Biznismen Igor Pestikov otkrio je da ga je Moskva stavila na poternicu pošto je pobegao iz Rusije 2022.

Hiljade dosijea, koje je prosledio uzbunjivač iz Interpola, prvi put pokazuju razmere očigledne ruske zloupotrebe međunarodne policijske agencije za napad na kritičare u inostranstvu.

Podaci koje su dobili BBC i francuski istraživački medij Disklouz otkrivaju da Rusija koristi Interpolove poternice da traži hapšenje ljudi kao što su politički protivnici, biznismeni i novinari, na osnovu tvrdnje da su počinili zločine.

Analiza podataka takođe sugeriše da je tokom protekle decenije, Interpolova vlastita nezavisna jedinica za žalbe dobijala više prigovora na račun Rusije nego bilo koga drugog, tri puta više nego sledeća zemlja sa najviše žalbi, Turska.

Uz to, ona pokazuje da su žalbe na zahteve iz Moskve dovele do više odbačenih slučajeva nego za bilo koju drugu zemlju.

Nakon ruske invazije na Ukrajinu, Interpol je uveo dodatne provere Moskve „da bi sprečio potencijalnu zloupotrebu Interpolovih kanala u vezi sa napadima na pojedince u okviru sukoba u Ukrajini i izvan njega“.

Ali procureli dokumenti pokazuju da to nije sprečilo Rusiju da zloupotrebi sistem, a uzbunjivač nam je rekao da su neke strože mere u tišini ukinute 2025. godine.

U odgovoru na ovo, Interpol kaže da svake godine hiljade najvećih svetskih kriminalaca bude uhapšeno zahvaljujući njegovim operacijama i da ima veliki broj sistema za izbegavanje zloupotrebe koji su ojačani poslednjih godina.

On takođe kaže da je svestan potencijalnih posledica koje zahtevi za hapšenje mogu da imaju po pojedince.

„Kad izdaju crvenu poternicu za vama, vaš život se potpuno promeni“, kaže Igor Pestrikov, ruski biznismen, čije se ime pojavljuje u procurelim dokumentima.

Interpol nije svetska policijska služba, ali pomaže policijama širom sveta da međusobno sarađuju, a crvena poternica se šalje na adrese svih 196 zemalja članica, tražeći od njih da lociraju i uhapse osobu.

Crvena difuzija je vrlo sličan zahtev, ali se on šalje samo pojedinačnim zemljama.

Pestrikov je otkrio da je naveden u jednoj takvoj crvenoj difuziji nakon što je pobegao iz Rusije u junu 2022, četiri meseca nakon invazije na Ukrajinu, i zatražio azil u Francuskoj.

Smatrao je da ima dve opcije: „Da odem u policiju i kažem: ‘Ja sam u Interpolovom sistemu'“ i rizikujem da budem uhapšen ili da se krijem.

To je moglo da znači da „ne mogu da iznajmim stan, da vam bankarski računi budu blokirani“, što se njemu i desilo.

„Neprestano ste na ivici živaca, sve vreme“, dodaje i objašnjava da se stalno osvrtao oko sebe.

Iz bezbednosnih razloga, njegova ćerka i njena majka preselile su se u drugu zemlju.

Policija može da vam „provali u kuću u svakom trenutku… zato se osećate kao pacov sateran u ćošak“.

„Nametnuti stres, nerviranje, pritisak, bezakonje“ na kraju rasture porodicu, dodaje on.

Pestrikov je bio većinski deoničar u velikim metalurškim kompanijama u Rusiji koje su bile privatizovane 1990-ih, a najpoznatija među njima je postrojenje Solikamsk Magnezijum.

Nekoliko meseci pred invaziju na Ukrajinu 2022, on kaže da su ministri iz vlade vršili pritisak na njega da prestane da prodaje proizvode inostranstvu i da samo namiruje rusko tržište.

On je verovao da to znači da njegov proizvod može da se iskoristi za pravljenje komponenti za vojne mašinerije, kao što su borbeni avioni i tenkovi.

On tvrdi da nije samo bio protiv „toga zato što je primoran da prodaje jeftinije i kome god da su mu ministri rekla da mora da proda“, već da je za njega to bilo „i moralno pitanje“.

„Niko ne želi da učestvuje, čak ni indirektno, u proizvodnji nečega što se koristi za ubijanje ljudi.“

Pestrikov veruje da je njegovo odbijanje da se povinuje nalozima i činjenica da mu je žena u to vreme bila Ukrajinka, dovela do toga da se njegove kompanije nacionalizuju i da Rusija pokrene istragu protiv njega za finansijski kriminal.

Nakon što je pobegao u Francusku, bio je zabrinut da bi Kremlj mogao da ga napadne i tamo, pa je kontaktirao Interpol, iz koga mu je rečeno za zahtev za crvenu difuziju, koji je prošao sve provere u agenciji.

Pestrikov je odlučio da je ospori preko Interpolovog unutrašnjeg nezavisnog tela – Komisije za kontrolu Interpolovih dosija (CCF), tvrdeći da je ruski zahtev politički motivisan.

Interpolov statut izričito kaže da organizacija „ne sme da se koristi za bilo kakvu intervenciju ili aktivnosti političke, vojne, verske ili rasne prirode.“

uništena zgrada u bombardovanju u Ukrajini — Pestrikov je pobegao iz Rusije pošto je počela potpuna invazija na Ukrajinu tokom koje su bombardovani gradovi širom zemlje

Nakon što je Pestrikov proveo skoro dve godine na poternici, CCF je doneo odluku da je njegov slučaj predominantno politički.

On nam je pokazao dokumente CCF-a, u kojima se kaže da su informacije koje je poslala Rusija bile „generičke i po formuli“ i da je pruženo „neodgovarajuće objašnjenje“ navodnog zločina.

Interpol je otkazao zahtev za Pestrikovo privođenje.

Interpol objavljuje samo najosnovnije podatke o nelegitimnim zahtevima za hapšenje i od 2018. ne otkriva koje zemlje su bile predmet žalbi i istraga.

Ovo odsustvo transparentnosti otežava procenjivanje razmera problema, ali po prvi put procureli dokumenti daju jednu mnogo kompletniju sliku.

Jedan kontingent dosijea pokazan BBC-ju sadrži spisak žalbi poslat CCF-u.

Podaci nisu kompletni, ali pokrivaju širok raspon zemalja i tamo gde se navode slučajevi kada zemlja traži hapšenje, ima više žalbi na Rusiju nego na bilo koju drugu zemlju, tako je bilo poslednjih 11 godina.

Dosijei takođe pokazuju da se u protekloj deceniji najmanje 700 ljudi, koje je Rusija tražila, žalilo CCF-u.

Najmanje 400 njih dobilo je poništenje crvene poternice ili difuzije, što je više nego za bilo koju drugu zemlju, prema podacima koje smo dobili.

Armen Aramjan sedi u studiju, na stolici i gleda u dokumenta koja drži u desnoj ruci, ima tamnu kobvrdžavu kosu, naočale, svetlo sivi džemper i belu košulju ispod — Dokumenta otkrivaju da Rusija pokušala da upotrebi Interpolov sistem kako bi došla do informacija o novinaru Armenu Aramjanu pošto je napustio zemlju

„Istorijski gledano, Rusija je jedan od glavnih inicijatora zloupotrebe crvenih poternica“, kaže britanski advokat Ben Kit.

On zastupa mnoge klijente koji žele da im imena budu uklonjena sa Interpolovih poternica.

Kit smatra da Interpol ima poseban problem sa Rusijom i da pokušaji agencije da spreči zloupotrebu nisu bili uspešni.

Kit kaže da ima „stalni priliv klijenata koji su se našli na meti ruskih crvenih poternica i koji su ili politički povezani ili često proukrajinski orijentisani, ili su rezultat udara na korporacije“.

Međunarodni advokat Jurij Nemec, specijalizovan za pitanja koja se tiču Interpola i ekstradicije, slaže se da se Interpolova posebna kontrola ruskih zahteva za hapšenje, uvedena posle njene invazije na Ukrajinu, nije pokazala efikasnom.

On kaže da je svestan velikog broja slučajeva u kojima su se Rusi koji se protive ratu „našli na meti zato što su se oglasili protiv onoga što se dešava ili su bili optuženi za finansijski kriminal… ili neke druge obične zločine i stavljeni u bazu podataka na osnovu toga“.

„Nije teško zloupotrebiti sistem“, dodaje on.

Pored informacija o poternicama i žalbama, uzbunjivač iz Interpola je prosledio BBC-ju hiljade poruka između pojedinačnih zemalja preko Interpolovog sistema za slanje poruka, otkrivši još jednu, manje zvaničnu rutu za pronalaženje ljudi u inostranstvu.

Jedna poruka iz Moskve poslata organima reda i mira u Abu Dabiju objasnila je kako je Interpol odbio zahtev za crvenu poternicu, ali da i dalje želi pomoć u pronalaženju lokacije osumnjičenog.

Ovo je protivno Interpolovoj preporuci da članovi ne koriste kanale na ovaj način.

Procurela dokumenta takođe sadrže poruku o Armenu Aramjanu, novinaru koji je pobegao iz Rusije nakon što je osuđen za „angažovanje maloletnika za opasne aktivnosti“ zbog izveštavanja o studentskim protestima koji su podržavali opozicionog lidera Alekseja Navaljnog u januaru 2021.

Policajci u opremi za razbijanje demonstracija na ulici — Policajci u opremi za razbijanje demonstracija izašli su na ulice kada su u Rusiji hiljade ljudi protestovali protiv hapšenja opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, koji je umro u zatvoru pod sumnjivim okolnostima

Aramjan je otputovao u Jermeniju, a potom u Nemačku.

Poruka iz Rusije organima reda i mira u obe zemlje zaobišla je formalnije procese crvene poternice i crvene difuzije, i tražila „bilo kakve korisne informacije“ o Aramjanu, kao i njegovu lokaciju.

