Zimske olimpijske igre: „Imam skijašku torbu, ranac i jednu torbu na točkiće" - priča o Džejmsu Vudsu i fristajl skijanju

Prošlog septembra u gradiću Bormiju, u Alpima na severu Italije, Džejms Vuds, najtrofejniji britanski skijaš slobodnim stilom, napravio je listu svega što poseduje.

Lista je veoma kratka.

Vuds samo što je izašao iz aviona koji je doleteo iz Nikaragve, gde je proveo leto loveći ribu kopljem i surfujući, a već se, kao i svaki šoumen, raspričao.

Potpomognuti sa dva džinovska sladoleda, već dva sata pričamo u intervjuu za BBC-jev dokumentarni film Free Spirits.

On je glavni lik i reditelj.

Ni ne pomišlja da uspori.

Sve dok se ne dotaknemo teme koja se tiče stvari koje poseduje.

„Šta sve imam?", pita se Vuds posle kraćeg razmišljanja.

„Motorcikl na Novom Zelandu. Par daski za surf i skije, rasute svuda. Kod Denija, mog dobrog drugara, nalazi se moj auto".

Koferi?

„Imam skijašku torbu, ranac i jednu torbu na točkiće".

• „Gospođica savršena": Ruska umetnička klizačica Kamila Valijeva osvojila svet
• Tropske zemlje bez snega koje „jure zlato“ na Zimskim olimpijskim igrama
• Dve Olimpijade i dve veoma drugačije Kine

Sa punih 30 godina, Vuds više nije tinejdžer, a ni ovaj spisak nije mnogo veći od onoga što je posedovao kada se zaputio put Alpa nakon što je napustio školu i dom sa 15 godina ne bi li se koncentrisao na strast koju je osećao prema fristajl skijanju.

Sve se ticalo sporta, ali i životnog stila.

I ni za čim ne žali.

On je 2019. postao prvi Britanac koji je na Svetskom prvenstvu osvojio zlatnu medalju u omiljenoj disciplini, slopstajlu.

Sportisti spuštaju niz padinu izvodeći razne trikove dok skaču i prelaze preko rejla (dve paralelne metalne šipke koje podsećaju na šine).

Vuds u Pekingu treći put u karijeri učestvuje na Olimpijskim igrama.

Kaže da se ovaj sport promenio od onih ranih dana, ali ono dečačko uzbuđenje je i dalje primetno na njegovom licu.

Skijanje slobodnim stilom je danas deo mejnstrima i zimskih Igara, ali je i dalje, baš kao i sam Vuds, u svom srcu buntovno.

Vuds je odrastao u Šefildu, u Južnom Jorkširu.

A u gradu čelika, pravi kralj je fudbal.

Ali Bramal Roud ili Hilsborou nisu bili za njega.

Umesto toga, besplatna lekcija iz oglasa u lokalnim novinama, zadržala ga je na strmim padinama sa veštačkom plastičnom podlogom šefildskog skijaškog sela kada je imao samo 10 godina.

I dok su njegovi rivali iz drugih zemalja odrastali na pravim skijalištima i sa vrhovima od 3.000 metara koji su se nalazili u njihovom komšiluku, on je morao da se uči i trenira na 300 metara dugačkim plastičnim stazama.

Izabrao je skijanje umesto snoubordinga samo zato što je ta opcija bila 50 funti jeftinija.

„U Šefildu je to u stvari potkultura, nije ništa slično fudbalu", kaže on.

„Popeo sam se na vrh staze i uronio u tu kulturu, sreo neke veoma strastvene ljude koji su želeli nešto da postignu i koji su u sebi nosili taj plamen.

Te varnice su raspalile i moju vatru".

„Definitivno sam imao taj osećaj koji me je terao da nešto uradim. Želeo sam da odem i da vidim nešto više od Šefilda".

Ta želja je postala i tema razgovora sa njegovim roditeljima kada je imao samo 15 godina.

„Došlo je do ozbiljnog konflikta", kaže Vuds.

„Ja sam im kazao da želim da postanem profesionalni skijaš. Oni su mi rekli: 'E, pa moraš da ideš u školu'".

„Pomisao da želim da odem u planine, da se drogiram i protraćim svoj život je bila veoma stvarna.

„Oni su rezonovali da sam ja samo klinac. A skijanje slobodnim stilom nije bilo čak ni sport".

