grenland, amerika želi grenlanda, protest na grenlandu zbog trampove namere da preuzme grenland — Protest na grenlandu zbog Trampove namere da preuzme Grenland (fotografija nastala 15. marta 2025.)

Američki predsednik Donald Tramp razmatra „niz opcija“ za preizimanje Grenlanda, između ostalog i korišćenjem vojne sile, saopštila je Bela kuća.

Preuzimanje Grenlanda, koji ima delimičnu autonomiju od Danske, članice NATO-a, jeste „prioritet nacionalne bezbednosti“, rečeno je iz Bele kuće za BBC.

Ova izjava usledila je nekoliko sati pošto su evropski lideri objavili zajedničko saopštenje podrške Dansku u suprostavljanju Trampovim ambicijama da preizme veliko arktičko ostrvo.

Tramp je tokom vikenda ponovio da je Grenland potreban Americi iz bezbednosnih razloga, što je navelo dansku premijerku Mete Frederiksen da upozori da bi svaki napad SAD značio kraj NATO-a.

„Predsednik i njegov tim razmatraju niz mogućnosti za ostvarivanje ovog važnog spoljnopolitičkog cilja. Naravno, angažovanje američke vojske je uvek opcija na raspolaganju vrhovnom komandantu“, saopšteno je iz Bele kuće 6. januara.

NATO je transatlantska vojno-politička alijansa, od članica se očekuje da priskoče u pomoć jedni drugima u slučaju spoljnih napada.

Šest evropskih saveznika izrazilo je 6. januara jasnu podršku Danskoj.

„Grenland pripada njegovom narodu i samo Danska i Grenland mogu da odlučuju o pitanjima koja se tiču njihovih odnosa“, poručili u lideri Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije, Poljske, Španije i Danske u zajedničkom saopštenju.

Ističući da su podjednako zainteresovani za bezbednost Arktika kao i SAD, evropski potpisnici zajedničkog saopštenja rekli su da to moraju postići saveznici NATO-a „kolektivno“, a to znači i Amerika.

Pozvali su i na „poštovanje principa Povelje UN, pod kojim se podrazumeva suverenitet, teritorijalni integritet i nepovredivost granica“.

Jens-Frederik Nilsen, premijer Grenlanda, pozdravio je izjavu i pozvao na „dijalog pun poštovanja“.

„Dijalog mora da se odvija uz poštovanje činjenice da je status Grenlanda utemeljen u međunarodnom pravu i principu teritorijalnog integriteta“, rekao je Nilsen.

Pitanje budućnosti Grenlanda ponovo je dospelo u centar pažnje svetske javnosti posle američke vojne operacije u Venecueli, tokom koje je zarobljen predsednik južnoameričke zemlje Nikolas Maduro i zajedno sa suprugom odveden u Njujork gde se suočava sa optužbama za trgovinu drogu i oružjem.

Dan posle operacije, Kejti Miler, supruga jednog od Trampovih viših pomoćnika, objavila je na društvenim mrežama mapu Grenlanda u bojama američke zastave, uz komentar: „USKORO“.

Njen suprug, Stiven Miler, rekao je 5. januara da je „formalni stav američke vlade da Grenland treba da bude deo SAD“.

„Niko se ne bi usudio da se bori sa SAD oko budućnosti Grenlanda“, odgovorio je Miler u intervjuu za CNN na pitanje da li isključuje upotrebu sile kao mogućnost za preuzimanje ostrva.

Dve žene na antiameričkom protestu na Grenlandu. Drže crveno-bele zastave starosedelaca i transparente na kojima piše „Kalalit ne želi da bude anektiran“ i „Grenland pripada Inuitima“. — Oko 1.000 Grenlanđana protestovalo je zbog Trampovih pretnji u martu 2025. godine

Na Grenlandu živi oko 57.000 ljudi.

Ostrvo ima široku samoupravu od 1979. godine, ali su odbrana i spoljna politika u nadležnosti Danske.

Iako većina Grenlanđana podržava eventualnu nezavisnost od Danske, ankete pokazuju ogromno protivljenje pripajanju SAD, koje već imaju vojnu bazu na ostrvu.

Bilo je „zastrašujuće slušati vođu slobodnog sveta kako se ruga i smeje Danskoj i Grenlandu i govori o nama kao da smo nešto na šta može da polaže pravo“, rekao je Morgan Angaju (27), Inuit koji živi u Ilulisatu u zapadnom delu zemlje, za BBC.

„Kalaalit Nunat znači zemlja grenlandskog naroda, dakle Grenlanđani već imaju pravo na Grenland“, rekao je Morgan.

Zabrinut je zbog daljih dešavanja i pita se hoće li premijer Grenlanda doživeti istu sudbinu kao Maduro, ili će možda čak SAD „izvršiti invaziju na našu zemlju“.

Kupovina Grenlanda ili pravljenje Sporazuma o slobodnom udruživanju sa teritorijom, neke su od ideja Vašingtona, rekao je neimenovani visoki američki zvaničnik novinskoj agenciji Rojters.

SAD „žele da izgrade trajne komercijalne odnose koji će koristiti Amerikancima i narodu Grenlanda“, rekao je portparol Stejt departmenta za BBC.

„Naši zajednički protivnici su sve aktivniji na Arktiku. To je zabrinutost koju dele Sjedinjene Države, Kraljevina Danska i saveznici NATO-a“, rekao je portparol.

U poverljivom brifingu u Kongresu 5. januara, američki državni sekretar Marko Rubio rekao je zakonodavcima da Trampova administracija ne planirala invaziju na Grenland, već je pomenuo kupovinu ostrva od Danske, izveštava Volstrit džornal.

Grenland i Danska su ranije rekli da su zatražili hitan sastanak sa Rubiom kako bi razgovarali o američkim pretenzijama na ostrvo.

Ministar spoljnih poslova Danske Lars Loke Rasmusen rekao je da bi razgovor sa američkim vrhovnim diplomatom trebalo da reši „određene nesporazume“.

Senator Erik Šmit, republikanac iz Misurija, naglasio je aspekt nacionalne bezbednosti.

„Mislim da se trenutno pregovora“, rekao je za BBC.

„Nadam se da će Evropa shvatiti da je jaka Amerika dobra za zapadnu civilizaciju.“

Pogledajte video: Utrkivanje supersila za kontrolu nad Arktikom

Ideja o preuzimanju Grenlanda nije novina u Trampovoj politici.

Još tokom prvog predsedničkog mandata govorio je o Grenlandu kao strateškom američkom čvorištu na Arktiku.

„U suštini, to je kao veliki posao sa nekretninama“, rekao je 2019.

Uporedo raste interesovanje Rusije i Kine za ostrvo, koje ima neiskorišćena nalazišta retkih minerala, jer topljenje leda otvara mogućnost novih trgovinskih puteva.

U martu je Tramp rekao da će Amerika „ići koliko god bude potrebno“ da bi preuzela kontrolu nad Grenlandom.

Tokom kongresnog saslušanja prošlog leta, ministra odbrane Pita Hegseta su pitali da li Pentagon ima planove da preuzme Grenland silom ako bude potrebno, a on je odgovorio da „imaju planove za svaku nepredviđenu situaciju“.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk