Cene, troškovi života i privreda: MMF upozorava na pad svetske ekonomije naredne godine

Međunarodni monetarni fond (MMF) upozorio je da će „najgore po svetsku privredu tek doći“ zbog rata u Ukrajini, rasta troškova života i inflacije.

U najnovijoj proceni globalne ekonomije, MMF navodi da „mnogim ljudima 2023. preti recesija“.

Međunarodna organizacija sa 190 zemalja članica koje zajedno rade na pokušaju stabilizacije svetske privrede, smanjilo je očekivanja za narednu godinu zbog ruske invazije na Ukrajinu.

• Za prosečnu srpsku platu – 521 jaje manje nego prošle godine: Koliko je sve zaista poskupelo
• Kako živeti od minimalca u Srbiji: „Odrekli smo se svega, da bismo imali za osnovno“
• Četiri načina da smanjite račun za struju, a da ne trošite manje energije

Očekuje se da će inflacija, koja meri kako se troškovi života menjaju vremenom, dostići vrhunac od oko 11,3 odsto pre kraja godine u Velikoj Britaniji, prema poslednjem izveštaju MMF-a o izgledima za svetsku ekonomiju.

Iako se mnoge zemlje suočavaju sa rastućim troškovima zbog rata u Ukrajini, MMF je saopštio da je od svih zemalja evrozone samo za Slovačku predviđeno da će do kraja 2023. višu stopu inflacije od Velike Britanije.

MMF ukazuje da će vlade morati da zaštite najsiromašnije od povećanja cena.

Siromašnija domaćinstva često troše više od drugih na hranu, grejanje i gorivo, navodi se u izveštaju.

U svim područjima gde je došlo do naglog rasta cena, izvoz energenata i žitarica bio je ograničen u februaru, posle početka ruske invazije na Ukrajinu.

Posebno su pogođene evropske zemlje koje su bile zavisne od ruskog gasa.

Sada se predviđa da će nemačka ekonomija, na primer, imati pad sledeće godine.

U međuvremenu, očekuje se da će se ruska ekonomija naredne godine opasti za 2,3 odsto, što je najveći pad među zemljama uključenim u projekcije.

Kristalina Georgieva, šefica MMF-a, rekla je da rast u Kini takođe usporavaju ograničenja zbog korona virusa, dok u SAD rastuće kamatne stope „počinju da grizu“.

Na prvim sastancima MMF-a i Svetske banke od pandemije, ona je rekla da bi zemlje zajedničkim delovanjem mogle da „smanje posledice koje su pred nama u 2023. godini“.

Ona je dodala da će MMF nastojati da motiviše velike privrede da nastave trend smanjenja troškova života, čak i ako to ima negativan uticaj na ekonomski rast.

Ako ne urade dovoljno, rekla je, „u problemu smo“.

„Ne možemo sebi priuštiti da inflacija bude voz koji nam je pobegao.“

Georgieva je takođe rekla da mere treba da budu „dobro ciljane“ kako bi se osiguralo da ne utiču na dalji rast cena.

• U čemu leži snaga američkog dolara
• Ko će izgubiti, a ko profitirati u Srbiji od jačanja dolara
• Kako se u Evropi bore protiv visokih računa za struju i grejanje

‘Mirna ruka’

Pošto je Kvasi Kvarteng, britanski ministar finansija, predstavio planove za veliko smanjenje poreza, MMF je kritikovao vladine predloge upozoravajući da će mere verovatno podstaći krizu koja će se odnositi najviše na troškove života.

Iz MMF-a su poručili da će predlog verovatno povećati nejednakost u društvu.

MMF ima mogućnost da upozori ukoliko postoje naznake ekonomskih problema.

Predloženi paket britanske vlade treba da podstakne rast, što je za MMF razumljivo, ali su smanjenje poreza ocenili kao ubrzanje tempa rasta cena, koji britanska centralna banka pokušava da obori.

U najnovijem izveštaju od utorka, ekonomski savetnik Pjer-Olivije Gurinčas je napisao:

„Kako se olujni oblaci skupljaju, tvorci politike moraju da drže mirnu ruku“.

Najveći poreski paket u poslednjih 50 godina koji je postavila premijerka Liz Tras „donekle će podići rast u bliskoj budućnosti“, uprkos činjenici da je izazvao previranja na finansijskim tržištima, navode iz MMF-a.

Dodaju i da bi te mere „komplikovale borbu“ protiv inflacije.

Pogledajte video: Ko profitira od rasta stope inflacije

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk