Životinje i putovanja u svemir: Kako su se na put među zvezde vinuli pas, voćna mušica i majmun i utabali put za veličanstvene misije
Kada je američki astronaut Nil Armstrong po sletanju na Mesec izgovorio rečenicu „Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo", bio je to nesumnjivo istorijski događaj, ali možda toga ne bi bilo da nije bilo hrabrih životinja.
Prvo živo biće koje se vinulo van Zemljine atmosfere, 3. novembra 1957, bila je keruša Lajka u sovjetskoj svemirskoj letelici Sputnjik 2.
„Plakala sam i molila je da nam oprosti, dok sam je milovala po glavi poslednji put", rekla je u jednom intervjuu ruska biološkinja Adilija Kotovskaja, prisećajući se dana kada je mešanka Lajka otišla u svemir.
Letelica je napravila devet krugova oko Zemlje, a onda je uništena prilikom ponovnog ulaska u atmosferu.
Posle Lajke, u svemirsko prostranstva vinulo se nekoliko majmuna, kornjača, miš, mačka pa čak i jedna vinska mušica.
- Da li će albanski satelit uskoro krenuti put zvezdanih staza
- Zašto Sunce nije žuto
- Ruska filmska ekipa se vratila na Zemlju posle snimanja u svemiru
Slanje životinja u svemir i tada, tokom pedesetih godina, a pogotovo danas, nailazilo je na kritike ljudi koji se bore za njihova prava jer smatraju da je to okrutno i neetički, posebno kada se zna da se sa tog puta neće vratiti.
„Te prve svemirske misije su bile veoma rizične za ljude i zaista, kao u slučaju Lajke, jasno se radilo o karti za put u jednom smeru", rekla je za magazin Forbs, Lori Marino, neurobiološkinja i predsednica organizacije za zaštitu životinja The Whale Sanctuary Project.
Ipak, uloga životinje u istraživanju svemira je bila velika jer su podaci dobijeni sa tih putovanja pomogli u tehnološkom napretku čovečanstva, dodala je ona.
Kako je izgledao Lajkin let
Lajka (na ruskom jeziku znači „lavež") je bila mešanka i živela je na moskovskim ulicama.
Bila je stara oko tri godine i teška šest kilograma.
Kotovskaja je u intervjuu ispričala da su na testiranju za putovanje u svemir birane samo ženke, jer one nisu morale da dignu nogu kada uriniraju, što je značilo da im treba manje prostora nego mužjacima.
„Pse sa ulice smo uzimali, jer su bili manje zahtevni", rekla je Kotovskaja koja ih je pripremala za put.
Da bi se prilagodili na skučen prostor, pse su na svakih par dana smeštali u kaveze manje veličine.
Životinje su podvrgnute i testu sa centrifugom koji simulira silu i buku pri lansiranju satelita.
Veče pred odlazak na misiju, svi članovi tima su se oprostili od Lajke.
„Znali smo da će uginuti tokom leta, jer nismo znali kako da je vratimo", pričala je Kotovskaja.
Sputnjik 2 je lansiran iz Kazahstana, tada dela Sovjetskog Saveza i u početku je sve delovalo kao da ide po planu.
Tokom poletanja, zabeležena je ubrzana srčana radnja kod psa.
„Tek posle tri sata otkucaji su se vratili u normalu", ispričala je Kotovskaja.
Tokom devetog kruga oko Zemlje, temperatura u kapsuli u kojoj se nalazio pas je naglo porasla zbog nedovoljne izolacije od sunčevih zraka.
Lajka je uginula od dehidracije zbog pregrevanja letelice i velike vrućine, navodi se na sajtu enciklopedije Britanika.
Prva zvanična verzija sovjetskih vlasti glasila je da je Lajka uginula pošto je pojela hranu sa otrovom ubačenim namerno kako ne bi uginula kad joj nestane kiseonika.
- Kako su se sovjetski kosmonauti obučavali za svemir
- Skrivene opasnosti čovekovog prvog leta u svemir
- Kako izgleda šetnja po Mesecu
Voćna mušica, majmuni i svetleće lignje u svemiru
Američki naučnici poslali su voćnu mušicu ka svemiru 1947. godine.
Cilj ovog putovanja bio je da se prikupi što više informacija o mogućim efektima radijacije tokom leta u svemir.
Na Međunarodnu svemirsku stanicu raketom Spejs Iks u junu ove godine odletelo je i 5.000 vodenih medveda - tardigrada, stvorenja dužine jedinog milimetara koje može da preživi neverovatno surove uslove.
Tardigrad može da preživi potpuno odsustvo vlage, smrzavanje i temperaturu veću od tačke ključanja vode, pisao je ranije BBC.
U nepovoljnim uslovima se osuše, odnosno uđu u stanje anabioze (uspori im se metabolizam) u kome mogu da prežive i više godina, sve dok situacija u životnoj sredini ne postane povoljnija.
Raketom Spejs Iks letele su i svetleće lignje, poznate i kao havajske lignje, duge svega nekoliko milimetara.
Ove lignje imaju poseban organ koji proizvodi svetlost na zanimljiv način.
Taj organ ispunjen je svetlećim bakterijama koje emituju svetlost i time lignju štite od predatora.
Zauzvrat, lignja njima osigurava dom i hranu.
Naučnici se nadaju da će analizom ove simbioze lignji i bakterija uspeti da saznaju kako korisni mikrobi u svemiru sarađuju sa životinjskim tkivom.
Havajske lignje na svet dolaze bez bakterija i tek kasnije ih pokupe iz mora.
Astronauti će zato lignjama dodati bakterije čim ih odmrznu po dolasku na Međunarodnu svemirsku stanicu.
Tako će moći da posmatraju kako lignje uspostavljaju simbiozu sa bakterijama.
Naučnici se nadaju da će na taj način moći da utvrde koji se geni kod lignji aktiviraju i deaktiviraju kako bi ostvarili ovu simbiozu u svemiru.
Taj podatak bi mogao da pomogne astronautima da na dugim svemirskim letovima bolje održavaju mikrobiome u probavnom i imunskom sistemu.
Nekoliko majmuna vrste rezus makaki su takođe putovali u svemir, ali nisu imali puno sreće.
Dve trećine makaka poslatih na put u periodu od 1940. do 1950. godine nije preživelo.
S obzirom da je put sa laboratorijskim miševima jeftiniji nego sa makakijem, prvi let ovih glodara zabeležen je 1950. godine.
Međutim, ni miševi nisu preživeli let, ali su eksperimenti nastavljeni.
Mačka s odlikovanjem
Francuska državna svemirska agencija CNES odlučila je da 1963. godine u svemir pošalje mačka Feliksa.
Ipak, neobičnim spletom okolnosti, na dan lansiranja mačak astronaut je nestao, a umesto njega u svemir je odletela mačka Feliset.
Sa pariskih ulica, Feliset se vinula 200 kilometara iznad Zemlje u francuskoj raketi Veronik AG1.
Prizemljila se posle samo 15 minuta, a kasnije je zbog toga i odlikovana.
Pogledajte i video o tome kako je izgledao prvi let čoveka u svemir
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
11. 10. 2024.
I.....je l' su uhapsili balon?
Dubioza Čitalac