Kada je bio petnaestogodišnjak, njegova disciplina slopstajl je i dalje bila na pet godina od trenutka kada će biti uključena u program ZOI u okviru skijanja slobodnim stilom.

A Britanija definitivno nije bila zemlja koja se smatrala skijaškom nacijom.

• Sud odlučio - ruska klizačica Valijeva ponovo na ledu, u utorak nova borba za olimpijsko zlato
• „Smrzavamo se na stazi": Na šta se sve žale sportisti na Zimskim olimpijskim igrama
• Zimske olimpijske igre u Kini: Sportisti upozoreni da ne govore o ljudskim pravima

Iks Gejms (Iks Igre) - Svetsko prvenstvo održano u Americi - predstavljale su kulminaciju sporta u to vreme.

Za neke su i dalje vrh sporta.

Na njhovom vebsajtu se nalazi Vudsov profil sa naslovom koji nam govori dovoljno o tome na koji su način bili doživljavani britanski skijaši:

„Rođeni na pogrešnom mestu, ali sa pravim karakterom".

„Postojala je neka vrste stigma u vezi sa britanskim zimskim sportovima", kaže Vuds.

„Kao da smo najgori u tome i da smo tu samo zato što smo novajlije".

„Borio sam se sa tim sve vreme. Pojavio bih se na takmičenju, a oni bi mi rekli: 'O, pa ti si Britanac, ti ne umeš da skijaš'.

„To je počelo i da me nervira".

Vuds i sam ukazuje na to da je odluka o tome da sa 15 godina napusti dom i ode u Evropu da bi živeo u prikolici, visoko u planinama, bila hrabra.

Ali taj autsajderski status mu je davao snagu.

Četiri godine kasnije je završio na osmom mestu na svom prvom prvenstvu sveta, 2011. godine.

Dve godine posle toga, bio je svetski broj 1.

Pritisnut sa svih strana ovakvim napretkom sporta, Međunarodni olimpijski komitet je 2012. doneo odluku da slopstajl skijanje uvrsti u program Zimskih olimpijskih igara u Sočiju.

Vuds je bio rastrzan zbog svega toga.

Ne zbog nadolazećeg publiciteta, već zbog same ideje da postaje „sportista" i da, što ga je još više brinulo, ide ka mejnstrimu.

„Sama ideja o odlasku na Olimpijske igre je bila potpuno ista kao i odlazak na Svetsko prvenstvo u fudbalu.

Osećao sam se otprilike ovako: Znam šta to znači, znam da je to velika stvar, ali to se dešava tamo negde i sa mnom nema nikakve veze", kaže on.

„Ono čime smo se mi bavili nije bilo sport. Nikako nije bilo sport. Bila je to rekreacija, aktivnost, životni stil.

Postoje stvari koje su kul, a postoje i one koje to nisu. I zbog toga je bolje da se nalaziš na pravoj strani. Sve se vrtelo i oko muzike, oblačenja, stila".

„Ja sam skakao na skijama pred publikom još od kada sam napunio 12 godina. Ja sam kao putujuće pozorište. Jedna velika parada.

Uopšte nisam bio zabrinut zbog stvari koje su mi ljudi govorili, kao što su to, recimo, TV kamere čije je slike gledao celi svet".

„Pritisak koji sam ja osećao je poticao od te čudne unutrašnje borbe. Ja sam gotovo ceo život proveo bežeći od normi i od društva".

„Borio sam se sa tom činjenicom da mejnstrim mediji, učitelji iz škole, oni koji samo kritikuju i uopšte svi ljudi koje nisam voleo, da svi sada gledaju mene kako izvodim svoje stvari".

Sa takvim zebnjama, Vuds je krenuo za Soči, na rusku obalu Crnog mora.

I pored ozbiljne povrede kuka, završio je na petom mestu.

• Zašto neke zemlje diplomatski bojkotuju Zimske olimpijske igre u Pekingu
• „Goreće led": Bob tim Jamajke želi da ispiše istoriju na Zimskim olimpijskim igrama

Četiri godine kasnije, 2018, u Pjongčangu, u Južnoj Koreji, ponovo je skijao povređen, ali je ostao tik nadomak medalje, na četvrtom mestu.

Ali i pre nego što je takmičenje bilo završeno, on je već skovao plan osvete: apsolutno usredsređivanje na osvajanje zlata na Svetskom prvenstvu 2019. godine.

