Šta su klimatske promene? Stvarno jednostavan vodič

Naučnici kažu da globalno zagrevanje može da izazove katastrofalne posledice po planetu.

Ljudske aktivnosti povećale su emisiju ugljen dioksida, što je povećalo temperaturu.

Među mogućim posledicama su ekstremni vremenski uslovi i topljene polarnog leda.

Situacija će se verovatno pogoršati u narednim decenijama, ali hitne mere mogu ograničiti najgore posledice klimatskih promena.

Šta su klimatske promene?

Klimatske promene su dugoročna promena prosečnih temperatura i vremenskih uslova na Zemlji.

Prosečna temperatura Zemlje je oko 15 stepeni Celzijusa, ali je u prošlosti znala da bude mnogo viša i mnogo niža.

Klima ima prirodne fluktuacije, ali naučnici kažu da temperatura sada raste brže nego u većini ranijih slučajeva.

• Počinje konferencija o klimatskim promenama u Madridu
• Drveće „najbolje rešenje“ za klimatske promene
• Klimatske promene zahtevaju hitnu akciju

Sunčevu energiju koja se emituje nazad u svemir sa Zemljine površine apsorbuju gasovi efekta staklene bašte i reemituju u svim pravcima.

To istovremeno zagreva nižu atmosferu i površinu planete.

Bez tog efekta, Zemlja bi bila oko 30 stepeni Celzijusa hladnija i vrlo nepristupačno mesto za život.

Ovaj fenomen je poznat kao klimatske promene ili globalno zagrevanje.

Da li ljudi izazivaju klimatske promene?

Klima se menjala tokom istorije Zemlje.

Ali prirodni uzorci ne mogu objasniti zašto je došlo do brzog zagrevanja tokom prošlog veka.

Ove nedavne klimatske promene izazvali su ljudi.

To je uglavnom zbog velike upotrebe fosilnih goriva – uglja, nafte i gasa – u domovima, fabrikama i transportu.

Kada fosilna goriva sagorevaju, oslobađaju gasove staklene bašte, uglavnom ugljen-dioksid (CO2).

To zadržava dodatnu energiju u atmosferi blizu površine Zemlje, što dovodi do zagrevanja planete.

Od početka industrijske revolucije, kada su ljudi počeli da sagorevaju velike količine fosilnih goriva, količina ugljen-dioksida porasla je za oko 50 odsto.

Kakvi su efekti klimatskih promena do sada?

Svet je sada za oko 1,1 stepen Celzijusa topliji nego krajem 19. veka.

Ova promena ima ogroman uticaj na životnu sredinu, poput:

• češćeg i intezivnijeg ekstremnog vremena, poput toplotnih talasa i obilnih padavina
• brzog otapanja glečera i ledenog pokrivača što utiče na podizanje nivoa mora
• ogroman pad zagrevanja arktičkog morskog leda i okeana
• životi ljudi se takođe menjaju – na primer delovi istočne Afrike nedavno su pretrpeli najgoru sušu u poslednjih 40 godina, što je više od 20 miliona ljudi izložilo riziku od teške gladi.
• u 2022. godini, evropski toplotni talasi doveli su nenormalnog povećanja smrtnih slučajeva.

Kako će buduće klimatske promene uticati na svet?

Što se više temperature budu povećavale, to će uticaji klimatskih promena biti sve gori.

Ograničavanje dugotrajnog porasta temperature na 1,5 stepeni Celzijusa je ključno, pokazalo je istraživanje klimatskog tela Ujedinjenih nacija IPCC.

Naučnici nisu u potpunosti sigurni, ali uticaju globalnog zagrevanja od dva stepena Celzijusa u odnosu na 1.5 podrazumevaju:

• Ekstremno topli dani bi bili u proseku četiri stepena topliji na srednjim geografskim širinama
• Porast nivoa mora bio bi 0,1 metar veći nego na 1,5 stepeni
• Više od 99 odsto koralnih grebena bi bilo izgubljeno u poređenju sa 70-90 odsto na 1,5 stepeni
• Arktički okean bi leti bio bez morskog leda najmanje jednom u 10 godina, u odnosu na svakih 100 godina
• Dvostruko veći broj biljaka i kičmenjaka bio bi izložen neodgovarajućim klimatskim uslovima na više od polovine područja na kome živi
• Nekoliko stotina miliona ljudi više moglo bi da bude izloženo rizicima povezanim sa klimom i podložno siromaštvu do 2050. nego na 1,5 stepeni Celzijusovih

Granica od 1,5 stepeni Celzijusovih postoji da bi se izbeglo prelaženje takozvanih „tačaka preokreta“.

Izvan ovih tačaka, promene bi mogle da se ubrzaju i postanu nepovratne, kao što je kolaps ledenog pokrivača na Grenlandu.

Međutim, nije jasno gde se tačno nalaze ove tačke preokreta.

Klimatske promene veoma utiču na oko 3,3 do 3,6 milijardi ljudi, navode iz IPCC.

Očekuje se da će najviše štete biti naneto ljudima koji žive u siromašnijim zemljama jer će imati manje sredstava za prilagođavanje.

Ovo je dovelo do pitanja o pravičnosti, jer su iz tih zemalja emituje mali procenat gasova staklene bašte.

Šta su gasovi efekta staklene bašte?

Gas efekta staklene bašte sa najvećim uticajem na zagrevanje je vodena para. Ali ona se u atmosferi zadržava svega nekoliko dana.

Ugljen dioksid (CO2), međutim, zadržava se mnogo duže. Trebalo bi stotine godina za povratak na predindustrijske nivoe, a prirodni rezervoari kao što su okeani mogu da upiju samo određenu količinu.

Većina emisija ugljen dioksida koje proizvodi čovek potiče od sagorevanja fosilnih goriva.

Kad se seku šume koje apsorbuju ugljenik i ostavljaju da istrunu ili se spaljuju, taj pohranjeni ugljenik se oslobađa i doprinosi globalnom zagrevanju.

Otkako je industrijska revolucija započela oko 1750. godine, nivoi ugljen-dioksida porasli su za više od 30 odsto.

Koncentracija CO2 u atmosferi veća je nego bilo kada u poslednjih 800.000 godina.

Drugi gasovi efekta staklene bašte kao što su metan i azotsuboksid takođe se oslobađaju preko ljudskih aktivnosti, ali njih ima mnogo manje nego ugljen-dioksida.

Šta vlade rade po pitanju klimatskih promena?

U sporazumu potpisanom u Parizu 2015. godine, skoro 200 zemalja se obavezalo da će pokušati da zadrži globalno zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa.

Da bi se ovo postiglo, nego nulte emisije CO2 treba da budu dostignute do 2050. godine.

Neto nulta emisija CO2 znači smanjenje gasova staklene bašte što je više moguće i uklanjanje svih preostalih emisija iz atmosfere.

Većina zemalja ima ili razmatra neto nulte ciljeve.

Međutim, nivoi gasova staklene bašte i dalje brzo rastu i svet će se „verovatno“ zagrejati više od 1,5 stepeni Celzijusa, kaže IPCC.

Napredak je postignut u nekim oblastima, poput korišćenja obnovljivih energija i električnih vozila.

Svetski lideri se sastaju svake godine kako bi razgovarali o vlastitim klimatskim promenama.

Sledeći samit (COP28) biće održan u Ujedinjenim Arapskim Emiratima u novembru i decembru 2023. godine.

Šta pojedinci mogu da urade?

Velike promene moraju da dođu od vlada i kompanija, ali i male promene pojedinaca mogu pomoći:

• koristite manje energije
• poboljšati kućnu izolaciju i energetsku efikasnost
• pređite na električna vozila ili koristite javni transport
• pređite sa centralnog grejanja na korišćenje toplotnih pumpi
• jedite manje crvenog mesa

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk