Umetnički prikaz supermasivne crne rupe. Zlatno-braon kovitlavi disk okružuje crnu elipsastu oblast koja izgleda kao rupa u svemiru. Dve bele tačke iznad diska povezane su lukom svetlucavih linija, a prave linije, od bele do narandžaste, eruptiraju poput mlazeva i dosežu vrh slike — Umetnički prikaz bljeskajuće, vetrovite crne rupe u galaksiji NGC 3783

Astronomi su primetili do sada neviđeni bljesak iz supermasivne crne rupe, koja je 30 miliona puta veća od Sunca.

Uočili su snažan bljesak rendgenskog zračenja koji je vrlo brzo izbledeo.

Dok je bljesak nestajao, ovo gravitaciono „čudovište“ izbacivalo je materiju u svemir zapanjujućom brzinom od 60.000 kilometara u sekundi.

Istraživanje, objavljeno u časopisu Astronomija i astrofizika (Astronomy&Astrophysics), ukazuje da su vetrovi koje je pokrenuo ovaj bljesak slični onima koji nastaju na Suncu, što bi moglo da dalje uvide i saznanja o našem Univerzumu.

Šta je crna rupa?

Uprkos nazivu, crne rupe nisu baš rupe, već ogromne količine materije zbijene u izuzetno malom prostoru, prema definiciji američke svemirske agencije NASA-e.

Toliko su guste da iz njih ne može da pobegne ništa, čak ni svetlost.

I dalje spadaju među najzagonetnije objekte u svemiru.

Supermasivne crne rupe imaju hiljade, ponekad i milijarde puta veću masu od Sunca.

U središtu su gotovo svake velike galaksije.

Okružene su vrtložnim diskovima gasa i prašine, koje njihova intenzivna gravitacija može da usisa.

Kako crna rupa „proždire“ ovu materiju, diskovi se zagrevaju do neverovatnih temperatura i emituju jako zračenje različitih talasnih dužina, među kojima i rendgenske zrake.

Mlazevi i izlivi gasa, poznati kao vetrovi, takođe se izbacuju, i sadrže jonizovane atome koji mogu da utiču čak i na rađanje novih zvezda u galaksiji.

Pogledajte i poslušajte: Ovako zvuči crna rupa

„Nikada ranije nismo videli crnu rupu koja tako brzo stvara vetrove,“ kaže vodeći autor istraživanja Liji Gu iz Holandskog nacionalnog instituta za istraživanje svemira (SRON).

Supermasivna crna rupa koja je proučavana nalazi se u spiralnoj galaksiji, oko 130 miliona svetlosnih godina od Zemlje.

Da bi mogli da je vide, istraživači su koristili dva svemirska teleskopa koji su zajednički zabeležili ovaj jedinstveni događaj.

Jedan je posebna letelica XMM-Newton Evropske svemirske agencije (ESA), koji proučava izvore rendgenskih zraka širom Univerzuma.

Drugi je teleskop XRISM (Misija rendgenskog snimanja i spektroskopije), koju predvodi Japanska agencija za aerokosmičko istraživanje (JAXA), uz podršku ESA-e i NASA-e.

Svetli region koji porkeće supermasivna crna rupa poznat je kao aktivno galaktičko jezgro (AGN).

„Vetrovi oko ove crne rupe izgleda da su nastali kada se zanršeno magnetno polje aktivnog galaktičkog jezgra iznenada ‘odmotalo’, slično bakljama koje izbijaju sa Sunca, ali u razmerama koje su gotovo nezamislive,“ objašnjava Mateo Gvainaci, naučnik projekta ESA XRISM i koautor istraživanja.

Kamil Dijez, članica tima i istraživačica Evropske svemirske agencije, kaže da vetrovita aktivna galaktička jezgra „imaju veliku ulogu“ u načinu na koji se njihove galaksije razvijaju tokom vremena.

„Pošto imaju tako snažan uticaj, nova saznanja o magnetizmu aktivnih galaktičkih jezgara i načina na koji stvaraju vetrove poput ovih, ključna su za razumevanje istorije galaksija širom Univerzuma,“ navodi ona.

Spiralni kraci vijugaju iz svetlog središta. U njegovoj okolini mogu se videti udaljene galaksije, zajedno sa nekoliko sjajnih zvezda na tamnoj pozadini. Jedna zvezda desno od galaksije je velika i veoma svetla — Supermasivna crna rupa nalazi se u galaksiji udaljenoj oko 130 miliona svetlosnih godina od Zemlje, poznatoj kao NGC 3783.

Tajne Univerzuma

Istraživači su primetili da vetrovi koje emituje ova crna rupa podsećaju na velike erupcije na Suncu, poznate kao koronalni izbačaji mase.

To su ogromne eksplozije naelektrisanih čestica iz najudaljenijeg sloja Sunca koje mogu da imaju uticaj i na Zemlju.

Sunce se vidi kao crvena lopta sa žutim tačkama na površini; dugačak oblak se proteže ulevo. — Svemirska letelica Solar Orbiter, kojom upravlja ESA, zabeležila je veliku solarnu erupciju 15. februara 2022. godine

Često se javljaju otprilike u isto vreme kada i solarni bljesak, velika eksplozija uzrokovana naglim oslobađanjem energije uskladištene u magnetnim poljima.

„Dva svemirska teleskopa su bila usredsređena na aktivnu supermasivnu crnu rupu i otkrila su nešto što ranije nismo videli: brze, ultrabrze vetrove izazvane bljeskovima koji podsećaju na one koji nastaju na Suncu,“ kaže Erik Kulker, naučnik na misiji ESA XMM-Newton.

„Ono što je uzbudljivo jeste da ovo ukazuje da solarna i fizika visokih energija fizika mogu da funkcionišu na iznenađujuće poznate načine širom Univerzuma,“ dodaje on.

Pogledajte: Ovako izgleda unutar crne rupe

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk