Ukrajina i Rusija: EU usvojila novi paket sankcija, Orban poručuje Mađarima da mirno spavaju

Evropska unija usvojila je novi, šesti paket sankcija Rusiji koji podrazumeva zabranu uvoza ruske nafte kao dodatnu kaznu za rat u Ukrajini koji traje blizu 100 dana.

„Ovime smo presekli ogroman izvor finansiranja ruske ratne mašinerije. Maksimalni pritisak na Rusiju da okonča rat", napisao je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel na Tviteru posle višesatnih razgovora lidera zemalja EU o novom paketu sankcija protiv Moskve.

Ipak, embargo neće biti potpun.

Dogovoreno je da će hitne sankcije uticati samo na rusku naftu koja se transportuje u EU preko mora što je dve trećine ukupnog uvoza iz Rusije.

Nafta koja dolazi naftovodima i dalje će nesmetano dolaziti do članica EU, što je bio jedan od zahteva Mađarske, koja se najviše protivila embargu.

Rusija trenutno isporučuje 27 odsto nafte i 40 odsto gasa u EU, a za to godišnje dobija oko 400 milijardi evra.

Za sada nisu uvedene nikakve sankcije na uzvoz ruskog gasa u EU, iako su planovi za otvaranje novog gasovoda od Rusije do Nemačke - Severni tok 2 - pauzirani.

• Može li svet opstati bez ruske nafte i gasa
• „Nervirajte Putina, smanjite upotrebu energije" - Nemačka će zabraniti uvoz ruske nafte do kraja godine
• Energetska kriza: Kako se evropske zemlje nose sa rastućim cenama
• „Zamenićemo": Kako se u Rusiji odnose prema sankcijama i ratu u Ukrajini

Šesti paket EU sankcija podrazumeva i isključivanje najveće ruske banke - Sberbanke iz međunarodnog platnog sistema Svift, zabranu emitovanja programa još tri medija u državnom ruskom vlasništvu i sankcionisanje ljudi koji se smatraju odgovornim za ratne zločine u Ukrajini.

SVIFT je međunarodni platni sistem koji omogućava nesmetan i brz transfer novca.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da će ovaj dogovor „efektivno smanjiti oko 90 odsto uvoza nafte iz Rusije u EU do kraja godine".

Ona je rekla je da će obim zabrane zapravo biti širi, jer su Nemačka i Poljska dobrovoljno ukinule sopstveni uvoz nafte kroz naftovode do kraja ove godine.

„Ostalo je oko 10-11 odsto koje pokriva naftovod južna Družba", rekla je Fon der Lajen, misleći na ruski naftovod koji snabdeva naftom Mađarsku, Slovačku i Češku.

Zabranu uvoza ruske nafte prvobitno je predložila Evropska komisija pre mesec dana.

Ali otpor, posebno iz Mađarske, koja uvozi 65 odsto potrebnih količina nafte iz Rusije, zaustavio je najnoviju rundu sankcija EU.

Druge zemlje bez izlaza na more, poput Slovačke i Češke, takođe su tražile više vremena zbog zavisnosti od ruske nafte.

Bugarska, koju je Gasprom već odsekao od ruskog gasa, takođe je tražila izuzeće.

Zabrana uvoza ruske nafte u EU - ključni detalji

Koliko? Više od dve trećine uvoza ruske nafte biće odmah blokirano, a do kraja godine to će iznositi 90 odsto sadašnjeg uvoza.

Nije blokiran uvoz celokupne nafte: Zabrana će uticati samo na naftu koja stiže morskim putem, ali ne i one koja ide kroz kopnene naftovode, što je zapravo prihvatanje zahteva Mađarske.

Cena i prihodi: 400 milijardi evra - toliko EU trenutno plaća Moskvi za naftu i gas. Rusija isporučuje 27 odsto nafte i 40 odsto potrebnih količina gasa u EU.

Gas nije uključen: Za sada nisu uvedene nikakve sankcije na uvoz ruskog gasa u EU, iako su planovi za otvaranje novog gasovoda od Rusije do Nemačke - Severni tok 2 - pauzirani.

Težak proces: članice EU satima su pokušavale da reše nesuglasice oko zabrane uvoza ruske nafte, a glavni protivnik je Mađarska. Kompromis je usledio posle nekoliko nedelja pregovora i razmirica dok nije dogovoreno izuzeće za Mađarsku.

Prema proceni Blumberga, samo zabrana izvoza preko mora mogla bi dovede do toga da Rusija izgubi oko 10 milijardi dolara godišnje.

Prestanak isporuka kroz severni krak naftovoda Družba u Poljsku i Nemačku dovešće do gubitaka od još 12 milijardi dolara (na osnovu obima iz 2021. i prosečne cene nafte Ural ove godine od 85 dolara po barelu).

Rusija će nastaviti da zarađuje oko šest milijardi dolara od izvoza u Mađarsku, Slovačku i Češku preko južnih krakova naftovoda Družba.

Orban poručio Mađarima: Mirno spavajte, neće biti rasta cena

Novi razlog za osmeh na licu mađarskog premijera Viktora Orbana.

Nakon što je prošlog meseca ostvario novu pobedu na izborima, Orban je posle samita lidera EU bio još zadovoljniji.

Izuzeće naftovoda Družba (na ruskom prijateljstvo) iz najnovijeg embarga EU, mađarska vlada predstavlja kao veliku pobedu nad Evropskom komisijom.

Budimpešta je nedeljama pretila da će staviti veto na novi paket sankcija EU jer rafinerije u Mađarskoj i drugim zemljama centralne Evrope zavise od ruske nafte.

U video poruci u ponedeljak, mađarski premijer Viktor Orban poručio je Mađarima da mogu mirno da spavaju, jer neće biti velikog rasta cena goriva i grejanja, što bi najnoviji embargo mogao da donese ostatku Evrope.

Orban se i ranije protivio uvođenju novih sankcija, optužujući šeficu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen da ovim „napada" jedinstvo EU planom za zabranu ruske nafte,

Istakao je da je energetika „ozbiljno pitanje" i da su „potrebna rešenja, a onda sankcije".

Okrivio je i Evropsku komisiju da nije uspela pravilno da pregovara o zabrani sa zemljama članicama.Embargo bi predstavljao „nuklearnu bombu bačenu na mađarsku ekonomiju", rekao je Orban.

Dodao je i da predloženo izuzeće za Mađarsku do kraja 2023. nije dovoljno dugo.

Rusija će tražiti nova tržišta nafte

Stiv Rozenberg, BBC dopisnik iz Rusije

Odluka EU je kompromisno rešenje, ali važna.

Moskva se u velikoj meri oslanja na izvoz energenata, a EU kaže da će ovaj sporazum smanjiti više od 90 odsto ruskog uvoza nafte do kraja godine.

Ali uprkos antizapadnoj retorici Vladimira Putina poslednjih nedelja, pretpostavljam da će ruski lider verovatnije reći Evropi: „Spremite se za još veći ekonomski bol zbog ovog embarga. Da vidimo koliko će trajati vaša podrška Ukrajini".

Kremlj je svestan razlika u mišljenjima unutar EU o tome šta da se radi o Rusiji - i možete biti sigurni da će Putin pokušati da ih iskoristi.

Rusija će tražiti nova tržišta, ali u pogledu nafte nema brzog rešenja.

Ne postoji infrastruktura za preorijentaciju izvoza nafte iz Evrope u Aziju, na primer.

A ako ipak odluči da prodaje u Aziju, moraće to da uradi po sniženoj ceni.

Otvoreno je i pitanje uvoza ruskog gasa u Evropu i moguće je da će to biti nova tema.

Šta je još predložila Evropska komisija?

Osim embarga na naftu, EU je predložila i sankcije za Kreditnu banku Moskve i Poljoprivrednu banku, rekla su dva izvora za Rojters.

Ursula fon der Lajen je ranije najavila da će sankcije pogoditi Sberbanku.

Evropska unija će, u okviru šestog paketa sankcija, zabraniti i tri ruska državna medija, koje je Ursula fon der Lajen nazvala „glasnicima Putinovih laži i agresivne propagande".

Predlog je da ti mediji budu odsečeni u EU na kablovskoj, satelitskoj i internet vezi.

„Ne treba im više davati prostor za širenje laži", rekla je Ursula fon der Lajen.

• Koliko rat u Ukrajini košta Rusiju
• Kako su sankcije Zapada promenile rusku svakodnevicu
• Vučić: Ne uvodimo sankcije Rusiji, niti ćemo da nacionalizujemo imovinu ruskih firmi
• Kakve ekonomske posledice čekaju Srbiju ako uvede sankcije Rusiji

Prema rečima predsednice Evropske komisije, proširena je „crna lista" pojedinaca pod sankcijama.

Na meti su i visoki vojni oficiri ruske vojske osumnjičeni za zločine u mestima nadomak Kijeva i lučkom gradu Marijupolju.

„Šaljemo važan signal svim zločincima iz Kremlja: Znamo ko ste i i odgovaraćete", poručila je Fon der Lajen.

Zapad je do sada već uveo niz sankcija Rusiji bez presedana, koje se odnose kako na privredu, tako i na pojedince i njihovu imovinu.

Nekim ruskim bogatašima već je zaplanjena imovina i novac na Zapadu.

Pod sankcijama su i Vladimir Putin i njegove ćerke, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov i niz ruskih visokih zvaničnika i političara.

• Ko su oligarsi iz Rusije koji se suočavaju sa sankcijama
• Šta je oligarh
• Preti li Rusiji odliv mozgova - hiljade beže u inostranstvo

Fon der Lajen je ranije iznela i detalje paketa pomoći i obnove Ukrajine.

„Želimo da Ukrajina pobedi u ovom ratu", rekla je.

Iznoseći procenu da će ukrajinska privreda pasti za 35 do 50 odsto u 2022, Fon der Lajen je rekla da će Ukrajini biti neophodno pet milijardi evra mesečno samo da bi nastavila proizvodnju.

„Moramo da damo naš udeo i da joj pomognemo", rekla je Fon der Lajen poslanicima Evropskog parlamenta prošlog meseca.

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]