Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

11:52, 4. 3. 2022.

| BBC News na srpskom

Svetski dan borbe protiv gojaznosti: „Morao sam da presečem"

Autor: BBC News na srpskom
Milan Ćinković
Milan Ćinković/Privatna arhiva
Milan Ćunković (levo), pre nego što je poveo računa o ishrani

Kada je Milan Ćunković stao na vagu koja je pokazala 149 kilograma, shvatio je da „mora da preseče".

Tačno pamti taj novembar 2020. godine kada je, gledajući stare fotografije sa prijateljima, osetio stid.

„Pogledate se, pa vas bude sramota", kaže Ćunković.

Prema podacima najnovijeg istraživanja agencije Eurostata o zdravlju stanovništva Evropske unije i zemalja kandidata, 62,7 odsto muškaraca u Srbiji ima prekomernu težinu, dok se sa tim zdravstvenim problemom bori oko 45 odsto žena.

Svetski dan borbe protiv gojaznosti prvi put je obeležen 4. marta 2020. godine da bi se pokazalo koliko je ovaj zdravstveni problem rasprostranjen.

Umerenost u svemu

Milan je odlučio da promeni način ishrane.

„Večito sam bio na nekim programima, pio šejkove i razne dijetetske napitke.

„Rezultati su bili kratkoročni", priča on.

Zato je rešio da oslušne organizam i hrani se tako da ne gladuje, već da to pretvori u ritam života.

„Nisam gladovao, ali sam u toj prvoj fazi morao da budem rigorozniji", objašnjava on.

Prvi rezultati bili su primetni posle četiri meseca.

„Izbacio sam šećer i brašno - na to sam bio baš navučen."

Doručak priprema kod kuće.

Za ovih godinu dana, ostao je veran smesi koju sam priprema - ovsene pahuljice, čija seme, kornfleks, banana koja daje slatkoću i jogurt kojim sve to prelije.

„Meni je to ukusno i već godinu dana ga ne menjam", priča zadovoljno.

ጤናማ የምግብ ዓይነቶች
Getty Images

Između ručka, kada jede sve osim hleba, i doručka, užina neko testo, ali od heljde, dok je potrebu za slatkišima zamenio keksićima od stevije.

„Jesam se odrekao testa, ali sam svakog dana u pekari.

„Imam taj psihološki momenat - jedem testo, ali heljdino, i ne u velikim količinama", objašnjava Ćunković kako izgleda njegov način ishrane.

Nije jeo posle šest i dalje se toga pridržava zbog čega često dobija pitanje - kako izdržava?

Bilo je izazova, ali je tu bila vaga da ga opomene.

„Noćno rovarenje po frižideru me je ubijalo."

Morao je da uzima lek protiv gorušice kako bi se uspavao.

„Sada ne hrčem i lakše spavam", kaže on.

Milan se ipak ograđuje i dodaje da je svestan da ovakav način ishrane možda neće dati iste rezultate kod svih.

„To je prosto uspelo kod mene, to je moje iskustvo, ne znači da to svi treba da rade.

„Imam brz metabolizam - brzo se gojim, brzo mršavim", dodaje.

Gojaznost je bolest

Kada se telesna težina osobe u kilogramima podeli sa visinom u metrima dobija se indeks telesne mase (ITM).

Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO) ljudi čiji je ITM u opsegu 18,5 do 24,5kg/m2 smatraju se normalno uhranjenim.

Vrednosti ispod 18,5 kg/m2 ukazuju na neuhranjenost, dok vrednosti od 25 kg/m2 i više ukazuju na prekomernu uhranjenost.

Kada je ITM 30kg/m2 ili više, reč je o gojaznosti.

Gojaznost se danas tretira kao bolest ističe Veroslava Stanković, šefica Odseka nutriocionista dijetetičara na Visokoj zdravstvenoj školi strukovnih studija u Beogradu.

Iako se u poslednjih nekoliko godina znatno više skreće pažnja na ovaj zdravstveni problem, ljudi se obraćaju lekaru tek kada završe u Hitnoj pomoći sa povišenim krvnim pritiskom ili bolovima u zglobovima, ističe doktorka.

„Preterano masna i slana hrana, prevelika količina šećera i stres dovode do gojaznosti", dodaje.

Person resting over a giant donut
Malte Mueller / Getty Images

Dodatni problem, objašnjava doktorka Stanković, jeste i okretanje slatkišima kako bi se potisnule emocije.

„Slatke namernice pružaju kratak momenat sreće u kome zaboravljamo problem koji nas tišti.

„Pošto želimo ponovo da ga osetimo, vraćamo se hrani koja taj osećaj budi u nama."

Prema prognozama analize Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) „Teški ožiljci gojaznosti" (The Heavy Burden of Obesity) prekomerna telesna masa će do 2050. biti uzrok za 75 odsto slučajeva dijabetesa, 10 odsto kardiovaskularnih bolesti, sedam odsto slučajeva demencije i pet odsto slučajeva raka.

Sve više dece bori se sa viškom kilograma

Prekomerna težina najzastupljenija je među radno aktivnom populacijom, kaže doktorka Veroslava Stanković.

„Stanje je takvo da radni dan traje po 15 sati.

„Odrasle osobe se hrane na poslu, a to je uglavnom neka brza hrana, dok im je fizička aktivnost svedena na minimum."

Ono što zabrinjava doktorku jeste da se povećava i broj dece koja imaju problema sa viškom kilograma.

„Svako osmo dete je preterano gojazno, a jedna petina dece ima prekomernu telesnu masu."

Dodaje da tome doprinosi i savremen način života, gde su trčanje i igranje oko zgrade ili kuće zamenili pametnim telefonima i kompjuterima.

Svetska zdravstvena organizacija upozorava da se stopa gojaznosti kod dece i adolescenata gotovo pet puta uvećala u poslednjih pedeset godina.

SZO smatra da je to jedan od najozbiljnijih globalnih zdravstvenih izazova 21. veka.

Kako je u drugim zemljama Evrope?

Skoro tri četvrtine muškaraca u Hrvatskoj ima problem sa viškom kilograma.

Odmah iza Hrvatske problem sa kilažom imaju muškarci iz Češke i sa Malte (nešto manje od 70 odsto) i Rumunije (67,3 odsto), podaci su Eurostat istraživanja.

Isto istraživanje pokazuje da je najniži procenat muškaraca koji imaju problem sa telesnom masom u Francuskoj - 53 odsto.

Kada je reč o ženama, problem sa prekomernom težinom ima oko 58,5 odsto žena iz Hrvatske, dok se sa ovim problemom najmanje bore Italijanke - 37 odsto.

Šetnjom protiv viška kilograma

Gubitak kilograma Milan Ćunković ne duguje samo redukovanoj ishrani, već i dugim šetnjama.

„Znao sam da nisam tip za teretane, a šetnje su i pre davale rezultate", objašnjava radijski voditelj.

Opština Novi Beograd - Radio Beograd postala je njegova svakodnevna pešačka tura.

„Više i ne brojim koliko puta sam prešao Brankov most za ovih godinu dana", dodaje.

Tih sat vremena koliko mu u proseku treba od kuće do posla koristi da sredi misli ili da posluša neki podkast.

„To mi je sada postala potreba, a i popravio sam kondiciju", kaže on.

Da je fizička aktivnost jedan od načina da se održava kilaža ističe i doktorka Veroslava Stanković.

„Umerena fizička aktivnost ne pomaže samo u održavanju telesne mase, već smanjuje i stres kome smo svakodnevno izloženi", objašnjava doktorka.

Milan Ćinković
Marina Pešić

Godinu i po dana kasnije, Milan je lakši 44 kilograma.

Nema više problema sa ustajanjem, vratio je kondiciju i, ono što mu je najvažnije, oseća se zadovoljnije.

Podrška porodice i najbližih prijatelja bila mu je dodatna motivacija.

„Osećaj je fenomenalan.

„Znači i kada ljudi oko vas uoče promenu."

Ne namerava da stane, jer je to sada njegov ritam života koji mu odgovara.


Pogledajte video: Veganstvo u Srbiji - ishrana, zaštita životinja i životna filozofija


Pratite nas na Fejsbuku, i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Podeli sa prijateljima
KOMENTAR DANA

Da se provere one merdevine što drže kablove kod most umesto potencijalne samoubilacke bandere... Da nije tu problem ako su se merdevine onesvestile od omorinu.

Vladimir Zdravković čitalac

Tekst: Košarkaši Belgije ne žele da igraju odloženi meč