„Sve manje sloboda u Srbiji" - dva primera iz prakse

Prvi put posle jedne i po decenije, Srbija se ne može opisati kao „slobodna", već samo kao - „delimično slobodna" država, stoji u redovnom godišnjem izveštaju organizacije „Fridom Haus".

Na svojoj koži to najviše osećaju i pojedinci, ali i mediji.

Vuk Velebit je društveno aktivni master student Fakulteta političkih nauka i autor tekstova za portal „Talas".

Na jednom od nedavno kreiranih portala, na kojima se ne navode ni autori, ni vlasnici, ni urednici, osvanula je njegova „sporna" biografija.

„Stvaranje ovakve atmosfere, u kojoj se svakom neistomišljeniku crtaju mete, izuzetno je opasno u trenutnoj političkoj situaciji gde ovakvim pristupom žele da okrenu građane jedne protiv drugih.

Ovde nisam bitan ja, već je nužno da glasno govorimo o ovakvim pojavama gde svaki pojedinac koji slobodno govori i misli postaje meta raznih sajtova i tabloida čija je jedina svrha crtanje meta", smatra Velebit.

Nepoznati autori, po već ustaljenom modelu, Velebita optužuju za „antisrpsko delovanje".

„Meni niko neće oduzimati pravo na srpstvo, ja sam rođen u ovoj zemlji i ovde sam se školovao i ovde želim da ostanem da živim", kaže on.

Velebit napominje da je ranije dobijao pretnje smrću koje je uredno prijavljivao nadležnim organima.

Inače, na istom sajtu iznošene su i „sporne" biografije novinarki Krika i Vremena, Dragane Pećo, Marte Mihajlović, Jovane Gligorijević, sina nekadašnjeg sudije Zorana Ivoševića, reditelja Siniše Kovačevića.

Zajednički imenitelj im je da ili izveštavaju o građanskim protestima, ili te proteste podržavaju.

Zgrada u vazduh, ugrožene porodice - zbog izveštavanja

Televizija N1 dobila je pismo od nepoznatog pošiljaoca, koji se u potpisu skrio iza ratnih veterana rata 1999. godine.

Zbog izveštavanja o građanskim protestima koji se nedeljama održavaju širom Srbije, novinarima i njihovim porodicama upućene su pretnje smrću.

„Da li vi imate vaše porodice, ubijate našu decu i unuke, a niste svesni ako dođe do rušenja, vaša zgrada će među prvima otići u vazduh, a može se desiti da ostanete bez svojih najmilijih.

I zato vas mi veterani upozoravamo da se ne igrate sa ničijom sudbinom jer je vaša sudbina u našim rukama", navodi se u pismu.

Državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Aleksandar Gajović osudio je ove pretnje ocenjujući da je „nedopustivo zastrašivanje predstavnika medija i njihovih porodica zbog činjenice da obavljaju svoj posao".

„Dijalog pesnicama i primena sile su odavno za nama", naveo je Gajović a prenelo Ministarstvo kulture i informisanja.

Pretnje su osudili i predstavnici svih novinarskih udruženja, kao i stranke opozicije.

„Ponos medijskim slobodama - za godinu-dve"

Dva meseca protesta, šta dalje

„Fridom Haus": Srbija više nije slobodna zemlja

Navedeni primeri u praksi pokazuju ono što se tvrdi u izveštaju organizacije „Fridom Haus" - da Srbija više ne pripada kategoriji slobodnih, već je pala u kategoriju delimično slobodnih država.

„Status Srbije je pao sa slobodnog na delimično slobodan zbog pogoršanja u održavanju slobodnih izbora, nastavljenih pokušaja vlade i vlastima bliskih medija da podrivaju nezavisne novinare kroz pravno uznemiravanje i kampanje blaćenja i de fakto akumulaciji izvršnih ovlašćenja predsednika Aleksandra Vučića koje je u suprotnosti sa njegovom ustavnom ulogom", navodi se u izveštaju.

U ovu grupu, Srbija je dospela prvi put posle petnaest godina.

Srbija se po prvi put nalazi i među četiri zemlje u kojima je zabeležen najveći pad indeksa slobode, u društvu Nikaragve, Tanzanije i Venecuele.

Od zemalja u okruženju, jedino Hrvatska, Rumunija i Bugarska ostaju u kategoriji slobodnih zemalja.

Među delimično slobodne došla je i Mađarska.

Najlošija situacija u okruženju, prema oceni „Fridom Hausa", je u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, koga ova organizacija posmatra odvojeno.

Sličan rejting srpskom imaju slobode u Crnoj Gori, Makedoniji i Albaniji.

U delu izveštaja o Balkanu navodi se da predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Crne Gore Milo Đukanović „nastavljaju da učvršćuju svoju državnu moć oko sebe i svojih klika, podrivajući osnovne standarde dobre vladavine i prevazilazeći njima dodeljene ustavne uloge".

U godišnjem izveštaju „Fridom Hausa", procenjuje se stanje sloboda u 195 zemalja i 14 teritorija tokom 2018. godine, a zemlje se ocenjuju na skali do 100 poena, i zatim svrstavaju u opšti status kao slobodne, delimično slobodne ili neslobodne.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]