa juga Srbije i Hercegovine i tamo se može čuti osetno drugačiji dijalekt.
„Srem je područje u kome se govori dijalekat koji je najbliži standardnom jeziku, ali niko ne govori pravilno, čak se i stručnim ljudima potkrade greška", objašnjava Milan Ajdžanović, profesor na odseku za srpski jezik i lingvistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Dodaje da u nekim mestima kažu „bolU me noge", a greške se nađu i u spajanju i razdvajanju reči pri pisanju.
Oni koji žive ispod Save i Dunava reći će da Vojvođani otežu, a jednom Sremcu to neće biti upadljivo, objašnjava lingvistkinja Marina Spasojević.
Razumevanje i prihvatanje različitosti
Nemanji iz Pirota život u Novom Sadu prija i tamo se oseća prihvaćenim, iako je bilo nekoliko situacija u kojima su mu se rugali zbog južnjačkog govora.
Nazivali su ga „Piroćancem ili Srbijancem" uz negativnu konotaciju, ali on ipak smatra da u Novom Sadu, a i u Srbiji generalno, „ima mnogo više ljudi koji prihvataju te različitosti nego onih koji ih ne prihvataju".
Svi bi trebalo da rade na razumevanju i prihvatanju različitosti, jer to ljude čini bogatijim, a obilaženje različitih krajeva Srbije i bolje poznavanje kulture, jezika i tradicije tih mesta bi moglo da pomogne, zaključuje Živković.
Pogledajte i video o devojci iz Srbije, Tei Lončar koja je „hrvatski naučila za samo tri godine".
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
8. 10. 2024.
Bandere su ustvari vezane tim kablovima da ne padnu!
Peconi Čitalac