Ukrajinska kriza: „Rusija nas neće napasti, jer su nam zapadni saveznici dali oružje"

Dmitro Dibas je mislio da je rat završen. Sada Amerika upozorava na mogući napad Rusije na Ukrajinu i dobrovoljac veteran ne može da ignoriše trenutnu situaciju.

„Prošla nedelja je bila prilično naporna, išao sam čak i kod mog psihologa", priznaje Dmitro.

Mesecima unazad, zapadni saveznici ukazuju na to da Rusija gomila vojnike uz granicu sa Ukrajinom.

Zbog toga su brojni vojni analitičari širom sveta pravili silne mape na kojima su iscrtane strelice i na taj način samouvereno predviđali kojim pravcima će Putinova vojska da napreduje ka Kijevu.

Ukrajinci koji bi mogli da se nađu na tom putu nisu baš ubeđeni da je takav scenario moguć.

Ali priče o mogućem ratu ih uznemiravaju.

„Ruska vojska uvek može za samo nekoliko dana da pređe granicu i napadne, to je pitanje dana, tako da ne vidim ništa novo", kaže mi Dmitro u njegovom stanu u Kijevu.

On se 2014. godine pridružio dobrovoljcima koji su masovno išli na istok Ukrajine da se bore protiv pobunjenika koji su imali podršku Rusije.

• „Uzeću oružje i ići ću da se borim" - šta kažu Ukrajinci
• Ukrajinska kriza: Putinova geopolitička slagalica
• Kako ćemo znati da li je izbio rat u Ukrajini

Od 2015. zvanično je na snazi primirje, ali ono se redovno krši, a poslednjih meseci postoji bojazan od mogućeg većeg sukoba.

Ali Dmitro se vratio životu civila, a sećanje na vreme u rovovima je ostavio iza sebe dok pijemo kafu u njegovoj dnevnoj sobi za stolom koji je zapravo prefarbana i stilizovana kutija za municiju.

Sada je smirio živce, ali se priprema i za najgori scenario.

Napunio je rezervoar njegovog automobila do vrha, napravio je zalihe najpotrebnijih namirnica, a prijavio se i za vežbe i novu obuku u redovima teritorijalne odbrane.

Zapadne obaveštajne službe su upozorile na razne scenarije na koje je Putin navodno spreman, a jedan od njih je opsada Kijeva.

Ukrajinski zvaničnici, od predsednika Vladimira Zelenskog, do nižih rangova su negirali mogućnost takvih scenarija tvrdeći da žele da spreče širenje panike.

Ipak, u školama đaci vežbaju kako da se zaštite i ponašaju u slučaju vazdušnih napada i bombardovanja.

Na društvenim mrežama, korisnici dele uputstva za evakuaciju, a ljudi su masovno počeli da planiraju koje su im rute najbolje za bekstvo.

U većini tih planova je odlazak što dalje na zapad glavna opcija.

Čak su se i penzioneri pridružili vikend vežbama u šumi na obodu Kijeva, pokraj ruševima nekadašnje fabrike išarane grafitima.

Ovi ljudi su suviše stari da bi potpisali formalne ugovore, ali pripadnici vojske ih ne odbijaju.

„Ne mislim da će sada Rusi da napadnu jer su nam naši zapadni saveznici dali oružje", kaže šezdesetjednogodišnji Vasil Nazarov tokom pauze na obuci.

On se valja po ledu i puzi napred-nazad, simulirajući borbu protiv zamišljenog neprijatelja.

To mu je prva obuka, pa je za sada dobio drveni pištolj.

„Ne verujem da će stići do Kijeva, ali moramo da budemo spremni i na to", dodaje Vasilij.

„Mislim da će pretnje Zapada ozbiljnim sankcijama zaustaviti Putina", ocenjuje Serhij Kalinjin i baca pikavac u sneg.

Prošlog je nekoliko decenija otkako je ovaj šezdesetčetvorogodišnjak služio vojsku, pa je hteo da osveži znanje.

„Neprijatelj je na našoj granici i svi moramo da budemo spremni", tvrdi Kalinjin.

• Ukrajinska kriza: Kako izgleda život u oblasti Donjecka pod kontrolom proruskih pobunjenika
• Šta je NATO i zašto mu Rusija ne veruje
• Zašto Nemačka ne šalje oružje Ukrajini

Na privatnoj televiziji Prijami kanal, rusko raspoređivanje oko 100.000 vojnika uz granicu postalo je „tema broj jedan".

Taras Berezovec, voditelj, opisuje ruskog predsednika kao nepredvidivog čoveka i brine ga Putinova, kako kaže, fiks ideja, da Ukrajina nikada ne bude suverena nacija.

„Putin želi da nas spreči da sami biramo, baš kao što su sovjetski lideri radili u Istočnoj Evropi decenijama", tvrdi ovaj novinar.

Njegova biografija oslikava koliko je kompleksan ovaj sukob.

Njegov maternji jezik je ruski pošto je poreklom sa Krima, poluostrva koje je Rusija 2014. nelegalno anektirala.

Ali Berezoves kaže da, uprsko poreklu, on nije proruski orijentisan, niti je deo navodnog Ruskog sveta.

„Mi smo 2014. godine jasno izabrali - ne želimo da budemo deo ruskog 'carstva'", kaže samouvereno.

„Čak i ako nema šanse da uđemo u EU ili NATO, naš cilj je da budemo deo zašadne civilizacije, a to podrazumeva vladavinu prava i slobodu govora.

To su stvari za koje su Ukrajinci spremni da se bore."

Uprkos izveštajima zapadnih obaveštajnih službi, Dmitro Dibas i njegovi prijatelji nemaju osećaj kao ih čeka veliki sukob za budućnost Ukrajine.

Ovi veterani su, za svaki slučaj napravili planove kako da sklone porodice na bezbedno i dogovorili se gde će se naći i naoružati ako do sukoba dođe.

Ali sada su skoncentrisani da nastave da žive normalno, a ne da se svaki dan osvrću na spoljnu pretnju i geopolitičke snage koje ne mogu da kontrolišu.

„Ukrajinci imaju šalu koja kaže da je naša najveća briga to što smo prve komšije Rusiji", objašnjava Dmitro.

Njegov kolega dobrovoljac podseća da je pregurao veliki broj kriznih situacija u životu.

Od nuklearne katastrofe u Černobilju i dve revolucije, do rata na istoku Ukrajine.

„Za Ukrajinu je normalno da sve bude u plamenu", kaže dobrovoljac Artjom.

„Poludećemo ako stalno razmišljamo o ratu", slaže se Julija.

„Uostalom, ne možemo samo da pomerimo Rusiju odavde, ma koliko bi možda to voleli.

Ona je naš sused i moramo da živimo sa tim", zaključuje ona.

Pogledajte video o dobrovoljcima u Ukrajini

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]