Angelina Topić osvojila bronzanu medalju za Srbiju na Svetskom prvenstvu

Srpska atletičarka Angelina Topić osvojila je bronzu skočivši 1,97 metara na Svetskom prvenstvu u Tokiju u dramatičnom raspletu.

Takmičenje je obeležila velika neizvesnost jer je Topić morala da čeka da li će Jaroslava Mahučih iz dva pokušaja preskočiti 2,02, i to uz više prekida zbog jake kiše.

Ukrajinka na kraju nije preskočila lestvicu, i podelila je bronzu sa srpskom atletičarkom.

Australijanka Nikola Olislagers osvojila je zlato dok je Poljakinja Marija Žodzik vicešampionka sveta.

Obe su preskočile dva metra, ali je zbog rušenja na prethodnoj visini Poljakinji pripalo srebro.

Angelini Topić je ovo bilo tek drugo svetsko prvenstvo za seniore pošto je pre dve godine skakala i u Budimpešti, osvojivši sedmo mesto.

U finale SP u Tokiju plasirala se skokom od 1,92 metra u kvalifikacijama i za medalju se nadmetala sa još 15 takmičarki, među kojima i crnogorska atletičarka Marija Vuković (i ona je skočila 1,92 metra).

Iza Angeline Topić je burna godina.

Ćerka poznatog srpskog skakača uvis Dragutina Topića, i majke Biljane Topić, nekadašnje troskokašice, otišla je na Olimpijske igre u Parizu 2024. godine kao jedna od budućih nada evropske atletike u disciplini skok uvis.

Ali povreda na zagrevanju je koštala učešća u finalu.

Iako je kasnije utvrđeno da joj je naprsla kost u zglobu, Angelina je stisnula zube i ipak skakala u kvalifikacijama, uspevši da obezbedi mesto u finalu.

„Ubeđivala sam sebe da mi nije ništa“, rekla je posle kvalifikacija na OI u Parizu, a onda joj je prišla ukrajinska atletičarka, poljubila je i u kameru rekla: „Ona je šampionka“.

Međutim, od peha u Parizu, Angelina je na Evropskom prvenstvu u Rimu (2024.) osvojila srebrnu medalju.

Na Svetsko prvenstvo u Japanu otišla je kao evropska šampionka u kategoriji za mlađe seniore i seniorke (U23), pobedivši u Norveškoj.

Mesec dana kasnije, postala je prvakinja Balkana, preskočivši 1,93 metra na takmičenju u grčkom Volosu.

Ko je još predstavljao Srbiju na SP u Tokiju?

Od srpskih atletičarki, na Svetskom prvenstvu su se takmičile i Ivana Španović – nije se plasirala u finale troskoka – Milica Gardašević koja se takođe nije plasirala u finale skoka udalj, kao i dve bacačice koplja, Adriana Vilagoš i Marija Vučenović.

Jedini predstavnik Srbije u muškoj konkurenciji, Armin Sinančević nije se plasirao u finale bacanja kugle.

Angelina Topić: Lična karta

• Rođena je 26. jula 2005. u Beogradu.
• Sa 17 godina osvojila je bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu u atletici 2022. godine, postavši najmlađa osvajačica medalje na celom prvenstvu.
• Iste godine, Topić je osvojila i bronzu na Svetskom prvenstvu do 20 godina.
• Ona je srpska rekorderka u skoku uvis u dvorani i na otvorenom, a drži i svetski rekord za mlađe od 18 godina na otvorenom.
• Ima dve medalje na evropskim prvenstvima za seniorke: bronzu iz Minhena 2022. i srebro iz Rima 2024.
• Osvojila je i srebro na Evropskom prvenstvu u dvorani u Norveškoj 2025.
• U Dijamantskoj ligi 2023. osvojila je bronzanu medalju
• Takmičila se i u disciplini skok udalj
• Majka je Biljana Topić, srpska rekorderka u troskoku, koja je bila četvrta u toj disciplini na Svetskom prvenstvu 2009. godine.
• Trener joj je otac Dragutin Topić, srpski rekorder i evropski šampion u skoku uvis. Tu titulu je osvojio kao tinejdžer 1990. godine.

Ko je obeležio Svetsko prvenstvo u Tokiju?

• Armand ‘Mondo’ Duplantis (Švedska)

Godinama je Sergej Bubka bio sinonim za disciplinu skok s motkom.

Ukrajinac Bubka 1984. godine prvi put je postavio svetski rekord visinom 5,85 metara.

Bio je to prvi od njegovih 17 puta kada je obarao svetske rekorde.

Posle Bubke, pojavio se Francuz Reno Lavileni koji je 2014. godine okončao svoju dominaciju, podigavši lestvicu na 6,16 metara.

A onda se pojavio milenijalac Armand ‘Mondo’ Duplantis koji je Bubki „oteo“ titulu kralja skoka s motkom i postao simbol ne samo ove discipline nego i svetske atletike.

