Svemir, istraživanja i Mars: Blato na Crvenoj planeti liči na proključalu pastu za zube

Naučnici su otkrili začuđujuću stvar o Marsu dok su se igrali blatom u laboratoriji.

Međunarodni tim istraživača hteo je da otkrije kako izgledaju vulkani na Marsu u poređenju sa zemaljskim vulkanima.

Kako se ispostavilo, „marsovsko blato" (koje su napravili naučnici), teče slično kao proključala pasta za zube.

• Korona virus zaustavio let na Mesec
• „Korak smo bliže“ rešenju najveće misterije kosmosa
• Paklena planeta gde pada gvozdena kiša

U određenim uslovima, tečnost čak poskakuje. Korišćena grudva blata podseća na određeni vid lave pod nazivom „pahoeho", kakvu izbacuje poznati vuklan Kilauea na Havajima.

Rezultati ovog istraživanja logično se nadovezuju na prethodna istraživanja Crvene planete, smatra šef studije dr Petr Brož sa Instituta za geofiziku Češke akademije nauka.

„Kada proučavate materijal iz svemira, često ne možete tačno da kažete da li se radi o lavi ili blatu".

„Ako nemate geologa na terenu, koji može malo da lupne čekićem da vidi šta je to tačno, teško je utvrditi", ističe Brož za BBC.

Dr Brož je dugo bio skeptičan u vezi sa naučnom pretpostavkom da vulkani na Marsu izbacuju blato.

Ovaj fenomen je dobro poznat na Zemlji, a Brož je proveo nekoliko godina pokušavajući da opovrgne teoriju da su veliki broj kupastih objekata na Marsu zapravo isti takvi vulkani.

Na kraju je došao na ideju da ispita kako se blato - ako se zaista izvire iz vulkana na Marsu - ponaša u uslovima ekstremne hladnoće i niskog vazdušnog pritiska, kakvi su na Marsu.

Ovo pitanje dovelo ga je kod dr Maniša Patele i njegovog tima sa Otvorenog univerziteta u Velikoj Britaniji. Ovaj tim ima posebnu komoru, koja može da simulira uslove na Crvenoj planeti.

Uz pomoć ovakve opreme, testira se oprema koju svemirske agencije šalju u svemir, kao što su roveri.

• Mirnija planeta, divni svemir i solidarnost: Sedam događaja koji ulivaju nadu
• Šta je matematika: Između brojeva i stvarnosti

I, uprkos naporima da komoru održe besprekorno čistom, istraživači su uskoro otkrili da se eksperimentalno blato sliva niz padinu od peska.

U „zemaljskim uslovima", blato se ponaša kao što biste i očekivali: glatko je, kao gulaš kada se supa u tanjir za večeru. Ali, u „marsovskim uslovima", na masi od blata pojavljuje se niz tupih i nazubljenih šiljaka.

Sve se svodi na to kako nizak atmosferski pritisak - manji od 1 odsto pritiska na Zemlji - utiče na vodu, pa ona brzo isparava, proključa i da se na kraju zamrzne.

„Korica blata se zamrzava, ali je ono dovoljno gusto da mu unutrašnjost ostane tečna", objašnjava je dr Patel.

„Dakle, korica će zaustaviti tok na kratko, ali kada tečni deo probije tanje delove korice, blato nastavlja da teče",

Patel navodi da ovo zaista liči na pahoeho lavu, s tim što ne sadrži rastopljeno kamenje.

„Suština je da se formir korica, koju probija vrući materijal, pa se on hladi i tako u krug".

Istraživači su rad o rezultatima eksperimenta objavili u naučnom časopisu pozvećenom geološkim naukama - Nature Geoscience.

U rad nisu ušli eksperimenti u kojima su naučnici simulirali atmosferu „vrlo toplog" dana na Marsu. Na pojedinim delovima Marsa, temperatura se povremeno penje i do 20 stepeni Celzijusa.

U ovakvim uslovima, blato je ključalo pod niskim pritiskom - „skakalo je iznad površine kao da levitira", kaže dr Brož.

• Otkrivena crna rupa „najbliža Zemlji“
• „Korak smo bliže“ rešenju najveće misterije kosmosa

Istraživački tim nada se da će svojim radom podsetiti naučnike da prilikom istraživanja nebeskih tela mogu da naiđu na neočekivane zaključke, zaključuje Brož.

Pratite Džonatana na Tviteru: Tweets by BBCAmos

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]