Ukrajina i Rusija: Šta je taktičko nuklearno oružje i da li bi Rusija mogla da ga upotrebi

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je spreman da upotrebi nuklearno naoružanje kako bi odbranio rusku teritoriju, izazvavši strahove da bi mogao da posegne za malim ili „taktičkim" nuklearnim oružjem u Ukrajini.

Američki predsednik Džozef Bajden upozorio ga je da bi, ako to učini, to bila najozbiljnija vojna eskalacija od Drugog svetskog rata.

• Da li bi Putin aktivirao nuklearno oružje
• Ko može da ima nuklearno naoružanje
• Rat u Ukrajini - kakav je rizik od nuklearnog oružja

Šta je taktičko nuklearno oružje?

Taktičko nuklearno oružje su male nuklearne bojeve glave i sistemi ispaljivanja namenjeni upotrebi na bojnom polju ili u ograničenim napadima.

Ono je pravljeno tako da uništi neprijateljske mete u konkretnoj oblasti bez širenja masovnog radioaktivnog otpada.

Najmanje taktičko nuklearno oružje može biti od jedne kilotone ili manje (proizvevši ekvivalent od hiljadu tona eksplozivnog TNT-a).

Najveće može biti od čak 100 kilotona.

Strateško nuklearno oružje je veće (i do 1.000 kilotona) i lansira se sa veće udaljenosti.

Poređenja radi, atomska bomba koju su SAD bacile na Hirošimu 1945. godine bila je od 15 kilotona.

Kakvo taktičko nuklearno oružje ima Rusija?

Prema američkim obaveštajnim podacima, Rusija ima oko 2.000 taktičkih nuklearnih oružja.

Njihove taktičke nuklearne bojeve glave mogu da se stave na razne tipove projektila koji se obično koriste za ispaljivanje konvencionalnih eksploziva, kao što su krstareće rakete i artiljerijske granate.

Taktičko nuklearno oružje može se ispaliti iz vazduhoplova i sa brodova - kao što su protivbrodske rakete, torpeda i dubinske bombe.

SAD kažu da je Rusija u poslednje vreme mnogo ulagala u ova oružja da bi im pojačala domet i preciznost.

Je li nekad već upotrebljeno taktičko nuklearno oružje?

Taktičko nuklearno oružje nikad još nije upotrebljeno u ratnom sukobu.

Nuklearne sile kao što su SAD i Rusija otkrile su da je jednako efikasno uništavati mete na bojnom polju upotrebom moderne konvencionalne municije.

Uz to, nijedna zemlja naoružana nuklearnim oružjem do sada nije bila spremna da rizikuje da pokrene potpuni nuklearni rat upotrebom taktičkog nuklearnog oružja.

Međutim, Rusija je možda spremnija da upotrebi manja taktička nuklearna oružja nego veće strateške projektile.

„Oni to možda ne doživljavaju kao prelazak velikog nuklearnog praga", kaže doktorka Patriša Luis, šefica međunarodnog programa bezbednosti u ekspertskoj grupi Četam Haus.

„Oni to mogu da dožive kao sastavni deo njihovih konvencionalnih snaga."

Da li Putinove pretnje nuklearnim oružjem predstavljaju razlog za zabrinutost?

U februaru 2022, neposredno pred invaziju na Ukrajinu, Putin je stavio ruske nuklearne snage u stanje „specijalne borbene gotovosti" i održao nuklearne vežbe visokog profila.

Najskorije, on je izjavio:

„Ako teritorijalni integritet naše zemlje bude bio ugrožen, mi ćemo nesumnjivo upotrebiti sva raspoloživa sredstva da zaštitimo Rusiju i naš narod. Ovo nije blef."

Rusija namerava da anektira oblasti južne i istočne Ukrajine koje je okupirala.

Ona planira da održi lažne referendume kako bi stvorila otcepljene „narodne republike", a Putin kaže da je spreman da brani „teritorijalni integritet" tih oblasti „svim sredstvima".

Američka obaveštajne služba to vidi kao pretnju Zapadu da ne pomaže Ukrajini u pokušaju da povrati te teritorije, umesto kao znak da on planira nuklearni rat.

Ali drugi se brinu da bi Rusija, ako bude trpela dalje poraze, mogla da dođe u iskušenje da upotrebi manje taktičko nuklearno oružje u Ukrajini kao „sredstvo preokreta" - da bi razbila pat-poziciju ili izbegla poraz.

Džejms Akton, nuklearni stručnjak iz Fondacije Karnegi za međunarodni mir u Vašingtonu, kaže: „Legitimno se brinem da bi u ovim okolnostima Putin mogao da upotrebi nuklearno oružje - najverovatnije na terenu u Ukrajini kako bi zastrašio sve i dobio ono što želi. Još nismo u toj fazi."

• Kako proceniti rizik od atomskog rata
• Nuklearne greške koje su umalo izazvale Treći svetski rat
• Izgubljene nuklearne bombe koje niko ne može da pronađe

Kako su reagovale SAD?

Američki predsednik Džozef Bajden upozorio je Rusiju da ne koristi nuklearno oružje u ratu u Ukrajini.

Govoreći tokom intervjua za CBS Njuz, Bajden je rekao da bi takav postupak „promenio lice rata kao nikad do sad posle Drugog svetskog rata", dodavši:

„To će imati posledice."

Kako će SAD i NATO da reaguju na bilo kakvu upotrebu nuklearnog oružja teško je predvideti.

Oni možda neće želeti dalje da eskaliraju situaciju i rizikuju potpuni nuklearni rat, ali će možda želeti i da povuku crtu.

Međutim, Rusiju bi od upotrebe taktičkog nuklearnog oružja mogla da odvrati i jedna druga supersila - Kina.

„Rusija umnogome zavisi od kineske podrške", kaže doktorka Heder Vilijams, nuklearna ekspertkinja iz Kraljevskog koledža u Londonu.

„Ali Kina ima nuklearnu doktrinu 'ne pucaj prvi'. Dakle, ako Putin upotrebi to oružje, Kini bi bilo neverovatno teško da ga dalje podržava."

„Ako bi on upotrebio to oružje, verovatno bi izgubio Kinu."

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]