Sukob Ukrajine i Rusije: Porošenko traži da NATO pošalje brodove
Ukrajinski predsednik Petro Porošenko apelovao je na NATO da pošalje brodove u Azovsko more, nakon incidenta sa ruskim vojnim brodovima kod Krima.
Porošenko je za nemački Bild izjavio da se nada da bi NATO brodovi „pomogli Ukrajini i povećali bezbednost“.
Rusija je u nedelju, u Kerčkom zalivu između Crnog i Azovskog mora, otvorila vatru na tri ukrajinska broda, nakon čega su ruske snage uhapsile ukrajinsku posadu.
NATO je izrazio „punu podršku“ Ukrajini, koja nije njena članica.
Ruski predsednik Vladimir Putin je u međuvremenu optužio Porošenka da pravi „provokacije“ kako bi podigao rejting pre izbora 2019. godine.
Šta je Porošenko rekao?
U intervjuu za Bild naveo je da Vladimir Putin „nije želeo ništa manje od okupacije [Azovskog] mora“.
„Nemačka nam je jedna od najvećih saveznica i nadamo se da će članice NATO biti spremne da premeste vojne brodove u Azovsko more.
„Ne možemo da prihvatimo agresivnu politiku Rusije. Prvo je to bio Krim, pa istočna Ukrajina, sada on želi Azovsko more. Nemačka, takođe, mora da se zapita – šta će Putin sledeće uraditi ako ga ne zaustavimo?“
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg apelovao je na Rusiju da oslobodi ukrajinske vojnike, dok je Moskvi poručio da treba da razmotri „posledice svojih akcija“.
On je rekao da će NATO Ukrajini nastaviti da pruža „političku i praktičnu podršku“.
- Crkveni raskol nova napetost između Rusije i Ukrajine
- Pet razloga što je raskol u pravoslavlju važan
- SPC na strani Moskve u sporu sa Carigradom
A Putin?
„To je bez sumnje provokacija“, rekao je ruski predsednik, dodajući da su sve organizovale ukrajinske vlasti i „trenutni predsednik i kandidat na predsedničkim izborima u martu 2019″.
Porošenko trenutno ima nizak rejting – poslednja istraživanja javnog mnjenja navode da tek oko 10 odsto građana planira da glasa za njega, dok je oko polovine reklo da za njega neće glasati ni pod kojim uslovima.
Putin je naveo i da Porošenko nije uveo ratno stanje ni 2014. godine, tokom najvećih sukoba sa proruskim separatistima u istočnoj Ukrajini.
Kako kaže, odgovor ruske vojske je bio prikladan, jer su Ukrajinci „prešli“ u ruske vode.
Šta se desilo kod Krima?
Najmanje troje Ukrajinaca je ranjeno kada su ruski vojni brodovi otvorili vatru.
Ukrajinski brodovi išli su iz Odese do Marijupolja, ukrajinske luke na Azovskom moru.
Prema sporazumu iz 2013. Rusija i Ukrajina dele Azovsko more, ali je odluka Moskve da pre nekoliko meseci otvori most preko Kerčkog zaliva ponovo podigla tenzije.
Kerčki zaliv je jedini ulaz u Azovsko more, a novi most jedini put iz Rusije ka Krimu, koji je Moskva 2014. anektirala.
Kijev navodi da Moskva namerno blokira Marijupolj i još jednu luku time što sprečava brodove da prolaze kroz Kerčki zaliv.
Sud na Krimu odredio je dvomesečni pritvor uhapšenim ukrajinskim vojnicima.
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0