Velika Britanija i Kraljičin govor 2022: Privredne mere i podrška Ukrajini prioriteti, Džonson kaže da vlada ne može „zaštititi svakoga" od inflacije

Prvi put posle 59 godina, kraljica Elizabeta nije se pojavila na ceremoniji Državnog otvaranja parlamenta, a umesto nje je njen sin, princ Čarls pročitao govor o planovima vlade za narednu godinu.

Iz britanske vlade su obećali da će osnažiti privredu kako bi se smanjio uticaj naglog povećanja troškova života, navodi se u kraljičinom govoru.

Velika Britanija će pomoći Ukrajini i vlada će se truditi da se smanje nejednakosti među regionima unutar zemlje, dodaje se u govoru koji je u odsustvu kraljice princ od Velsa.

Ali premijer Boris Džonson upozorava da vlada ne može „zaštititi svakoga" od efekta globalne inflacije.

Konzervativci se „nisu dobro pokazali u podsticanju ekonomskog rasta", kažu iz Laburističke partije.

• Mogu li poslanici da odbace kraljičin govor
• Otvaranje britanskog parlamenta bez kraljice posle 59 godina
• Kraljičin govor 2021: Glavne poruke za narednu godinu

Kraljičin govor, deo veoma svečanog Državnog otvaranja parlamenta, pruža priliku vladi da predstavi zakonodavni plan za predstojeću sesiju parlamenta.

Ovogodišnji plan se sastoji od 38 zakona i nacrta zakona iz oblasti energetske sigurnosti, emisija ugljenika i privrednog uređenja posle izlaska Velike Britanije iz Evropske unije.

Jednim od zakona predviđene su strože kazne za grupe koje organizuju proteste, poput grupa Insulate Britain i Extinction Rebellion, koje koriste blokade puteva i objekata kao deo taktike.

Ali iz trgovinskih sindikata su se požalili na to što nema predloga Zakona o radu (Employment Bill), kojim bi se popravio položaj radnika.

Državno otvaranje parlamenta označava početak parlamentarne godine, sa kraljičinim govorom koji predstavlja dnevni red vlade i zakone koje želi da uvede.

Govor obično čita monarh, kao šef države, a kraljica ga je zbog trudnoće do sada samo dva puta propustila tokom njene 70-godišnje vladavine - 1959. i 1963.

Princ Čarls je imao kratko obraćanje poslanicima i drugim prisutnima pošto kraljica zbog problema sa kretanjem prvi put posle 59 godina nije mogla da ispuni ovo zaduženje.

Vojvoda od Kembridža, princ Vilijam, i vojvotkinja od Kornvola, Kamila, takođe su slušali čitanje govora.

Sve je više briga zbog rasta troškova života u zemlji, a iz Banke Engleske su upozorili da bi inflacija mogla da dostigne 10 odsto do kraja godine.

Nijedan od zakona koje je vlada predložila ne bavi se direktno ovim problemom, ali je britanski premijer Boris Džonson rekao da bi šire privredne promene mogle da pomognu domaćinstvima.

„Moramo budemo svesni da je svaka funta poresnih obveznika koju potrošimo na smanjivanje troškova, to je funta manje koju ne ulažemo u smanjivanje računa i cena na duži rok", rekao je on pre nego što je princ Čarls pročitao govor.

„Ako ništa drugo, sada je bar jasno da je najbolji lek da hitno ispunimo misiju turbo promena u ekonomiji, da otvorimo radna mesta i širom zemlje ljudima pružimo mogućnosti."

Zbog „velikih poteškoća u globalnoj ekonomiji" usled pandemije korona virusa i rata u Ukrajini, „ljudi u svakoj od velikih zemalja suočavaju se sa sve višim troškovima života", istakao je Džonson.

„Nijedna zemlja ili vlada ne mogu realno da zaštite sve od ovog efekta", dodao je.

• Rat u Ukrajini izazvaće najveći skok cena u poslednjih 50 godina, procena Svetske banke
• Predlog novih sankcija Rusiji: Mađarski premijer Orban oštro kritikuje predsednicu Evropske komisije
• Koliko ima ruskog novca u Velikoj Britaniji
• Imovina sankcionisanih ruskih oligarha vredi stotine miliona evra

Političke partije će nekoliko dana raspravljati o kraljičinom govoru.

„Teška su vremena za radni narod. Ali, teža su nego što moraju da budu.

„Za 12 godina, koliko su konzervativci na vlasti, imali smo nisku stopu rasta, visoku inflaciju i velike poreze", rekao je ser Kir Starmer, lider laburista.

Veći poreski izdaci neće dovesti do bolje javne uprave zato što torijevci nisu dorasli izazovu razvitka ekonomije, tvrdi Starmer.

„Nikada ranije se nije tražilo da ljudi plaćaju tako mnogo za tako malo", rekao je.

Ministri kažu da će sedam zakona doprineti tome da građani osete boljitak posle Bregzita.

Novi zakon o javnom redu predviđa krivično gonjenje i kaznu do 12 meseci zatvora za „mešanje u ključnu nacionalnu infrastrukturu" poput aerodroma, pruga i štamparskih presa.

Neće biti dozvoljeno ni ometanje javnih radova na saobraćajnoj infrastrukturi poput izgradnje brze pruge HS2.

Liberalne demokrate poručuju da su predložene izmene „opasne i drakonske", ali sekretarka unutrašnjih poslova Priti Patel kaže da su u vladi morali da nađu način da se izbore sa „samovoljom manjine koja uživa dok pravi haos i izaziva nesreću".

Zakon o energetskoj sigurnosti (Energy Security Bill) „ubrzaće tranziciju zemlje na bezbednije, pristupačnije i čistije domaće izvore energije", ističu iz vlade.

Iz opozicionih partija usredsređeni su na troškove života, a lider Liberalnih demokrata, ser Ed Dejvi, smatra da će milioni domaćinstava biti „gorko razočarani" kraljičinim govorom.

Ijan Blekford, lider Škotske nacionalne partije (SNP) u Vestminsteru, optužio je ministre za „zaglušujuću tišinu" o potencijalnom povećanju siromaštva, iako su morali da „pruže očajnički potrebnu podršku kako bi stavili novac u džepove ljudi".

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]