Poruka je bila poslata u februaru 2023, u vreme kad je Rusija bila pod ograničavajućim merama i njene poruke su bile proveravane pre nego što su poslate.

Ne možemo da kažemo zasigurno da li je poruka bila prosleđena, ali na osnovu izvora podataka, uzbunjivač veruje da jeste.

Kad je BBC pokazao Aramjanu kopiju te poruke, on je rekao da je šokiran, ali ne i iznenađen.

„Ne verujem da su očekivali da im Nemačka pošalje moju adresu, moj telefon i da me isporuči, ali ako su mogli da dođu do makar delića nekakvih informacija, to bi im bilo od velike koristi.“

Procureli dokumenti sadrže i druge poruke u kojima organ reda i mira odgovara na zahtev Moskve za informacijama.

Poslati su detalji o kretanju saveznika Navaljnog, Ljubova Sobola, i istaknutog prebega Gleba Karakulova.

Korespondencija koja se tiče Karakulova odigrala se nakon što je Interpol već saopštio da će dodatno proveravati Moskvu.

Vladimir Putin i Marija Lvova-Belova — Jedan izveštaj navodi da je Rusija zatražila crvene poternice protiv sudija Međunarodnog krivičnog suda (ICC), što je usledilo nakon što je sud izdao naloge za hapšenje Vladimira Putina i ruske komesarke za prava dece, Marije Lvove-Belove, zbog Ukrajine.

BBC je takođe imao uvid u interne Interpolove izveštaje iz 2024. i 2025. koji pokazuju stalnu zabrinutost zbog ruskih aktivnosti kod viših direktora u okviru organizacije.

U jednom je viši zvaničnik predočio je direktno ruskim delegatima „ozbiljnu zabrinutost“ zbog „svesne zloupotrebe“ Interpolovih sistema, navevši da je bilo slučajeva „otvorenih kršenja“ Interpolovih pravila.

Uprkos dodatnim ograničenjima za Rusiju, izveštaji pokazuju da je otprilike 90 odsto ruskih zahteva i dalje prolazilo prvobitne provere 2024.

A opet, u istom tom periodu, CCF je odbijao otprilike polovinu svih ruskih crvenih poternica i difuzija za koje je dobijao žalbe.

Ovo postavlja pitanja o tome da li su te mere bile dovoljno stroge.

Jedan izveštaj opisuje kako je 2024. Rusija pokušala da izda crvene difuzije za sudije i tužioca Međunarodnog krivičnog suda, nakon što je ovo telo izdalo naloge za hapšenje predsednika Putina i još jedne vladine zvaničnice zbog njihovih dela u vezi sa Ukrajinom.

Ovi zahtevi Moskve bili su odbijeni.

I u periodu kada je zabrinutost zbog ruske zloupotrebe Interpolovih sistema bila izražavana unutar organizacije, izveštaji pokazuju da su se 2024. i 2025. vodile rasprave o tome da li ukinuti dodatna ograničenja za ruske aktivnosti.

Čini se da je na kraju bilo presuđeno u korist Moskve.

Uzbunjivač je rekao za BBC da je 2025. Interpol u tišini odustao od nekih dodatnih mera protiv Rusije, nije najjasnije koliko je daleko ovo ublažavanje otišlo.

Uprkos ponovljenim zahtevima, Interpol je rekao da ne može da da komentar zbog njegovih „strogih pravila o obradi podataka“.

BBC nije uspeo da predoči sve detalje curenja Interpolu, jer bi tako otkrio vlastiti izvor.

Međutim, kad je bio upitan za pitanja koje postavlja ova istraga, Interpol je rekao da je „zabrinut da veliki broj optužbi dolazi zbog nerazumevanja kako Interpolovi i CCF-ovi sistemi funkcionišu, ili zbog činjeničnih grešaka o podacima i promenama u okviru Interpolovih sistema“.

„Neistinito je reći da stavljamo prioritet na policijsku saradnju a na štetu sprečavanja zloupotrebe – Interpol se drži vlastitog statuta koji izričito zabranjuje upotrebu naših sistema za informacije koje su predominantno političke, vojne, verske i rasne prirode.“

A u prošlosti, on kaže da može da učini više dobra u vezi sa sprečavanjem zločina starajući se da kanali komunikacije ostanu otvoreni.

Tražili smo komentar od ruskog Ministarstva unutrašnjih poslova, ali nismo dobili odgovor.

Advokati Jurij Nemec i Ben Kit se slažu da Interpol treba da uradi više da bi sprečio zloupotrebu vlastitih sistema.

„Ako se utvrdi da zemlje značajno i uporno zloupotrebljavaju crvene poternice i difuzije, onda bi trebalo da budu suspendovane iz sistema na određeni vremenski period“, kaže Kit.

U suprotnom, Igor Pestrikov se plaši da Rusija, „uz pritisak na dugme, može da ubaci bilo šta, prišije vam bilo kakav zločin, što im omogućava da vas dalje krivično gone širom sveta.“

Dodatno izveštavanje: Andrea Džitaru i Ned Dejvis