U februaru 2020., tada dvadesetogodišnji Duplantis oborio je rekord Lavinelija za jedan centimetar.

Novi rekord je bio 6,17 metara. Ali nije dugo bio na snazi.

Manje od nedelju dana kasnije, Duplantis je prešao 6,18 metara.

Tokom narednih pet godina, nastavio je da podiže lestvicu za po jedan centimetar.

U proseku, on obara svetski rekord tri puta godišnje.

Ovaj, sada 25-godišnji Šveđanin, tačnije Amerikanac po rođenju, na Svetskom prvenstvu u Tokiju osvojio je zlatnu medalju pošto je 14. put oborio svetski rekord i to sa neverovatnih 6,30 metara.

Otprilike, kao da je preskočio trospratnicu.

Bio je to četvrti svetski rekord Duplantisa u 2025. godini, a ima i više od 100 skokova iznad šest metara, što je uspelo da preskoči još samo 28 atletičara u istoriji.

BBC tekst o Duplantisu (na engleskom jeziku) možete da pročitate OVDE.

• Fejt Kipjegon, trka na 1.500 metara (Kenija)

Kipjegon je u Tokiju osvojila istorijsku četvrtu svetsku titulu na 1.500 metara.

Ova 31-godišnja kenijska velikanka izjednačila je rekord Hičama El Geruža u muškoj konkurenciji, kao jedini drugi atletičar u istoriji koji je osvojio četiri zlata na 1.500 metara na svetskim prvenstvima.

Prošle godine, Kipjegon je osvojila zlato i na Olimpijskim igrama u Parizu, što je bio njen treći uzastopni olimpijski trijumf.

Svetska rekorderka ne samo da je neporažena u prethodnim svetskim finalima, već, izuzev kvalifikacija, nije pretrpela poraz na toj distanci više od četiri godine.

• Oblik Sevil, trka na 100 metara, muškarci (Jamajka)

Novi najbolji sprinter planete je Oblik Sevil sa Jamajke, koji je pobedio u vremenu 9,77 sekundi, što je njegov lični rekord.

Iza sebe je ostavio Kišejna Tompsona, svog zemljaka i Nou Lajlsa, Amerikanca koji je važio za velikog favorita.

Ovo je prva svetska zlatna medalja za Jamajku u najbržoj disciplini posle 10 godina.

• Melisa Džeferson-Vuden, trka na 100 metara, žene (SAD)

Amerikanka Džeferson Vuden oborila je rekord svetskih prvenstava, istrčavši 100 metara za 10,61 sekundi.

Osvojila je zlato ispred Jamajkanke Tine Klejton i Džulijen Alfred iz Svete Lucije.

• Kolen Kebinatšipi, trka na 400 metara (Bocvana)

Dvadesetjednogodišnji momak izrastao je u junaka Bocvane, pobedivši po kiši u Tokiju u finalu trke na 400 metara, u konkurenciji mnogih perspektivnih atletičara.

Oborio je nacionalni rekord 43,53 sekundi, što je najbrže vreme sezone.

Postao je prvi svetski šampion iz Bocvane u ovoj disciplini.

• Sidni Meklaflin-Levron, trka na 400 metara, žene (SAD)

Američka atletičarka je oborila 42 godine star rekord svetskih šampionata i ujedno je postavila drugi najbrži rezultat svih vremena.

Ali imala je i koga da je pogura do rekorda.

U spektakularnoj trci, olimpijska šampionka Mariledi Paulino (Dominikana) je naterala rivalku da stigne do zlata.

Prvi put u istoriji, dve žene su pretrčale 400 metara ispod 48 sekundi.

Meklaflin-Levron (26 godina) je pobedila u vremenu 47.78, što je severnoamerički rekord, a Paulino je trčala 20 stotinki sporije – 47,98.

Sada je zaista pitanje vremena kada će biti oboren svetski rekord koji već 40 godina drži Marita Koh (47,60), nekadašnja atletičarka Istočne Nemačke.

• Hamiš Ker, skok uvis (Novi Zeland)

Finale skoka uvis za muškarce trajalo je više od dva sata, a na kraju se pretvorio u obračun, pa skoro komšija – Novozelanđanina Hamiša Kera i Južnokorejca Vua Sanghjeoka.

Ker (29) je uzeo zlato, preskočivši 2,36 metara, čime je objedinio titule svetskog i olimpijskog prvaka (trijumfovao je i u Parizu 2024.).

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• ‘Čovek sa druge planete’: Duplantis postao treći put šampion sveta i postavio 14. svetski rekord
• Adriana Vilagoš: „Iz malog mesta možemo da napravimo nešto veliko”
• „Najbolja trka na 100 metara svih vremena“
• Junaci Olimpijskih igara u Parizu: Maršan, Bajls, Đoković, Angelina i kit
• Da li će neko uspeti da istrči maraton za manje od dva sata
• Da li je sve teže postaviti novi rekord u atletici