Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

08:41, 10. 6. 2020.

| BBC News na srpskom

Voda naša svakodnevna - zašto je toliko trošimo

Autor: BBC News na srpskom
Potrošnja vode u domaćinstvima
Getty Images

Džeki Lambert je svesna da je neobična njena navika da se tušira samo na svaka tri dana.

„Ali neću da se izvinjavam zbog toga, jer mislim da je to sasvim u redu", smeje se. Na kraju krajeva, svakodnevno tuširanje više je stvar kulturoloških očekivanja, nego higijene.

Istini za volju, kompletan Džekin način života donekle je neuobičajen.

Pošto su ona i muž dobili otkaz kao tehnološki višak početkom pedesetih godina života, odlučili su da izdaju svoju kuću u obalnom gradu Bornmutu u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Preselili su se u kamp kućicu u kojoj borave sa četiri psa tokom većeg dela godine. Trenutno se nalaze u jednom selu u italijanskim Alpima.

„Ograničavajući aspekt života u kamp kućici je to što veoma retko možete da povežete kuću na izvor vode", objašnjava Lambert, koja je pre penzionisanja radila u prodaji.

„Morate svu vodu da skupljate sami."

Džeki i njen muž obično u kampovima pune kontejnere za vodu zapremine 40 litara, pa ih otkotrljaju do svoje kamp kućice.

„Iznenađujuće je koliko brzo se to potroši", kaže Lambert.

„Ovakav način života svakako čini da budete veoma svesni količine vode koju koristite."

Dobar primer je pranje veša. Lambertovi koriste mobilnu mašinu za veš sa dva bubnja.

To je uređaj koji radi na struju i ima dva odeljka, a za njegovo funkcionisanje je potrebno malo više čovekovog učešća nego kod običnih modernih mašina za veš.

Pre svega sipaju toplu vodu u levi odeljak, koji radi do 12 minuta na programu sa okretanjem veša.

Zatim prebace odeću u desni odeljak, u kom se ona centrifugira.

„Vodu za ispiranje koristimo ponovo i za naredno pranje, ako je dovoljno čista", objašnjava Džeki.

Iako se radi o malom uređaju, u njemu se čak mogu prati i jorgani.

Ovakva mašina nije praktična za većinu domaćinstava. Međutim, pranje veša u domaćinstvu ima iznenađujuće veliki otisak ugljenika.

Ljudi uglavnom ne primećuju ugljenikov otisak koji proizvodi upotreba struje za rad uređaja za domaćinstvo, a naročito energija potrebna za zagrevanje vode.

Međutim, naša upotreba vode se sabira i nagomilava.

Upotreba vode je uzrok šest odsto ukupnih emisija ugljen-dioksida u Ujedinjenom Kraljevstvu, dok u Sjedinjenim Američkim Državama pranje veša izaziva osam odsto ukupnih emisija ugljen-dioksida iz domaćinstava.

Energija koja je potrebna za prenos, tretiranje i upotrebu vode u SAD za potrebe domaćinstava i komercijalne potrebe proizvodi skoro 290 miliona tona ugljen-dioksida godišnje, što predstavlja pet odsto ukupnih emisija ugljenika u toj državi.

Energija koju komunalna preduzeća koriste da bi tretirala i dopremila vodu do domaćinstava, za standardne domove u novogradnji u Ujedinjenom Kraljevstvu, uzrok je samo oko deset odsto emisija ugljen-dioksida vezanih za upotrebu vode.

Najveći deo emisija od upotrebe vode u domaćinstvima potiče od energije koja je potrebna za zagrevanje vode, otprilike 46 odsto ako se koristi bojler na gas.

Oko 17 odsto emisija potiče od upotrebe mašina za sudove, dok je 11 odsto rezultat korišćenja mašina za veš.

U Sjedinjenim Američkim Državama se otprilike 19 odsto ukupno isporučene energije domaćinstvima koristi za zagrevanje vode, dok se procenjuje da pranje veša u svakom domaćinstvu u toj zemlji ispušta u proseku 240 kilograma gasova sa efektom staklene bašte godišnje.

„Topla voda je jedna od stavki koje najviše troše energiju u domaćinstvu", kaže Elizabet Šav, sociološkinja na Univerzitetu Lankaster, koja istražuje svakodnevnu upotrebu energije.

