Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

21:51, 1. 11. 2021.

| BBC News na srpskom

Veštačka inteligencija: Da li bi u budućnosti četkica za zube mogla da namiriše da imate rak

Autor: BBC News na srpskom
Women sniffs a flower on a summer's day
Getty Images
Čulo mirisa može da podstakne snažna sećanja i osećanja

Od parfema i dezodoransa koje nosimo do mirisa za javne prostore, miris bi mogao da bude najnoviji element naših života u koji će veštačka inteligencija uneti revoluciju.

Superbrzi kompjuteri koji obrađuju masovne podatke koriste se za prepoznavanje novih mirisnih trendova i da bi proizvodi nastajali brže nego ikad pre.

Na drugom kraju ove mirisne revolucije koju vodi veštačka inteligencija razvija se tehnologija koja bi jednog dana mogla da namiriše bolesti u njihovim najranijim stadijumima, što će nam pomoći da ostanemo zdravi i duže živimo.

Evo kako bi veštačka inteligencija mogla da utiče na sve, od mirisa koje nosimo do načina na koji se postavljaju dijagnoze bolesti.

Kako nanjušiti problem

A concourse at a crowded station
Getty Images
Senzori za miris veštačke inteligencije bi mogli jednog dana da prate gužve kako bi osigurale prijatno okruženje

Umesto da se trudi da pravi nove mirise, novi tehnološki startap Aribel analizira ih da bi otkrio kako bi oni mogli da utiču na nas i šta mogu da nam kažu o našem vlastitom zdravlju.

Nanjušiti mirise je, međutim, prilično teško: dok svetlo ili zvuk imaju konkretnu talasnu dužinu, nema lakog načina da se izmere ili kvantifikuju mirisi.

Umesto toga, ova francuska kompanija koristi fragmente proteina postavljene na silikonske čipove da bi ovi osetili molekule koje mi možemo da namirišemo istovremeno ignorišući mnoge gasove - kao što su kiseonik, azot i ugljen dioksid - koje naši nosevi ne registruju.

„Potrebna vam je veštačka inteligencija budući da u naučnom smisli vi ne možete da opišete mirise", kaže izvršni direktor Sem Gijom. „Jedino što možete da uradite je da naučite mašinu: 'Ovo je sir, ovo je jagoda, ovo je malina'."

Tehnologija bi mogla da odigra veliku ulogu u nadziranju mesta na kojima provodimo vreme, da bismo bili sigurni da je prometno okruženje prijatno za boravak, čega su ljudi postali sve svesniji od izbijanja pandemije.

Otkrivanje mirisa moglo bi takođe da odigra ulogu koja ima konkretnije veću važnost za nas. Već se godinama zna da neke bolesti mogu da se otkriju preko mirisa, a aerodrom u Helsinkiju izveo je probu prošle godine koristeći pse da bi otkrivao slučajeve Kovida među putnicima.

Ovaj koncept mogao bi da dovede do proizvoda koji svakodnevno kontrolišu naše zdravlje kako bi otkrili rane znakove bolesti.

„Dok perem zube mogu da imam senzor za mirise u svojoj četkici za zube kako bi ona mogla da proceni moje zdravlje", kaže Gijom.

Senzor bi mogao da kaže: „Ovo je znak dijabetesa… ovo je znak raka."

Rano otkrivanje i lečenje bolesti - mnogo pre nego što se pojave prvi teži simptomi - umnogome bi povećalo šansu da se stanje uspešno izleči.

Gijom veruje da se pametne alatke koje pokreće veštačka inteligencija kao što je dijagnostička četkica za zube već nalaze na vidiku.

„Nije više pitanje 'ako', već je pitanje 'kada'", kaže on.

Nauka o mirisima

A person sprays a fragrance on scent cards
Getty Images
Proizvođači parfema koriste veštačku kako bi ubrzali dizajn mirisa

„Navučena sam na parfeme od četvrte godine, što je neprijatno rano", kaže Marija Nurislamova.

„Obično bih krala majčine mirise - a ona bi svaki put znala."

Rana ljubav prema parfemima navela je Nurislamovu da postane suosnivačica Sentberda, američkog startapa koji svakog meseca šalje pretplatnicima različite vrhunske mirise.

„Ali tehnologija je moja druga strast", dodaje ona.

Kad je kompanija odlučila da pokrene vlastiti dijapazon uniseks mirisa, koristila je veštačku inteligenciju za analizu ocena od svojih 300.000 pretplatnika.

Problem koji su morali da reše, smatrala je Nurislamova, bio je što većinu mirisa u ovoj kategoriji obično voli jedan rod a potpuno ga ignoriše drugi.

„Postići rodnu neutralnost je teško", objašnjava ona, ali njihovo istraživanje je prepoznalo 12 mirisnih nota koje podjednako cene oba roda, i oni su upotrebljeni za razvijanje njihove kolekcije Konfešns ov a rebel („Ispovesti buntovnika"). On se nalazi među 3 odsto njihovih najbolje prodavanih mirisa.

„To smatram uspehom", kaže Nurislamova, „zato što Konfešns of a rebel nije opštepoznati brend kao Guči ili Versaće, a ostvario je ogroman uspeh - pripisujem to podacima koji su korišćeni za njegovo stvaranje."

Sentberd koristi istraživanja da bi razvio još više mirisa, a ove godine su dodate dve nove kolekcije.

Ali nije to jedina grana koja koristi veštačku inteligenciju da bi promenila način na koji mirišemo.


Pogledajte video o čulu mirisa:


Emocionalne posledice

A woman smells a bunch of flowers
Getty Images

Internešenel flejvors end fgegrensiz (International Flavours and Fragancies - IFF) takođe koristi veštačku inteligenciju da bi pravili parfeme, ali se bavi malo dublje time kako mirisi utiču na nas.

Nećete, međutim, ime ove multinacionalne kompanije zateći u prodavnicama - ona radi iza kulisa da bi razvijala mirise za krupna imena kao što su Armani, Kalvin Klajn i Živanši.

IFF ima više od jednog veka iskustva u stvaranju parfema, ali budući da neki mirisi često koriste 60 do 80 sastojaka iz palete od oko 2.000, veštačka inteligencija zaista pomogne da se oslobodi kreativni proces.

„Veštačka inteligencija je alatka, to vam je kao Gugl mapa koja pomaže parfimeru da se izbori sa složenošću, da bi mogao da se usredsredi samo na zanat - na stvaranje, na emociju", kaže Valeri Klod, globalna šefica inovacija u odeljenju kompanije za mirise.

Rad IFF-a odlazi mnogo dalje od delikatnih mirisa, sve do svakodnevnijih mirisa sa kojima se susrećemo - praškovima za pranje, omekšivačima, šamponima - a šta ljudi zapravo žele promenilo se tokom pandemije Kovida.

„Prebacilo se sa 'čisto i sveže'", kaže Klod. „Oni sada više žele elemente nege, zaštite, učaurenosti."

„Žele da se osećaju udobno, kao da se neko stara o njima."

Uticaj koji mirisi mogu da imaju na raspoloženje ljudi i njihove percepcije nešto je na šta se kompanije i te kako usredsređuju.

Njen program Nauka velnesa želi da koristi tehnologiju veštačke inteligencije da stvara mirise koji mogu da prizovu radost, opuštenost, meditaciju i samopoštovanje.

Njihovo istraživanje takođe želi da otkrije kako je moguće pomoći ljudima sa neurološkim stanjima.

„U pogledu poboljšanja kvaliteta života", kaže Valeri, „ako pomislite na Alchajmerovu bolest, mi znamo da vizuelne i mirisne stimulacije mogu da odigraju pozitivnu ulogu."

„Ne u pogledu lečenja, naravno, već preko stimulacije mozga koja bi ublažila posledice bolesti."



Pratite nas na Fejsbuku i . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Podeli sa prijateljima