„Veće su šanse da se ponovo rodim kao maslina ili da mi frizbijem odrube glavu nego da postanem premijer", više puta je izjavio Boris Džonson.
Na pitanje novinara da li bi voleo da bude premijer Velike Britanije, Džonson je odgovorio „Voleo bih da sam... Pevač u poznatom rok bendu".
Ali uprkos svom skepticizmu, Boris Džonson je u sredu zvanično postao upravo ono što je „najmanje" očekivao - premijer Velike Britanije.
Nekadašnji britanski ministar spoljnih poslova, gradonačelnik Londona i novinar, čiji su tekstovi svakako izazivali diskusije, stao je za govornicu ispred sedišta vlade u Dauning stritu i poručio:
„Moj posao je da služim ljudima".
- Kako je 0,4 odsto birača izabralo Borisa Džonsona za premijera Britanije
- Šta se desi kad više nisi premijer
Za 18 godina otkako je iz novinarstva zvanično prešao u političke vode, Džonson je uradio i izrekao mnogo toga - kao funkcioner, a često i u oštrim kolumnama za koje je i uvek nalazio vremena.
Evo kratkog osvrta na neke trenutke koji su obeležili njegovu dosadašnju karijeru, o kojima su mediji tada uveliko pisali, a na koje sada ponovo podsećaju.
Bregzit: Hoću-neću
Džonson je bio jedan od kolovođa kampanje za napuštanje EU na referendumu 2016. godine.
Postao je poznat po napadima na EU i isticanju benefita Bregzita.
Ali nije Boris Džonson uvek istu pesmu pevao.
Dok je bio gradonačelnik Londona, često je govorio o prednostima jedinstvenog tržišta, a u tekstu koji je 2013. godine napisao za list Dejli Telegraf, zaključio je da izlazak iz EU neće rešiti probleme Britanije.
Međutim, takođe je istakao da podržava ideju da pita Britance da odluče o članstvu u EU.
Gde idu naše pare?
Jedna od najkontroverznijih tvrdnji svakako je bila ona koliko novca Britanija šalje u EU.
Cifra od 350 miliona funti nedeljno, koja je tokom kampanje bila istaknuta na autobusima, umalo ga je dovela pred sud. Kritičari su istakli da su brojke bile pogrešne, jer u obzir nije uzet britanski rabat, kao ni novac koji je naknadno trošen u zemlji.
Gradonačelnik Londona - najveći politički uspeh, do juče
Preuzevši funkciju od Kena Livingstona 2008. godine, Boris Džonson je bio gradonačelnik Londona do 2016. To je ujedno i politička funkcija na kojoj se najduže zadržao.
Često je govorio o najvećim dostignućima - smanjenju stope kriminala, boljim uslovima stanovanja i transporta.
Stopa ubistava u Londonu je tokom Džonsonovog mandata sa 22 na milion stanovnika spala na 12, ali je tokom prvih godina broj napada nožem porastao za 15 odsto. Stanje je počelo da se popravlja od 2012. godine.
Rešio se starih autobusa, rekavši kako su previše glomazni za uske londonske ulice i uveo nove Rutmaster dabldekere - mnogo skuplje od klasičnih. Građani su se žalili na prozore koji nisu mogli da se otvore, kao i na probleme sa hibridnim motorima.
Ali ono što je svakako obeležilo njegov mandat - kada je reč o transportu - jeste takozvani Boris Bajk, biciklistički plan predstavljen 2010. godine.
Džonson je često sam pedalao do posla, broj iznajmljenih bicikala je skočio na 10,3 miliona tokom poslednje godine Džonsonovog mandata, ali su takođe porasli i troškovi održavanja - 11 miliona funti godišnje.
Rekao je o Trampu i Putinu
Iako nisu počeli najbolje, Tramp i Džonson se sada - ako već nisu najbolji prijatelji - svakako dive jedan drugom.
Tramp je 2015. izjavio da određeni delovi Londona nisu za posećivanje, što je razljutilo tadašnjeg gradonačelnika, koji je istakao da Tramp nije podoban za funkciju predsednika SAD.
Samo četiri godine kasnije, prošlog meseca, ploča se promenila i Džonson je rekao da Britanija može dosta da nauči od američkog predsednika.
Prošlog meseca je Džonson takođe izjavio da je previše moći u Rusiji stavljeno u ruke „oligarha" i da je Putinov komentar da je liberalizam mrtav „notorna glupost".
Ipak, on je bio prvi ministar spoljnih poslova koji je posetio Rusiju u pet godina, ali je po napuštanju funckije izjavio da je bio previše naivan kada je mislio šta može postići tom posetom.
Sporne izjave
U kolumni iz 2006. godine je napisao „Već deset godina, mi Torijevci smo navikli na kanibalističke orgije i ubijanje zvaničnika u Papua Novoj Gvineji". Kasnije je izjavio da je spreman da Papua Novu Gvineju stavi „na sopstvenu dugu listu za izvinjenja".
Nešto ranije, 2002, neposredno pred posetu tadašnjeg premijera Tonija Blera Demokratskoj Republici Kongo, Džonson je u kolumni za Dejli Telegraf napisao:
„Bez sumnje će Kalašnjikov puške utihnuti, pange će prestati sa seckanjem ljudskog mesa, a plemenski ratnici će osmesima poput lubenice dočekati velikog belog šefa...."
Njegov tekst je okarakterisan kao rasistički i izazvao je burne reakcije. Džonson se izvinio šest godina kasnije kada se kandidovao za gradonačelnika Londona.
Neko vreme nakon što je podneo ostavku na mesto ministara spoljnih poslova, Džonson je optužen za islamofobiju, zbog izjave da muslimanke koje nose burke „izgledaju kao poštanski sandučići".
Džonson je u kolumni za Dejli Telegraf napisao da je protiv zabrane pokrivanja lica na javnim mestima, ali da je „smešno" što ljudi uopšte biraju da ih nose. Izvinjenje je i ovog puta izostavio.
Sat otkucava
Boris Džonson pokušaće u nekoliko meseci da izvede ono što njegovi prethodnici nisu uspeli za nekoliko godina.
Izjavio je da je siguran da će Velika Britanija „uspešno uspeti da izađe iz Evropske unije" 31. oktobra.
Zatim je dodao:
„Nećemo čekati 99 dana."
„Narod je dovoljno čekao i vreme da delujemo, da pokažemo da imamo jako vođstvo."
5. 10. 2024.
Južne vesti juče objavile članak a od jutros je počelo sa čišćenjem i sređivanjem ispred stanice kod lokomotive. Posao završili za tri sata, eto koliko je bilo potrebno da se bar nešto dovede u red
Vremeplov Čitalac