Iako upotreba solarne energije za zagrevanje vode može značajno da smanji tu potrošnju, ona podrazumeva visoke troškove instalacije i zasigurno nije dostupna svima. U većini modernih domaćinstava se koristi jedan od dva sistema za zagrevanje vode - bojler na gas ili bojler na struju.

Glavni izvor emisija u većini domaćinstava sa bojlerom na gas u Ujedinjenom Kraljevstvu, iznenadio bi mnoge njihove stanovnike.

U domaćinstvu je sudopera zapravo izvor najveće količine emisija ugljenika povezanih sa upotrebom vode, a ne veliki uređaji bele tehnike.

Kada slavinu u kuhinji držimo otvorenu, to dovodi do emisije otprilike 157 kg ugljen-dioksida godišnje, dok mašina za sudove proizvodi 142 kg ugljen-dioksida, mašina za veš 118 kg, a kada 103 kg.

U novijim domovima, s druge strane, tuš proizvodi najveće emisije, u odnosu na druge uređaje povezane sa upotrebom vode.

Iako su navedene brojke iz 2009. godine, smatra se da su pouzdan pokazatelj vrsta emisija koje nastaju kroz razne aktivnosti u domaćinstvu sa velikom potrošnjom vode.

Ipak, postoje načini da se taj ugljenikov otisak smanji.

Iznenađujuće je da češća upotreba mašine za sudove može u tome da pomogne.

Jedna analiza u SAD pokazala je da se stavljanjem prljavog posuđa i pribora za jelo u mašinu za sudove troši manje energije i manje vode nego ručnim pranjem.

Procenjuje se da pranjem u mašini za sudove mogu da se smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 72 odsto u odnosu na ručno pranje sudova.

Međutim, smanjenje je značajno manje ako se sudovi ispiraju pod tekućom vodom pre stavljanja u mašinu, kao što mnogi čine, kao i ako se uključuje mašina za sudove kada je samo polupuna.

Pranje veša
Getty Images/Javier Hirschfeld
Ustanovljeno je da je za životnu sredinu povoljnije da prljavi veš perete u mašini za veš sa frontalnim punjenjem, nego u mašini za punjenjem odozgo

Ipak, moguće je da i oni koji nemaju mašine za sudove smanje emisije na minimalnu količinu.

Štedljiva upotreba vode i korišćenje manje tople vode mogu da naprave razliku.

Prema jednoj analizi, korišćenje posude sa vodom u toku ručnog pranja, umesto tekuće vode iz otvorene slavine, moglo bi da uštedi oko 666 kg ugljen-dioksida godišnje, što je približno ista količina koja se emituje u toku povratnog leta od Londona do Osla.

„Imamo plastičnu činiju koju obično napunimo sa nekoliko centimetara vode i u njoj peremo sudove, a ispiramo ih u čistoj vodi", kaže Džeki Lambert. „Nastojimo da trošimo što je moguće manje vode."

Iako veoma vruća voda pomaže u uništavanju mikroba, naše ruke ne mogu da podnesu toliko visoke temperature, koje su potrebne za ubijanje bakterija i virusa isključivo toplotom.

Međutim, kombinacija toplote i deterdženta čini čišćenje posuđa mnogo efikasnijim, a ostavljanje sudova da se prethodno natope takođe može da doprinese toj efikasnosti, umesto nastojanja da se uporni ostaci hrane odstrane tekućom vodom.

Ako perete bilo šta veće od jednog tanjira ili šoljice, takođe je dobro pravilo da izbegnete da ostavljate otvorenu tekuću vodu.

Upotrebom kofe sa vodom za pranje automobila, umesto pranja crevom, može da se uštedi mnogo vode, energije i ugljenika.

U jednoj studiji je ustanovljeno da je korišćenje kofe sa vodom i sunđera za pranje automobila, a zatim ispiranje mlazom pod pritiskom, najefikasniji metod u pogledu trošenja vode, kojim se iskoristi manje od pola količine vode u odnosu na pranje crevom.

Što se tiče veša, najveće emisije ugljenika u procesu bavljenja vešom su tokom njegovog sušenja, usled toga što mašine za sušenje veša gutaju struju. Prema jednoj proceni, u SAD oko 5,8 odsto emisija ugljen-dioksida iz domaćinstava nastaje sušenjem veša. Zagrevanje vode za pranje veša uzrok je dodatnih 1,59 odsto, dok usled samog pranja nastaje oko 0,9 odsto emisija.

Smanjivanje temperature pranja, zajedno za sušenjem na vazduhu, može značajno da utiče na sređivanje emisija ugljenika vezanih za pranje veša.

Pošto se tako takođe troši manje struje, može i da donese uštedu.

„Upotreba hladne vode čini se kao promena koju bi ljudi mogli da izvedu sa najmanje truda", tvrde istraživači na Univerzitetu Arizona Stejt koji su ispitivali ugljenikov otisak pranja veša u domaćinstvu.

Primera radi, ako se mašina napuni vešom koji se pere na 60 stepeni Celzijuzovih a zatim suši u mašini za pranje i sušenje veša, proizvodi se količina ugljen-dioksida jednaka 3,3 kg, u poređenju sa samo 0,6 kg, u slučaju da se ista količina veša pere na 30 stepeni Celzijusovih i zatim suši na žici.

U jednoj analizi Konzorcijuma za održivost procenjeno je da, ako bi se jedna mašina veša nedeljno prala na programu sa hladnom vodom, umesto tople ili vruće vode, svako domaćinstvo bi moglo da smanji svoj ugljenikov otisak za 23 kg godišnje.

Imajući u vidu da se u SAD pranjem odeće svake godine emituje 26 miliona tona ugljen-dioksida, ovo bi moglo značajno da pomogne u smanjenju te brojke.

Ekološki najpovoljniji način da operete automobil je verovatno pomoću kofe i sunđera, a razmotrite i da sapunicu posle isperete mlazom pod pritiskom
Getty Images/Javier Hirschfeld
Ekološki najpovoljniji način da operete automobil je verovatno pomoću kofe i sunđera, a razmotrite i da sapunicu posle isperete mlazom pod pritiskom

Iako nisu svi te sreće kao Džeki Lambert, koja može da okači jorgan da se suši na italijanskom suncu i da bude suv u roku od sat vremena, sušenje odeće na vazduhu jeste izvodljivo za mnoge.

Na kraju krajeva, uobičajeno je u Velikoj Britaniji u kojoj je vlaga velika, a čak i ljudi u još vlažnijim klimama često tako suše odeću.

U Sjedinjenim Američkim Državama, gde su mašine za sušenje veša univerzalna pojava, prepreku za sušenje veša na vazduhu predstavlja zabrana sušenja napolju, koju su uvela neka udruženja vlasnika kuća i stanova, jer se takvo sušenje smatra neuglednim.

Ukoliko morate da koristite mašinu za sušenje veša, upotrebom programa za centrifugu sa velikim brojem obrtaja tokom pranja, može da se smanji količina potrebna energije, jer preostane manje vode koja treba da ispari iz odeće.

Još jedna opcija je prelazak na efikasniju mašinu za veš sa frontalnim punjenjem, koja koristi manje vode i energije i sama je manja, u odnosu na mašinu za veš za punjenjem odozgo.

Većina mašina za veš u SAD su sa punjenjem odozgo, što znači da je prostor za promene značajan.

Prema jednoj proceni, zamenom 25 odsto mašina za veš u SAD sa punjenjem odozgo mašinama sa frontalnim punjenjem, potrošnja struje i emisije ugljen-dioksida mogle bi da se smanje za u proseku pet odsto.

Što se tiče našeg sopstvenog kupanja, iako je naravno važno održavati dobru higijenu, zamenom svakodnevnog kupanja u kadi trominutnim tuširanjem, u četvoročlanoj porodici bi moglo da se uštedi otprilike 849 kg ugljen-dioksida godišnje.

Neki tuševi takođe koriste resurse u manjim količinama - tuš baterije, koje mešaju vruću i hladnu vodu pre nego što ona izađe iz glave tuša, proizvode 100 kg manje ugljen-dioksida tokom jedne godine nego električni tuševi.

Ugradnjom glava tuševa koje troše manje vode može takođe da se smanji i ugljenikov otisak koji se proizvodi dopremanjem vode u domaćinstvo i njenim odlaganjem nakon što oteče u odvod.

Svakodnevno kupanje u kadi oslobađa iznenađujuću količinu ugljen-dioksida u atmosferu tokom jedne godine, dok se tuširanjem oslobađa manje
Getty Images/Javier Hirschfeld
Svakodnevno kupanje u kadi oslobađa iznenađujuću količinu ugljen-dioksida u atmosferu tokom jedne godine, dok se tuširanjem oslobađa manje

„Tuš sa malim protokom nije kontradikcija pojmova", kaže Džudit Tornton, menadžer za smanjenje emisija ugljenika na Univerzitetu Aberistvit u Velsu.

