Ukrajina i Rusija: Ukrajinci deportovani u Rusiju tvrde da su premlaćivani i zlostavljani

Tri nedelje posle puštanja na slobodu, Vladimir Kropun i dalje deluje vidno potresen traumom kroz koju je prošao.

Ovog dobrovoljca Crvenog krsta ruske snage su zarobile i deportovale u Rusiju.

Osamnaestog marta, Vladimir je vozio školski autobus u selo Kozaroviči, četrdesetak kilometara severozapadno od Kijeva, da bi evakuisao nekolicinu civila koji su ostali zaglavljeni tamo usred borbi.

Kad je pokušao da ubedi ruske vojnike da ga propuste na njihovom kontrolnom punktu, oni su ga priveli.

Prvih nekoliko dana držan je u podrumu fabrike u obližnjem selu, zajedno sa drugim civilima, 40 ljudi u prostoriji od 28 kvadrata.

• Jezivo putovanje Ukrajinca do ruskog zatvora i nazad: Povratak bez ijednog nožnog prsta
• „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca"
• „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“

„Tukli su nas puškama, udarali i šutirali. Stavili su mi povez preko očiju i vezali mi ruke izolir trakom.

„Koristili su tejzere i uporno tražili informacije o vojsci", kaže Vladimir.

„Jedan od vojnika bio je veoma mlad, skoro dete. Koristio je tejzere na vratovima, licima, kolenima ljudi. Kao da se zabavljao."

Nakon što su držani skoro nedelju dana u Ukrajini, prebačeni su u Belorusiju.

„Mislili su da ne vidimo, ali ja sam video sela kroz koja smo prolazili, Ivankiv, Černobilj, i onda sam video da prelazimo granicu", rekao je on.

U Belorusiji su dobili lične isprave.

U njima stoji da su ih izdale vojska Ruske Federacije i opisuju mesto Vladimirovog rođenja kao „Sovjetska Socijalistička Republika Ukrajina".

Tako je Ukrajina bila poznata pre raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, pre nego što je postala nezavisna zemlja.

To je znak ruskih ambicija u regionu.

Iz Belorusije, kaže Vladimir, prebačeni su u zatvor u Rusiji.

„Mučenje je nastavljeno. Ponižavali su nas, terali nas da klečimo i prisiljavali nas u neudobne položaje.

„Ako bismo ih pogledali u oči, dobili bismo batine.

„Ako bismo uradili nešto sporo, dobili bismo batine. Ponašali su se prema nama kao prema životinjama", kaže on.

Jedne večeri, Vladmir je prebrojao još 72 ljudi u pritvoru zajedno sa njim.

Ali mogao je da čuje da ih ima još.

„Pokušali smo da pomažemo jedni drugima. Nekih dana nismo mogli da verujemo da nam se ovo dešava.

„Osećali smo se kao da smo iz 21. veka prebačeni u 16. vek", rekao je on.

• „Moja ćerka je vikala i tresla se... a onda je bila mrtva"
• „Gde ćemo sva ta tela": Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• BBC u Černobilju: „Krali smo gorivo od Rusa kako bismo sprečili katastrofu“

Posle dve nedelje provedene u pritvoru, Vladimir je 7. aprila odveden iz zatvora.

On i tri Ukrajinke iz drugog pritvornog centra prebačeni su avionom na Krim, koji je Rusija anektirala od Ukrajine 2014. godine.

Žene su ispričale Vladimiru da su takođe bile premlaćivane.

Nisu znali kuda ih vode, ali su često čuli vojnike kako koriste reč „razmena".

Sa Krima su odvedeni drumom do tačke 32 kilometra od Zaporožja i dopušteno im je da peške pređu na teritoriju pod kontrolom Ukrajinaca.

Pre nego što je dozvoljeno ukrajinskim civilima da pređu na drugu stranu peške, obavljena je razmena vojnih ratnih zarobljenika.

Bilo je to 9. aprila.

Trebalo im je dva dana pređu taj put.

Vladimiru je teško da opiše kako se osećao, ali on želi da svet čuje njegovu priču.

„Činjenica da se ukrajinski civili drže u Rusiji je 100 odsto istinita", kaže on.

U zatvoru, Vladimir je čuo da se ljudi iz nuklearne elektrane Černobilj drže u susednoj prostoriji.

Nije jasno ko su tačno ti ljudi u zatvoru, ali 169 pripadnika Ukrajinske nacionalne garde koji su čuvali Černobilj vode se kao nestali.

Oni su prvo držani u pritvoru u podrumu nuklearne elektrane nedeljama dok je bila pod kontrolom ruskih snaga.

Valerij Semonov, jedan od inženjera u Černobilju, rekao je da kad su se ruske snage povukle krajem marta, sa sobom su odvele čuvare.

U obližnjem selu živi porodica jednog od nestalih.

Njihov identitet ne objavljujemo da bismo ih zaštitili.

Na dužnosti u Černobilju, stražar je pozvao suprugu prvog dana invazije, kad je nuklearna elektrana zauzeta, da joj kaže da brzo napusti njihovo selo.

Ona je povela svoje roditelje i njihovog malog sina i otišla u Lavov u zapadnoj Ukrajini.

Od 24. februara do 9. marta, uspevala je da priča sa mužem preko mobilnog telefona.

„Nije želeo da otkriva mnogo toga preko telefona. Samo bi govorio: 'Dobro smo'. Govorio bi mi da ne brinem za njega", kaže ona.

„Onda im je nestalo struje, pa nismo mogli da se povežemo na njegov telefon."

Uspela je da priča s njim još nekoliko puta preko fiksnog telefona na lokaciji.

„Poslednji put sam razgovarala sa mužem 31. marta, onog dana kada su silom odvedeni iz Černobilja.

„Rekao mi je: 'Dobro sam fizički, ali emocionalno je veoma teško.' U glasu sam mu čula da je veoma zabrinut."

Njihov sin se stalno raspituje za oca.

„Govorim mu da je na poslu, ali on je veoma uplašen. Plaši se da ću i ja nestati, i stalno me prati svuda, na posao, u prodavnicu", kaže ona.

„Veoma nam je teško. Želim samo da Rusija pusti mog muža."

Ukrajinski ministar unutrašnjih poslova rekao joj je da ga drže u Rusiji.

U braku sa njim šest i po godina, ona kaže da bi joj se njen muž uvek našao kad je trebalo i da je voleo svoj posao.

• Život pod ruskom okupacijom: „Izdržaćemo sve do oslobođenja"
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Gde ćemo sva ta tela": Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči

BBC je razgovarao sa porodicama više od desetak ljudi koje su ruske trupe uzele za taoce.

Samo se nekolicina njih vratila.

Većina se još vodi kao nestala, poput Julije Pajevske.

Njen muž Vadim nam je rekao da su je zarobile ruske snage 14. marta dok je radila kao bolničarka u Marijupolju, pomažući pri evakuaciji ranjenih vojnika i civila.

Propagandni video u kojem se ona pojavljuje prikazali su ruski državni kanali bliski Kremlju, a tako je on i saznao da je ona u ruskom zarobljeništvu.

On veruje da je odvedena u Rusiju.

Kremlj insistira da ukrajinski građani odlaze u Rusiju svojevoljno.

„Ne želim da odgovaram tim velikim lažovima", kaže Irina Venediktova, ukrajinska državna tužiteljka.

„Imamo najmanje 6.000 civila koje možemo da identifikujemo koji su deportovani, a prema informacijama iz ruskih medija, oni tvrde da su odveli milion Ukrajinaca."

Ona kaže da je bilo slučajeva da se deca odvajaju od roditelja i da je skoro svako ko se vratio u sklopu razmene zarobljenika ispričao da je bio mučen i premlaćivan.

Dok rat besni na jugu i istoku Ukrajine, svaki dan pristižu novi izveštaji o ljudima koje na silu deportuju u Rusiju.

Pratite nas na Fejsbuku, Tweets by bbcnasrpskom i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]