Američki predsednik Donald Tramp i njegovi saradnici „aktivno“ razgovaraju o potencijalnoj ponudi za kupovinu danske teritorije Grenlanda.

„O tome trenutno aktivno razgovaraju predsednik i njegov tim za nacionalnu bezbednost“, rekla je novinarima 7. januara portparolka Bele kuće Kerolajn Levit.

I Grenland i Danska su više puta naglašavali da ostrvo, koje ima određenu autonomiju nije na prodaju.

Na pitanje zašto je Trampova administracija ranije rekla da ne isključuje upotrebu vojne sile za sticanje Grenlanda, Levit je odgovorila da su sve mogućnosti na stolu, ali da je Trampova „prva opcija uvek diplomatija“.

Prethodno je iz Bele kuće rečeno da Tramp razmatra „niz opcija“ za preizimanje Grenlanda, između ostalog i korišćenjem vojne sile.

Preuzimanje Grenlanda, koji ima delimičnu autonomiju od Danske, članice NATO-a, jeste „prioritet nacionalne bezbednosti“, rečeno je dan ranije iz Bele kuće za BBC.

Ova izjava usledila je nekoliko sati pošto su evropski lideri objavili zajedničko saopštenje podrške Dansku u suprostavljanju Trampovim ambicijama da preizme veliko arktičko ostrvo.

Tramp je tokom vikenda ponovio da je Grenland potreban Americi iz bezbednosnih razloga, što je navelo dansku premijerku Mete Frederiksen da upozori da bi svaki napad SAD značio kraj NATO-a.

Američki državni sekretar Marko Rubio rekao je da će sledeće nedelje razgovarati sa Danskom o pitanju Grenlanda.

Pogledajte video: Zašto Tramp toliko želi Grenland

Tramp je ranije ponudio kupovinu ostrva 2019. godine, tokom njegovog prvog predsedničkog mandata, ali mu je odgovoreno da Grenland nije na prodaju.

„Ideja da SAD preuzmu Grenland nije nova“, rekla je portparolka Bele kuče.

„Predsednik je bio veoma otvoren i jasan sa celim svetom da smatra da je u najboljem interesu Sjedinjenih Država odvraćanje ruske i kineske agresije u arktičkom regionu, i zato njegov tim trenutno razmatra kako bi potencijalna kupovina izgledala“, dodala je Levit.

Ranije istog dana, francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro rekao je da je u telefonskom razgovoru sa njim Rubio „isključio mogućnost invazije“ na Grenland.

„Predsednik i njegov tim razmatraju niz mogućnosti za ostvarivanje ovog važnog spoljnopolitičkog cilja. Naravno, angažovanje američke vojske je uvek opcija na raspolaganju vrhovnom komandantu“, saopšteno je iz Bele kuće 6. januara.

NATO je transatlantska vojno-politička alijansa, od članica se očekuje da priskoče u pomoć jedni drugima u slučaju spoljnih napada.

Šest evropskih saveznika izrazilo je 6. januara jasnu podršku Danskoj.

„Grenland pripada njegovom narodu i samo Danska i Grenland mogu da odlučuju o pitanjima koja se tiču njihovih odnosa“, poručili u lideri Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije, Poljske, Španije i Danske u zajedničkom saopštenju.

Ističući da su podjednako zainteresovani za bezbednost Arktika kao i SAD, evropski potpisnici zajedničkog saopštenja rekli su da to moraju postići saveznici NATO-a „kolektivno“, a to znači i Amerika.

Pozvali su i na „poštovanje principa Povelje UN, pod kojim se podrazumeva suverenitet, teritorijalni integritet i nepovredivost granica“.

Jens-Frederik Nilsen, premijer Grenlanda, pozdravio je izjavu i pozvao na „dijalog pun poštovanja“.

„Dijalog mora da se odvija uz poštovanje činjenice da je status Grenlanda utemeljen u međunarodnom pravu i principu teritorijalnog integriteta“, rekao je Nilsen.

grenland, amerika želi grenlanda, protest na grenlandu zbog trampove namere da preuzme grenland — Protest na grenlandu zbog Trampove namere da preuzme Grenland (fotografija nastala 15. marta 2025.)