„Mogu se nabaviti glave tuša koje prosto raspršuju vodu na efikasniji način. Tako da se osećate kao da ste podjednako mokri, iako koristite samo oko sedam litara u minutu, umesto 15."

Još jedan primer je brijanje nogu u lavoru umesto pod tušem, čime se potroši osam litara vode umesto 48, kaže Tornton.

Ponekad je zgodnija opcija ujedno i ona koja podrazumeva niže emisije ugljenika.

„Sada svi duže peremo ruke", kaže Tornton, govoreći o savetima vezanim za pranje ruku koji su širom sveta objavljeni nakon početka pandemije korona virusa.

„Znate kako kad otvorite slavinu na toplu vodu, ona u stvari postane topla tek kad ste već završili sa pranjem ruku?"

Ako bi cevi u domaćinstvima koje spajaju rezervoare vode i lavabo bile uže, odnosno ako bi izolacija tih cevi bila bolja, moglo bi da se skrati vreme čekanja da voda postane topla, čime bi se istovremeno postigli i veća energetska efikasnost i bolje iskustvo korisnika.

Premda nam, naravno, nije neophodna vruća voda da bismo pravilno oprali ruke.

Mehanička radnja, kao i sam sapun, zaslužni su za čišćenje naših ruku više nego temperatura vode.

Da bi se, na primer, ubio Kovid-19 samo vrućom vodom, bila bi potrebna temperatura vode iznad 56 stepeni Celzijusovih, što je dovoljno vruće da izazove opekotine.

Pranje ruku vodom niže, prijatnije temperature, u kombinaciji sa korišćenjem sapuna i malo energičnijeg trljanja, moglo bi da da se pokaže kao pažljivije prema klimi i podjednako higijensko.

Uopšteno uzev, odluke pojedinaca o upotrebi vode ne mogu da budu po istom principu za sve.

„U pitanju je neobična mešavina nauke, moralnosti, javnih ulaganja, komercijalnog snabdevanja, privrede i radnih časova", smatra Šav o veoma raznolikim navikama ljudi vezanim za upotrebu vode.

Tornton se slaže i tvrdi da je neophodno da razumemo zašto ljudi koriste vodu na određeni način, da bismo shvatili kako mogu da smanje utrošak vode, a da se istovremeno ne povredi njihovo fundamentalno pravo na vodu.

Ljudi se tuširaju na određeni način iz raznoraznih razloga. Osoba koja ide da radi u kancelariji i kojoj tuširanje služi kao obeležje početka radnog dana, na primer, mogla bi da pronađe neki drugi ritual da bi započela dan, kao što je pravljenje čaja. (Pročitajte više o čudnovatim navikama zapadnjaka vezanim za korišćenje kupatila)

Kačenje odeće da se osuši na vazduhu, umesto u mašini za sušenje veša, može značajno da smanji emisije ugljenika
Getty Images/Javier Hirschfeld
Kačenje odeće da se osuši na vazduhu, umesto u mašini za sušenje veša, može značajno da smanji emisije ugljenika

Države takođe mogu da utiču na bolje korišćenje vode. Na primer, podsticanje upotrebe vodomera i stavljanja oznaka za efikasnost potrošnje vode na uređaje, moglo bi da pomogne ljudima da donose bolje odluke.

U organizaciji Votervajz, koja se bavi istraživanjem i propagiranjem bolje upotrebe vode, smatraju da bi se u slučaju usvajanja obavezne oznake za vodu sa ciljnom potrošnjom od 85 litara dnevno u građevinskim propisima Ujedinjenog Kraljevstva, emisije ugljen-dioksida smanjile za 55,9 miliona tona u periodu od 25 godina.

Taj efekat bio bi jednak smanjenju godišnjeg broja automobila na putevima za skoro milion, u istom periodu.

Dobra vest je da promene u vidu malih prilagođavanja u našim svakodnevnim navikama mogu da donesu najveće efekte.

„Cena vode, u smislu emisija ugljen-dioksida, 80 odsto se svodi na to šta sa njom radimo u svojim domovima", kaže Tornton.

Svega nekoliko malih izmena u načinu na koji peremo svoje stvari i sebe, moglo bi da napravi veliku razliku.


Pratite nas na Fejsbuku i . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Podeli sa prijateljima