Švajcarska, EU i referendum: Odbijen predlog da se pooštri imigraciona politika

Švajcarski glasači odbili su predlog za okončanje sporazuma sa Evropskom unijom kojim se omogućava slobodno kretanje ljudi.

Na osnovu svih prebrojanih glasova na referendumu, gotovo 62 odsto izjasnilo se da želi da zadrži slobodno kretanje, dok je 38 procenata bilo protiv.

Švajcarska nije članica EU, ali ima niz međusobno bilateralnih sporazuma sa Briselom koji joj omogućavaju pristup evropskom prostoru slobodne trgovine.

Švajcarska narodna stranka (SVP) bila je inicijator predloga da se pooštri imigraciona politika i da se ukine sporazuma o slobodnom kretanju ljudi s EU.

• Švajcarska se više ne boji nestašice kafe
• Sve što treba da znate o FinCEN dosijeima i „prljavom" novcu širom sveta
• Mašine za kodiranje „špijunirale strane vlade decenijama"

Ovom predlogu usprotivila se švajcarska vlada.

U obrazloženju predloga, ova stranka je navela da bi Švajcarska mogla da kontroliše granice i pravi selekciju imigranata koje želi da primi i koji su joj potrebni.

Narodna stranka tvrdi da trenutna liberalna imigrantska politika godišnje u državu dovodi 75.000 stanovnika EU, što vodi do prenaseljenosti, rasta troškova stanovanja i pritiska na sistem socijalne zaštite.

Protivnici predloga istakli su da bi time bila ugrožena zdrava ekonomija, koja bi mogla da bude uvedena u nesigurnost i da uroni u recesiju, kao i da bi lišio stotine hiljada švajcarskih građana mogućnosti da slobodno žive i rade širom Evrope.

Na sličnom referendumu 2014. godine, Švajcarci su tesno izglasali ograničavanje pristupa građanima EU da žive i rade u Švajcarskoj.

Zakonodavci su, međutim, odbili da u potpunosti primene referendum strahujući od velikog uticaja na švajcarsko društvo i preduzeća, što je navelo Narodnu stranku da ponovo vrati to pitanje na glasanje ove godine.

Zemlja bez izlaza na more, koja je vekovima primenjivala politiku neutralnosti, godinama unazad balansira između traženja bližeg odnosa sa EU i izolacionističkog kursa.

Nedeljni referendum mogao je da primora švajcarsku vladu da jednostrano poništi sporazum o slobodnom kretanju sa EU, pozivajući se na takozvanu giljotinsku klauzulu.

Ova klauzula uticala bi na druge bilateralne sporazume o transportu, istraživanju i trgovini sa EU, i poremetila bi ekonomsku aktivnost.

• Bregzit: Pet najčešćih pitanja na Guglu
• Švajcarci ne odustaju od međunarodnog prava
• Milijarderi - dobro ili loše za zajednicu

Reakcije

Predsednik desničarske SVP, Marko Kjeza, priznao je poraz, ali je naglasio da se ova stranka borila da prikupi dovoljno podrške za predlog koji je imao širok blok protivnika - vlada, parlament i sindikati.

On je ocenio da je to bila borba „Davida i Golijata".

„Ali nastavićemo da se borimo za našu zemlju i da povratimo kontrolu nad imigracijom", poručio je.

Protivnici predloga ocenili su da je rezultat referenduma švajcarske podrške otvorenim, bilateralnim odnosima sa EU.

Rekli su da su glasači bili zabrinuti zbog ekonomskih troškova potencijalnog ukidanja slobodnog kretanja tokom pandemije korona virusa.

„Bilateralni put je ispravan za Švajcarsku i za EU", rekla je novinarima ministarka pravde Karin Keler-Suter.

„Švajcarci su danas ponovo potvrdili ovaj put".

„Danas je sjajan dan za odnose između Evropske unije i Švajcarske", tvitovao je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.

„Švajcarci su poslali jasnu poruku: zajedno imamo sjajnu budućnost pred sobom."

Glas za sporazum sa EU se čini razumnim

Analiza Imodžen Folks, BBC njuz, dopisnice iz Ženeve

Švajcarski glasači rekli su ubedljivo „ne" ukidanju slobodnog kretanja ljudi sa EU.

Narodna stranka je tvrdila da je imigracija iz Evrope kriva za porast stanovništva i da švajcarskim javnim službe i životnoj sredini nametnula neodrživ teret.

U prošlosti, ova stranka je dobro prolazila zastupajući antiimigracione stavove, ali ovog puta ne. Ekonomske posledice su bile jasne.

Na primer, oko 60 odsto švajcarskog izvoza ide u Evropu. Štaviše, pola miliona Švajcaraca živi i radi u EU, a 1,4 miliona građana EU radi u Švajcarskoj, mnogi u zdravstvenoj službi.

Ukidanje slobodnog kretanja dovelo bi u opasnost čitav odnos sa Evropom.

Brisel je Švajcarcima uvek govori: nema slobodne trgovine bez slobodnog kretanja. Ovog puta švajcarski glasači su pokazali da smatraju da je dogovor razuman.

Šta je još bilo na referendumu?

Između ostalog, na nedeljnom referendumu Švajcarci su se izjašnjavali i o roditeljskom odsustvu za očeve.

Inicijativu je podržala većina glasača, najavljujući veliku promenu u Švajcarskoj, zemlji za koju se smatra da zaostaje za evropskim susedima po pitanju roditeljskog odsustva.

Prema predlogu, očevi će prvi put dobiti dve nedelje plaćenog odsustva u roku od šest meseci od rođenja deteta. Takođe će imati pravo da primaju 80 odsto plate, do maksimalnog nivoa od 196 švajcarskih franaka (181 evro) dnevno.

Pored toga, glasači su odobrili vladin plan za kupovinu novih borbenih aviona, za šta je planirano do šest milijardi franaka.

Takođe, odbijene su izmene Zakona o lovu koji bi olakšao odstrel zaštićenih vrsta poput vukova.

Istorijat: Švajcarska i EU

1992: Švajcarci su odbili da postanu deo Evropske ekonomske zajednice - 50,3 odsto je bilo protiv, a 49,7 odsto za.

1992-2002: Pregovori, a zatim potpisivanje prvih bilateralnih sporazume sa EU - oni su međusobno zavisni i uključuju slobodno kretanje ljudi. Podržani su glasanjem 2000. godine

2005: Švajcarci glasaju za pridruživanje evropskom šengenskom sporazumu o otvorenim granicama i proširenje slobodnog kretanja na 10 novih država EU.

2009: Glasanje za proširenje slobode kretanja na nove članice EU, Rumuniju i Bugarsku.

2014: Švajcarci su smanjili kvote za radnike EU.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]