Pitanje budućnosti Grenlanda ponovo je dospelo u centar pažnje svetske javnosti posle američke vojne operacije u Venecueli, tokom koje je zarobljen predsednik južnoameričke zemlje Nikolas Maduro i zajedno sa suprugom odveden u Njujork gde se suočava sa optužbama za trgovinu drogu i oružjem.

Dan posle operacije, Kejti Miler, supruga jednog od Trampovih viših pomoćnika, objavila je na društvenim mrežama mapu Grenlanda u bojama američke zastave, uz komentar: „USKORO“.

Njen suprug, Stiven Miler, rekao je 5. januara da je „formalni stav američke vlade da Grenland treba da bude deo SAD“.

„Niko se ne bi usudio da se bori sa SAD oko budućnosti Grenlanda“, odgovorio je Miler u intervjuu za CNN na pitanje da li isključuje upotrebu sile kao mogućnost za preuzimanje ostrva.

Na Grenlandu živi oko 57.000 ljudi.

Ostrvo ima široku samoupravu od 1979. godine, ali su odbrana i spoljna politika u nadležnosti Danske.

Iako većina Grenlanđana podržava eventualnu nezavisnost od Danske, ankete pokazuju ogromno protivljenje pripajanju SAD, koje već imaju vojnu bazu na ostrvu.

Bilo je „zastrašujuće slušati vođu slobodnog sveta kako se ruga i smeje Danskoj i Grenlandu i govori o nama kao da smo nešto na šta može da polaže pravo“, rekao je Morgan Angaju (27), Inuit koji živi u Ilulisatu u zapadnom delu zemlje, za BBC.

„Kalaalit Nunat znači zemlja grenlandskog naroda, dakle Grenlanđani već imaju pravo na Grenland“, rekao je Morgan.

Zabrinut je zbog daljih dešavanja i pita se hoće li premijer Grenlanda doživeti istu sudbinu kao Maduro, ili će možda čak SAD „izvršiti invaziju na našu zemlju“.

Kupovina Grenlanda ili pravljenje Sporazuma o slobodnom udruživanju sa teritorijom, neke su od ideja Vašingtona, rekao je neimenovani visoki američki zvaničnik novinskoj agenciji Rojters.

SAD „žele da izgrade trajne komercijalne odnose koji će koristiti Amerikancima i narodu Grenlanda“, rekao je portparol Stejt departmenta za BBC.

„Naši zajednički protivnici su sve aktivniji na Arktiku. To je zabrinutost koju dele Sjedinjene Države, Kraljevina Danska i saveznici NATO-a“, rekao je portparol.

U poverljivom brifingu u Kongresu 5. januara, američki državni sekretar Marko Rubio rekao je zakonodavcima da Trampova administracija ne planirala invaziju na Grenland, već je pomenuo kupovinu ostrva od Danske, izveštava Volstrit džornal.

dansko i vojno prisustvo na grenlandu, grenland

Grenland i Danska su ranije rekli da su zatražili hitan sastanak sa Rubiom kako bi razgovarali o američkim pretenzijama na ostrvo.

Ministar spoljnih poslova Danske Lars Loke Rasmusen rekao je da bi razgovor sa američkim vrhovnim diplomatom trebalo da reši „određene nesporazume“.

Senator Erik Šmit, republikanac iz Misurija, naglasio je aspekt nacionalne bezbednosti.

„Mislim da se trenutno pregovora“, rekao je za BBC.

„Nadam se da će Evropa shvatiti da je jaka Amerika dobra za zapadnu civilizaciju.“

Dve žene na antiameričkom protestu na Grenlandu. Drže crveno-bele zastave starosedelaca i transparente na kojima piše „Kalalit ne želi da bude anektiran“ i „Grenland pripada Inuitima“. — Oko 1.000 Grenlanđana protestovalo je zbog Trampovih pretnji u martu 2025. godine

Prekor američkog potpredsednika Danskoj i Evropi

džej di vens u zimskoj jakni na grenlandu u martu 2025. — Džej Di Vens na Grenlandu u martu 2025.

Dan pošto je Bela kuća potvrdila da se razmatra kupovina Grenlanda, američki potpredsednik Dćej Di Vens izjavio je da je ostrvo D. Vens „ključno“ za odbranu SAD i sveta od mogućih ruskih ili kineskih raketnih napada – i da Evropa i Danska „nisu dobro uradile posao“ u obezbeđivanju tog područja.