Godinu dana kasnije, ostvario je taj plan pobedom u Park Sitiju, u američkoj saveznoj državi Juti.

To ga je potpuno iscrplo i tako se našao na plaži u Nikaragvi, kako razmišlja o svojoj budućnosti.

„Bilo je to opuštajuće iskustvo… mislio sam kako sam iscrpljen i kako mi treba koji minut da se saberem", kaže on.

„Sedeo sam u Park Sitiju posle osvajanja titule na svetskom prvenstvu i razmišljao o svemu i sećam se kako sam sebi rekao kako volim surfovanje i da iako nisam posebno dobar u tome, svejedno mislim kako mi je surfovanje potrebno. Odmah".

„Sećam se kako sam raširio mapu sveta, pomislio kako je to samo jedan avionski let udaljeno i odjednom sam se našao u Nikaragvi.

„Ne mogu da kažem da sam se mučio ili da sam se nalazio na lošem mestu ili u nekom mraku, ali su mi odmor i promena bili potrebni i to već - juče".

Nemilosrdni ritam u elitnoj konkurenciji, kao i želja za pobedom, uzeli su danak.

Međutim, činilo se da su se još neke stvari događale jer je svet slobodnog skijanja, zajedno sa životnim stilom koji je išao uz njega, počeo da se približava mejnstrimu i povećanom atletizmu.

Sport se menjao, a sa njim i Vuds.

U novembru 2021, dva meseca posle proslave sa sladoledom na mirnim ulicama Bormija, ponovo smo sa Vudsom na Svetskom kupu u fristajl skijanju u Austriji.

Takmičenje održano na Stubai glečeru u Tirolu je bilo i kvalifikaciono za Olimpijske igre.

Nije se završilo dobro po Vudsa - nije uspeo ni u finale da se plasira, pa je završio na 22. mestu.

Za Vudsa je to bilo vreme za razmišljanje, dok je stajao u uglu prostora predviđenog za sportiste.

Nekoliko minuta ranije, vladajuća olimpijska šampionka Sara Heflin je za trenutak prekinula intervju koji ja davala, da bi završila flašu piva koju joj je dodala jedna od njenih rivalki.

Vuds se tih dana odmarao od alkohola.

„Kada ste tinejdžer i kada vam plaćaju da putujete svetom i da se skijate, ljudi se stalno pitaju šta radite i šta smerate", kaže on.

„Teško je ne proslavljati pobede. A ponekada pobeđujete svake nedelje".

„Bilo je to sjajno vreme, ali bilo je i drugačije. Niko nas nije smatrao sportistima. kao da je sve to bila nekakva…akcija.

„Akcija po ceo dan, celu noć. Sada je u sve ovo definitivno uključen i sportski aspekt".

„Takođe, približavam se 30. godini života i mamurluk mi više ne prija. Mnogo sam mekši ovih dana.

Skoro da uopšte više ne pijem, mnogo sam se potrošio. Nije to za mene".

Posle Svetskog kupa u Stubaiju, Vuds se našao na 25. mestu svetske liste.

Tako se opasno približio mestu koje nije vodilo u Peking 2022. godine.

Zbog onog što je usledilo, mogao je samo da gleda i da se nada.

Vuds je bio zaražen korona virusom dok se početkom januara takmičio u Kaliforniji.

Zbog toga se, umesto da se naredne nedelje takmiči u kvalifikacijama u Font Romeu u francuskim Pirinejima, našao zatočen u izolaciji u predgrađu Los Anđelesa, nemoćan da zaustavi potencijalne rivale i da se pojavi na Olimpijadi.

Nesreća je izbegnuta.

Vuds je pao na 27. mesto svetske liste, što mu je ipak omogućilo da se pojavi u Kini, punih 15 godina pošto je napustio plastične padine Šefilda.

„Pomisao na penzionisanje, na prekid takmičenja, sklanjanje i kačenje skija na zid, potraga za normalnim poslom i kućom, prolazak kroz ceo taj proces… nije mi to nimalo blisko.

„Najviše bih voleo da i dalje ludujem i da imam još više slobode".

„Još pokušavam da ostvarim snove, jer su moji snovi - moj životni stil".

Pogledajte video - Pet stravi koje treba da znate o Zimskim olimpijskim igrama

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]