Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

22:59, 18. 11. 2021.

| BBC News na srpskom

Zagađenje i Južna Amerika: Kako od zagađenja i izlivanja nafte voda postaje zelena

Autor: BBC News na srpskom
Lake Maracaibo
Nasa Earth Observatory

Tragedija sa posledicama po životnu sredinu, privredu i javno zdravlje - tako ekološki stručnjaci i naučnici opisuju jezero Marakaibo, srce venecuelanske naftne industrije i onoga što je nekada bilo glavno pogonsko gorivo privrede u zemlji.

Satelitski snimci pokazuju da se voda jezera Marakaibo, najvećeg u Južnoj Americi, pretvorila u zelenu, sa naftnim mrljama na površini.

Prostirući se na 13.000 kvadratnih kilometara i povezano sa Karipskim morem uskim kanalom, jezero Marakaibo smatra se jednim od najstarijih jezera na svetu.

Ono se decenijama se nalazi u samom srcu venecuelanske naftne industrije, dovevši do procvata drugog najvećeg grada u zemlji.

Satellite images of Lake Maracaibo
Nasa Earth Observatory

Ono je takođe omogućilo poslove za mnoge zajednice koje love ribu, krabe i škampe za hranu ili prodaju.

Slike koje je nedavno objavila NASA pokazuju uskomešane zelene, smeđe i sive zagađivače koje prirodne struje nose i raspršuju po jezeru.

Biološkinja Jurasi Brisenjo, koja u ovoj oblasti radi od 2017, kaže da zelenu boju stvaraju alge koje se hrane hranljivim materijama prisutnim u vodama jezera.

Iako na prvi pogled to ne deluje problematično, „za ribarenje je to tragedija", kaže Brisenjo za BBC.

Satellite images of Lake Maracaibo
NASA Earth Observatory

Alge su sastavljene od cijanobakterija, tipa bakterija koje mogu da vrše fotosintezu i rastu hraneći se hranljivim materijama kao što su azot i fosfor.

One potiču od domaćih i industrijskih izlivanja u jezero iz obalskih populaciji i obližnjih pogona.

To dovodi do taloženja azota i množenja algi na površini jezera.

Alge formiraju sloj koji blokira sunčevu svetlost i sprečava vegetaciju na dnu jezera da prirodno raste, objašnjava ona.

Takođe, blokira fotosintezu ovih biljaka na dnu, ograničivši kiseonik i smanjujući populaciju riba i drugih vrsta.

Lake Maracaibo
Getty Images

„Kad imate veliku eksploziju algi, one počnu da troše kiseonik koji se rastvara u vodi. Nema dovoljno kiseonika za sve organizme kojima je potreban", kaže Brisenjo.

„Potom počnete da primećujete smanjenje riblje populacije."

Alge takođe mogu da sadrže toksične komponente za ljude.

„Kad ribe pojedu ove alge, a njih potom pojedu ljudi, te komponente ulaze u ljudsko telo i vi počnete da primećujete zdravstvene posledice tog taloženja."

Izlivanja nafte

Lake Maracaibo
Getty Images

Ali naučnike koji su govorili za BBC najviše je zabrinulo izlivanje nafte primećeno na satelitskim snimcima.

Jezero Marakaibo jedna je od najvećih zona proizvodnje nafte u Venecueli i tradicionalni simbol te industrije.

Ali ono sada ugrožava svet divljine, kvalitet vode i ljudsko zdravlje.

Eduardo Klajn, naučnik iz Centra za morski biodiverzitet pri Univerzitetu Simon Bolivar, kaže da postoji više od 10.000 naftnih pogona na jezeru i oko njega, sa hiljadama kilometara cevovoda ispod njegove površine.

Neki od njih su stariji od 50 godina i nisu dobro održavani.

„To su veoma stare instalacije koje propadaju i prečesto ispuštaju naftu, praktično neprestano", kaže Klajn za BBC.

The propeller of a boat covered in oil
Getty Images

On kaže da svaki dan da pregleda satelitske snimke ne bi li otkrio nova izlivanja.

„Nisu to samo snimci koje je prikazala NASA", kaže on.

„Svaki put kad pogledate snimak jezera Marakaibo, naći ćete izlivanje nafte na različitim mestima, bilo da je to na jezeru ili obali, naročito istočnoj."

Lake Maracaibo
Getty Images

BBC Mundo, servis na španskom, iznova je kontaktirao venecuelansko ministarstvo za eko-socijalizam i ministarstvo za naftu preko raznih kanala, ali zvaničnici kažu da nisu ovlašćeni da govore za medije.

Hose Lara, šef bezbednosti mora pri Venecuelanskoj morskoj upravi, kaže za BBC da je „moguće" da dolazi do curenja iz cevi.

Upitan za NASA snimke, međutim, on kaže da ne može da ih potvrdi.

Loše održavanje

A beach with waves which appear dark with oil
AFP

Zbog nedostatka zvaničnih podataka, naučnicima je na osnovu satelitskih snimaka veoma teško da odrede količinu izlivene nafte i broj incidenata, jer njih mogu da pokriju oblaci.

Radarski snimci su alternativni izvor, ali ni oni nisu precizni, kaže Klajn.

Godinama je venecuelanski državni naftni gigant PDVSA vodio efikasan sistem nadzora iz vazduha i kontrolisanja izlivanja.

„Bilo je izlivanja, ali su veoma brzo zaustavljana", kaže Klajn.

Fish caught in Lake Maracaibo
Getty Images

Ali to više nije tako.

Naftni cevovod od jezera Marakaibo do rafinerija Kardon i Amuaj u obližnjoj državi Falkon napukao je najmanje pet puta na pet različitih mesta za samo godinu dana, kaže on.

„I na osnovu onoga što možemo da vidimo, potrebno je i do mesec dana da se popravi kvar. Zamislite samo mesec dana ispuštanja hidrougljenika", kaže Klajn.

Lake Maracaibo
Getty Images

Jezero Marakaibo nije jedino mesto u Venecueli koje je poslednjih godina doživelo izlivanje nafte.

Ivan Frejtes, portparol sindikata radnika PDVSA-a, kaže da su ti incidenti posledica odsustva ulaganja neophodnog da bi se zaštitili životna sredina, jezero i plaže.

Kompanija, kaže on, nema ni ljude ni novac da bi izvršila popravke cevovoda i rafinerija.

„Dugoročna šteta"

A fisherman on the shores of Lake Maracaibo
Getty Images

Pošto se izlije, nafta pluta na površini vode.

Posle nekog vremena, nestalnija jedinjenja ispare, ostavivši teža jedinjenja u vodi.

Ova teža jedinjenja formiraju „lopte" ili mase koje tonu u vodu i stvaraju sloj u blatu, utičući na životinjske vrste.

„Naviknuti smo da viđamo posledice izlivanja u vidu ptica prekrivenih naftom i ljudi koji čiste plaže", kaže Klajn.

„Ali samo zato što ne vidite naftu to ne znači da je problem nestao. On je još uvek tu."

Lake Maracaibo
Getty Images

Nekoliko gradova na obali jezera pogođeni su toksičnim jedinjenjima koje ispuštaju alge i nafta.

A već su počele da se osećaju posledice i po zdravlje i privredu.

Sirova nafta lepi se za ribolovačke mreže i oštećuje brodske motore.

Mnogim ribarima ugrožena su njihova sredstva za život.

„Ekološki problemi stvaraju dugoročnu štetu i na kraju dovode do gubitka prirodnog bogatstva", kaže Klajn.


Nagi ekološki protest na Mrtvom moru


Pratite nas na Fejsbuku i . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Podeli sa prijateljima