Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

13:15, 29. 9. 2019.

| BBC News na srpskom

Svetski dan srca: U Srbiji više od 50.000 ljudi godišnje izgubi borbu sa kardiovaskularnim bolestima

Autor: BBC News na srpskom
Srčani urad
Getty Images
Kardiovaskularne bolesti jedan su od osnovnih uzroka smrtnosti u svetu, podaci su UN

Da li ste znali da je srce veličine šake i najjači mišić u telu? A da je danas njegov dan?

Iako je najjači mišić, nepravilnom ishranom, pušenjem, nedovoljnom fizičkom aktivnošću i stresom možemo ga oslabiti i izazvati brojne bolesti.

Na Svetski dan srca stižu alarmantni podaci da je od kardiovaskularnih bolesti u Srbiji prošle godine umrlo 52.663 ljudi, starih između 30 i 70 godina.

U svetu svakog dana od posledica neke od bolesti srca i krvnih sudova umre prosečno 49.000 ljudi.

Bolesti srca, vaskularne bolesti mozga i bolesti krvnih sudova godišnje odnesu 18 miliona života na svetu.

Šta su kardiovaskularne bolesti?

Kardiovaskularne bolesti vodeći su uzrok smrti globalno, a pušenje, nedovoljna fizička aktivnost, konzumiranje alkohola, nepravilna ishrana i stres neki su od faktora za njihov nastanak.

Srce je najjači mišić u ljudskom telu.

Usamljenost, zdravlje, kardiovaskularne bolesti
Getty Images
Usamljenost može da bude jako loša za vaše srce

Osam meseci je starije od vas, pošto počinje da kuca u trećoj nedelji od začetka.

Iako je snažno, nezdrava ishrana, pušenje, nedovoljna fizička aktivnost, stres i drugi faktori rizika mogu ga oslabiti i učiniti ga ranjivim za nastanak kardiovaskularnih bolesti.


Kardiovaskularne bolesti, odnosno bolesti srca i krvnih sudova su:

  • koronarna bolest srca - bolest krvnih sudova koji snabdevaju srčani mišić
  • cerebrovaskularna bolest - bolest krvnih sudova koji snabdevaju mozak
  • periferna arterijska bolest - bolest krvnih sudova koji snabdevaju ruke i noge
  • reumatska bolest srca - oštećenje srčanog mišića i srčanih zalistaka zbog reumatske groznice, uzrokovano streptokoknim bakterijama
  • kongenitalna bolest srca - malformacije srčane strukture koje postoje pri rođenju
  • tromboza dubokih vena i plućna embolija - krvni ugrušci u venama nogu, koji se mogu otpustiti i prebaciti u srce i pluća.

Kardiovaskularne bolesti uzročnik su trećine smrti na svetu. Od toga 85 odsto izazvani su srčanim i moždanim udarom.

Srčani i moždani udari uglavnom nastaju blokadom koja sprečava dotok krvi u srce ili mozak.

Najčešći razlog je nakupljanje masnih naslaga na unutrašnjim zidovima krvnih žila koje snabdevaju srce ili mozak.

Moždani udar može da izazove i krvarenje iz krvnih žila u mozgu ili iz krvnih ugrušaka.

bolesti srca, kardiovaskularne bolesti
Getty Images
Vodeći uzrok smrti u svetu su kardiovaskularne bolesti

Uzrok srčanih i moždanih udara obično je kombinacija faktora rizika.

Više od tri četvrtine smrtnih slučajeva od ovih bolesti dešava se u zemljama sa niskim i srednjim primanjima, navodi Svetska zdravstvena organizacija.

Procenjuje se da će broj umrlih od ove grupe bolesti do 2030. godine dostići 23 miliona i postati prvi uzrok smrtnosti širom planete, navodi se na sajtu Instituta za javno zdravlje Srbije „Batut".

Prevencija

Da bi se na vreme otkrile kardiovaskularne bolesti radi se skrining kardiovaskularnog rizika.

Gotovo 85 odsto prevremene smrtnosti i više od 50 odsto obolevanja od infarkta srca i moždanog udara može da se spreči merama primarne prevencije, navodi „Batut".

Prestanak pušenja, redovna fizička aktivnost i pravilna ishrana mogu da pomognu u prevenciji.


Svetska federacija za srce navodi da je potrebno da obećate sebi da ćete...

  • jesti dobro i pametno piti
  • biti aktivniji
  • reći ne pušenju

Srčani urad
Getty Images
Novo istraživanje tvrdi da je genetska mutacija koja se odigrala pre više miliona godina zaslužna za to što smo skloniji kardiovaskularnim bolestima od drugih životinja

Saveti Svetske federacije za srce:

  • smanjite slatke napitke i voćne sokove - izaberite vodu ili nezaslađene sokove
  • zamenite slatkiše svežim voćem kao zdravom alternativom
  • pokušajte da pojedete pet porcija voća i povrća dnevno - sveže, smrznuto, konzervirano ili sušeno - nema veze
  • alkohol konzumirajte u skladu sa preporučenim smernicama
  • pokušajte da ograničite prerađenu hranu koja je često bogata solju, šećerom i masnoćama
  • budite fizički aktivni najmanje 30 minuta dnevno pet puta nedeljno umerenim intenzitetom ili 75 minuta nedeljno jakim intenzitetom - igranje, hodanje, kućni poslovi, ples - sve se računa
  • budite aktivniji svakog dana - penjite se uz stepenice, šetajte, vozite bicikl
  • recite ne pušenju - to je najbolja stvar koju radite na poboljšanju zdravlja srca

Svetski dan srca obeležava se od 2000. godine nizom akcija širom sveta.


Pratite nas na Fejsbuku i . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Podeli sa prijateljima