Svetski dan zdravlja: Koliko su Srbi hipohondri

„Guglao sam, mislim da je ozbiljno."

Sa ovim rečima, pre nego što kažu 'dobar dan' u ordinaciju doktora Bratislava Mandića iz Studentske poliklinike u Nišu, uđe barem trećina od ukupnog broja pacijenata.

„Većina ljudi misli da je hipohondrija zastupljena samo kod starijih ljudi, a zapravo su i mladi u Srbiji hipohondri", kaže doktor Mandić za BBC na srpskom.

„Dodatni problem je napravio internet jer sada imamo pojavu sajber hipohondrije, pa nam u ordinaciju dolaze studenti sa već utvrđenom dijagnozom koju su jednostavno izguglali.

„Po pravilu, na internetu su našli da je to što oni imaju - smrtonosno, čak iako se radio o običnoj kijavici."

I kod ostalih lekara po Srbiji godišnje uđe više od milion hipohondara, pokazuju podaci agencije Eurostat o zdravstvenim navikama građana Srbije, ali i Evrope.

Svetski dan zdravlja, 7. april, Srbija dočekuje kao evropska zemlja sa najviše hipohondara, posle Danske.

Šta je utvrdilo istraživanje

Čak 1,1 milion Srba, odnosno 15,5 odsto stanovnika zemlje, kod lekara opšte prakse ide deset i više puta godišnje, što je Srbiju svrstalo na drugo mesto u Evropi.

Prema podacima Eurostata iz publikacije pod nazivom „Koliko često idete kod lekara?", veći hipohondri od Srba u Evropi su samo Danci. Čak 28,6 odsto stanovnika te zemlje ide kod lekara opšte prakse više od deset puta godišnje.

U izveštaju Eurostata piše da hipohondrije nema kad je reč o zubarima, jer 66 odsto građana Srbije nikada nije otišlo kod zubara.

• Zašto su građani Srbije u svađi sa zubarima

Hipohondrija - bolest ili prevencija

Tanja Lazić je, kako kaže za BBC na srpskom, prošle godine otišla kod lekara barem 35 puta.

„Bolela me je glava 24 sata dnevno, čak i dok spavam, nisam mogla ni da jedem ni da pijem.

„Od lekara opšte prakse do neurologa, preko psihijatra, tražila sam odgovor tri meseca. Zapravo, odmah su mi rekli da imam upalu sinusa, ali sam ja bila ubeđena da je u pitanju nešto mnogo ozbiljnije.

„Čak i kada sam popila terapiju, bol nije prestao, pa sam nastavila da idem privatno na snimke glave. To se produžilo na još nekoliko meseci. Ispostavilo se da je sve u redu, ali ja i dalje idem jednom mesečno privatno na skener.

„Ne mogu da objasnim zašto."

Hipohondrija je ipak, psihički poremećaj, a doktor Mandić apeluje na građane da je ne uzimaju olako.

Ispoljava se u neprestanoj usredsređenosti osobe na svoje fizičko zdravlje, bez objektivne zasnovanosti. Hipohondri u velikom broju slučajeva misle da imaju određenu fizičku bolest, iako ona ne postoji.

Povezuje se da emocionalnom nepismenošću (aleksitimijom), kada osoba ne prepoznaje emocije i ne razlikuje normalne reakcije tela i neprijatne i vrlo intenzivne emocije.

Telo u tim situacijama fiziološki reaguje pripremom za akciju, što se odražava na sve organe u telu - srce, disanje, krvotok, pritisak, nivo šećera, kiseonika i ugljen-dioksida, mišićni tonus, rad unutrašnjih organa, žlezda sa spoljašnjim i unutrašnjim lučenjem, mozga...

Procenjuje se da hipohondriju ima od jedan do sedam odsto svetskog stanovništva.

• „Bila sam spremna na sve, samo da mi bude dobro“
• Nadrilekarstvo u Srbiji i dalje nekažnjeno
• Saznajte zašto su noćne more dobre za vas

„Jako je bitno da lekar opšte prakse proceni kada je pacijent hipohondar koji zahteva dodatnu pomoć", kaže Mandić.

„Sledeći korak je psihijatrijsko lečenje."

Tanji su lekari nekoliko puta savetovali da potraži pomoć psihijatra, ali ona i dalje okleva.

„Svesna sam da se ne osećam dobro, ali je jako teško napraviti taj korak kada si ubeđen da nešto nije u redu. Nadam se da ću ipak otići."

Kako je u drugim zemljama Evrope

Čak 38 odsto stanovnika Evropske unije otišlo je kod lekara jednom ili dva puta u prethodnih 12 meseci, a učestalost odlaska kod lekara opšte prakse veća je kod žena nego kod muškaraca.

Tako je i kad su u pitanju odlasci kog zubara i hirurga.

Prema podacima Eurostata o tome koliki procenat stanovništva nikad nije bio kod lekara prednjače Grci, jer čak 60,5 odsto njih kod lekara ne ide nijednom godišnje.

Slede ih Makedonci sa 58,3 odsto onih koji izbegavaju lekare, zatim Bugari sa 52,4 procenata, Rumuni sa 42,9 odsto i Šveđani sa 36,4 procenata onih koji ne idu kod lekara.

Šta je gore - ići stalno ili nikada

Istraživanje je pokazalo i drugu stranu zdravstvenih navika građana Srbije. Tako se ispostavilo da je čak 30 odsto građana odgovorilo da nikada ne ide kod lekara.

Doktor Mandić kaže da mu ne smetaju toliko pacijenti koji uplašeni dođu u dnevnu ambulantu zbog i najmanje sitnice:

„Hipohondri nam svakako prave redove u čekaonici i zahtevaju dodatnu negu.

„Ali kada znate da veliki broj ljudi u Srbiji uopšte ne odlazi kod lekara ni kada im nije dobro, a kamo li preventivno, onda neopravdana zabrinutost za zdravlje u manjoj meri i nije toliko loša pojava.

„Hipohondrija, ipak, nije smešna ili zanimljiva stvar, već može da preraste u bolest."

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]