Vens je za Foks njuz rekao da ne samo da nisu dovoljno uložili u odbranu Grenlanda, već da nisu ni pokušali da se uključe u argument predsednika Donalda Trampa po tom pitanju.

I Grenland i Danska su više puta naglašavali da ostrvo nije na prodaju.

Uprkos tome što je najređe naseljena teritorija, položaj Grenlanda između Severne Amerike i Arktika čini ga povoljnim za sisteme ranog upozoravanja u slučaju raketnih napada i za praćenje brodova u regionu.

Amerika na Grenlandu još od Drugog svetskog rata ima svemirsku bazu Pitufik, ranije poznata kao vazduhoplovna baza Tule.

Poslednjih godina, povećano je interesovanje i za prirodna bogatstva Grenlanda, kao što su retki zemni minerali, uranijum i gvožđe, kojima se sve lakše pristupa kako se usled klimatskih promena tope lednici.

Naučnici smatraju da bi na Grenlandu mogle da budu i značajne rezerve nafte i gasa.

„Ljudi ne shvataju da je cela infrastruktura protivraketne odbrane delimično zavisna od Grenlanda“, rekao je Vens u intervjuu Foks njuzu.

„Ako ne daj Bože Rusima i Kinezima – ne kažem da će to učiniti – ali ako, ne daj Bože, neko lansira nuklearnu raketu na naš kontinent, lansira nuklearnu raketu na Evropu, Grenland je ključni deo te protivraketne odbrane.

„Dakle, postavlja se pitanje: ‘Da li su Evropljani, Danci uradili pravi posao obezbeđivanja Grenlanda i osiguravanja da može da nastavi da služi kao sidro za svetsku bezbednost i protivraketnu odbranu?’

„Odgovor je: Očigledno da nisu“, rekao je.

Pogledajte video: Utrkivanje supersila za kontrolu nad Arktikom

Šta kažu Grenlanđani?

Aja Hemnic, jedna od dve poslanice u danskom parlamentu koje predstavljaju Grenland, rekla je za BBC da su komentari Trampove administracije „jasna pretnja“.

„Smatram kao potpuno nepoštovanje sa američke strane da ne isključuju aneksiju naše zemlje i da aneksiraju još jednog saveznika NATO-a“, rekla je ona.

Hemnic je dodala da takav scenario smatra malo verovatnim.

Umesto toga, nastavila je, verujem da će „vršiti pritisak na nas“ i da će „vremenom preuzeti Grenland“.

Alekatsiak Piri, 42-godišnji inuitski lovac koji živi u udaljenom severnom gradu Kanak na Grenlandu, delovao je ravnodušno prema mogućnosti da ostrvo bude u američkom vlasništvu.

„Bio bi to prelazak iz ruku jednog jednog gospodara u ruke drugog, sa jednog okupatora na drugog“, rekao je za BBC.

„Mi smo danska kolonija i već mnogo gubimo zbog toga što smo pod danskom vladom.“

Nemam „vremena za Trampa, imamo druge brige i potrebe“, rekao je.

Lovci poput njega, objasnio je, lovili su sa psima ribu u morskom ledu i ribu, „ali led se topi i lovci više ne mogu da zarađuju za život“.

Ideja o preuzimanju Grenlanda nije novina u Trampovoj politici.

Još tokom prvog predsedničkog mandata govorio je o Grenlandu kao strateškom američkom čvorištu na Arktiku.

„U suštini, to je kao veliki posao sa nekretninama“, rekao je 2019.

Uporedo raste interesovanje Rusije i Kine za ostrvo, koje ima neiskorišćena nalazišta retkih minerala, jer topljenje leda otvara mogućnost novih trgovinskih puteva.

U martu je Tramp rekao da će Amerika „ići koliko god bude potrebno“ da bi preuzela kontrolu nad Grenlandom.

Tokom kongresnog saslušanja prošlog leta, ministra odbrane Pita Hegseta su pitali da li Pentagon ima planove da preuzme Grenland silom ako bude potrebno, a on je odgovorio da „imaju planove za svaku nepredviđenu situaciju“.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk