Umetnost i aktivizam: Od legendi do protesta - kako su nastali međunarodni simboli mira

Od starogrčkih legendi, preko dva svetska rata do aktuelnih protesta zbog ruske invazije na Ukrajinu, ideja mira među ljudima predstavljena je kroz različite simbole.

Verovatno najpoznatiji simbol mira u svetu je krug ispresecan linijama, a uz njega su to podignuta dva prsta, duga, golubica sa maslinovom grančicom i papirni ždralovi.

• „Mir, brate, mir, pa i danas": Kako su nastale najpoznatije antiratne pesme sa Balkana
• Mesec dana rata u Ukrajini: „Sav normalan život je stao“
• Da li Rusi podržavaju rat u Ukrajini? Zavisi koga i kako pitate

Znak mira

Jedan od najpoznatijih simbola mira na svetu u sebi krije latinična slova N i D, navodi enciklopedija Britanika.

To su početna slova engleskog termina Nuclear Disarmament, što u prevodu znači nuklearno razoružavanje.

Dizajnirao ga je Britanac Džerald Holm 1958. godine, a povodom kampanje u Velikoj Britaniji, kada su aktivisti zagovarali zabranu nuklearnog oružja.

Razorne posledice prvih atomskih bombi, koje je Amerika 1945. godine bacila na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki, bile su inicijalna kapisla za nastanak pokreta rešenog da spreči da se tako nešto ikada više ponovi.

Kada je Velika Britanija 1958. testirala prve hidrogenske bombe, oko 10.000 demonstranata je izašlo na ulice Londona.

Holm je objašnjavao da osim slovne, znak mira koji je osmislio ima još jednu poruku - očaj.

Čoveka koji se predao ovom osećanju simbolizuje središnja linija, a linije sa strane predstavljaju ruke kojima udara o belu zemlju, navodi se u enciklopediji Britanika.

Znak mira postao je popularan tokom šezdesetih, zahvaljujući hipi pokretu i drugim antiratnim pokretima.

Kada je krajem februara počela ruska invazija na Ukrajinu, ovaj znak dobio je još jednu varijaciju.

Sa gornjom plavom i donjom žutom polovinom, u bojama ukrajinske zastave, koristi se i kao poziv na obustavljanje rata na istoku Evrope.

Dnevnik iz Ukrajine - muzikom protiv bombi

Podignuta dva prsta - znak mira potekao sa BBC-ja

Podignuta dva prsta predstavljaju latinično slovo V - početno slovo engleske reči Victory, što znači pobeda.

BBC je 1941. godine pokrenuo kampanju V for Victory (V za pobedu), a na ovu ideju su došao je Viktor de Lavelaj, organizator programa BBC belgijskog servisa.

Osim u engleskom, slovo V je početno slovo reči pobeda i u francuskom i flamanskom (victoire, vrijheid).

To su jezici Velike Britanije, Francuske i Belgije, zemalja koje su se borile na istoj strani protiv Nemačke.

U BBC prenosu od 14. januara 1941, Lavelaj je pozvao Belgijance, koji su bili pod nemačkom okupacijom, da se suprotstave pokazujući im dva prsta.

Znak je ubrzo postao prepoznatljiv širom Evrope, jer su vest o njemu preneli i drugi BBC servisi.

Prihvatili su ga i pojedini politički lideri - Vinston Čerčil, tadašnji premijer Velike Britanije, kao i Šarl de Gol, francuski vojni zapovednik, koji je takođe bio na čelu privremene vlade nakon što se Francuska 1944. oslobodila od nemačke okupacije.

Čerčil je znak nazvao „simbolom nesalomive volje naroda na okupiranim teritorijama".

Mnogi izvori, poput američkog lista Vašington post, pripisuju popularizaciju ovog znaka Daglasu Ričiju, BBC ratnom izveštaču iz Drugog svetskog rata.

Znak je prihvaćen i u afro-američkoj zajednici u Americi, gde je pozivao na borbu protiv nacista u Evropi, ali i protiv rasizma u Americi.

• Pedeset godina legendarne pesme „Imagine" - kako je nastala
• Hej(t) Sloveni: Kako je himna Jugoslavije inspirisala borbu protiv govora mržnje

Golubica i maslinova grančica

Bela golubica sa maslinovom grančicom u kljunu predstavlja simbol mira u mnogim kulturama, a pojavljuje se u mnogim legendama i mitovima.

U biblijskoj priči o Velikom potopu i Nojevoj barci, Noj sa broda pušta nekoliko golubica, u nadi da će mu pomoći da pronađe kopno na koje bi mogao da se iskrca.

Kada se golubica jednog dana vrati noseći maslinovu grančicu, Noj shvata da je u blizini komad zemlje, gde ljudi i životinje mogu da započnu novi život, nakon što je Bog potopio svet kako bi kazno ljude za grehe.

U Staroj Grčkoj, maslinova grančica bila je vezana za boginju mira Irenu, odnosno boginju Paks u Starom Rimu.

Među Starim Grcima postojala je i legenda o tome kako je Atina, boginja rata, poklonila stanovnicima glavnog grada maslinovu grančicu, u znak zahvalnosti što su ga nazvali po njoj.

Golubica je postala moderni simbol mira zahvaljujući Pablu Pikasu, čije je vizuelno rešenje izabrano za logo prvog Svetskog mirovnog kongresa, koji je 1949. godine održan u Parizu.

Duga

Duga je još jedan od simbola mira koji koriste mnogi pokreti za mir i ljudska prava.

Smatra se da se zastava duginih boja u ovom kontekstu prvi put koristila na maršu za mir u italijanskom gradu Peruđa 1961. godine poznata je kao bandera pace - zastav mira.

Ovaj marš bio je inspirisan antinuklearnim protestima u Londonu,

Ove zastava su u Italiji bile popularne i 2003. godine, tokom kampanje „Mir sa svakog balkona" (Pace da tutti i balconi),uoči američke invazije na Irak.

U istoj onoj biblijskoj priči o Nojevoj barci, prilikom iskrcavanja na kopno pojavljuje se duga, posle kiše koja je dovela do Velikog potopa.

Duga u ovoj priči simbolizuje zavet Boga ljudima - obećanje mira i blagostanja.

U grčkoj mitologiji, duga se povezuje sa Iris - glasnicom bogova, dok duga predstavlja most između neba i zemlje, piše u enciklopediji Britanika.

Zastava duginih boja, ali sa crvenom prugom na vrhu, smatra se simbolom LGBT+ zajednice, a dizajnirao ju je američki umetnik Gilbert Bejker.

Pogledajte video: Pesma o jugoslovenskom partizanskom heroju se čuje u Kijevu

Papirni ždral

Origami je japanska umetnost savijanja papira, a jedna od figura postala je međunarodni simbol mira.

Prema japanskom predanju, želje se ispunjavaju onome ko napravi 1.000 papirnih ždralova, piše Nacionalna geografija.

Kada je uspela u ovom poduhvatu, devojčica Sadako Sasaki iz Hirošime poželela je mir, ili barem tako piše u romanu Sadako i hiljadu papirnih ždralova američke spisateljice Elenor Kor iz 1977. godine.

Nedugo posle toga je preminula, kako se veruje, od posledica radijacije koja se proširila nakon što je atomska bomba 1945. godine bačena na njen grad.

Roman je zasnovan na istinitoj priči o Sadako Sasaki, rođenoj 1943. godine, koja je kao dvanaestogodišnjakinja umrla od leukemije.

Prema pisanju Nacionalne geografije, pošto je devojčica dane pred smrt provodila praveći papirne ždralove, posetioci njima danas ukrašavaju njenu bistu u Parku mira u Hirošimi.

Ukrajina: Muzikom u metrou protiv bombi

Pratite nas na Fejsbuku, Tweets by bbcnasrpskom i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]