Crna Gora i policija: Uhapšen Veselin Veljović, „najmoćniji bezbednjak od nezavisnosti Crne Gore“

Mesecima unazad, u Crnoj Gori su hapšeni visoki pravosudni zvaničnici, policajci, a u ponedeljak, 24. jula, priveden je i Veselin Veljović, nekada najvažniji policijski zvaničnik balkanske države.

„Najmoćniji bezbednjak od nezavisnosti Crne Gore“, kako podgoričke Vijesti nazivaju Veljovića, uhapšen je u kući na Žabljaku, mestu na severu Crne Gore, po nalogu Specijalnog državnog tužilaštva, a potom je i saslušan.

Veljović je u dva navrata bio direktor Uprave policije Crne Gore, najvažnije operativne policijske funkcije – od 2007. do 2011. i od 2018. do 2020.

Uhapšen je zbog navodnog „stvaranja kriminalne organizacije i zloupotrebe službenog položaja i krijumčarenja“, a Radio-televizija Crne Gore prenosi nezvanična saznanja da je uhapšen u „vezi sa predmetom koji se odnosi na krijumčarenje cigareta“.

Određen mu je pritvor od 30 dana, zbog „opasnosti od bekstva i mogućeg uticaja na saradnike i svedoke“, saopšteno je iz tužilaštva.

„Još od ranih 1990-ih, Veljović je bio u bezbednosnom sektoru i prošao je dug put od komandira policijske stanice do najvažnijih policijskih funkcija u državi.

„Bio je blizak i tadašnjem državnom vrhu“, kaže Nebojša Mrvaljević, iz crnogorske nevladine organizacije Forum slobodnih građana Luča, za BBC na srpskom.

• Slučaj Vesne Medenice: Šta znači hapšenje „prve žene crnogorskog pravosuđa”
• Specijalni tužilac Crne Gore uhapšen zbog – stvaranja kriminalne organizacije
• Južnokorejski „kriptokralj“ Do Kvon osuđen na zatvorsku kaznu u Crnoj Gori

Dritan Abazović, crnogorski premijer u tehničkoj vladi, napisao je posle hapšenja na Tviteru da je „ruka pravde konačno stigla i do Veselina Veljovića“.

Čestitao je svima u bezbednosnom sektoru, kako je naveo, koji doprinose da se Crna Gora „oslobodi od organizovanog kriminala“.

Ministar unutrašnjih poslova Filip Adžić dodao je na Fejsbuku da „nema nedodirljivih pojedinaca i neosvojivih utvrđenja mafije“.

„Specijalno državno tužilaštvo je vrlo jasno, u saradnji sa evropskim institucijama, koncentrisano na borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, što je ključna stavka kada govorimo o pregovaračkom procesu sa Evropskom unijom“, kaže za BBC Marko Pejović, direktor Udruženja za odgovorni i održivi razvoj (UZOR).

„Zabrinjava činjenica su na meti toga predstavnici vlasti ili ljudi koji su dugo godina vršili različite javne funkcije – sve to ukazuje na stanje u Crnoj Gori.“

Iz Demokratske partije socijalista, kojom je do nedavno predsedavao Milo Đukanović, najvažnija politička figura u Crnoj Gori u poslednje tri decenije, optužuju Abazovića za „nezapamćene pritiske“ na tužilaštvo i da je indikativno da je hapšenje Veljovića usledilo baš posle njegovih izjava.

Uhapšen je i Mujo Nikočević iz Podgorice, za kog se sumnja da je pripadnik škaljarskog klana, dela nekadašnjeg velikog kotorskog klana, koji se zbog internog sukoba podelio na kavački i škaljarski – oni danas danas važe za najmoćnije u podzemlju čitavog regiona, a u njihovom ratu je poslednjih godina ubijen veliki broj ljudi.

Nikočeviću je takođe određen pritvor od 30 dana, kao i Nikoli Mrkiću i Aleksandru Mrkiću, koji je i dalje u bekstvu.

Veljovićevim hapšenjem nastavljen je niz hapšenja ljudi na najvišim državnim pozicijama Crne Gore.

U aprilu 2022. uhapšena je Vesna Medenica, dugogodišnja predsednica Vrhovnog suda, koju su nazivali ženom koja dugo „vedri i oblači“ crnogorskim pravosuđem, da bi u decembru 2022. bio uhapšen i Saša Čađenović, specijalni tužilac Crne Gore.

Pored toga, od početka 2023. godine, u nekoliko policijskih akcija, uhapšen je niz sadašnjih i bivših policajaca osumnjičenih za navodnu saradnju sa kriminalnim klanovima.

Među njima je bio i Dejan Knežević, vršilac dužnosti pomoćnika direktora Uprave policije za borbu protiv organizovanog kriminala.

„Bespogovorno lojalan Đukanoviću“

Veljović je tri decenije bio jedan od najmoćnijih ljudi u bezbednosnom sektoru Crne Gore, obavljajući najznačajnije funkcije u crnogorskoj policiji.

„Poznajem ga i lično, neko je ko u ponašanju i rukovođenju ima autoritativan nastup, jaka je ličnost i uvek je stajao iza potčinjenih u vršenju poslova“, kaže Mrvaljević, inače bivši policajac.

U međuvremenu je bio savetnik za bezbednost tadašnjeg predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića za bezbednost i odbranu, kao i sekretar Veća za nacionalnu bezbednost dok je premijer Crne Gore bio Milo Đukanović, donedavni predsednik.

Đukanović je u aprilu ove godine izgubio na predsedničkim izborima, posle čega se povukao sa mesta lidera Demokratske partije socijalista, koja je 2020. posle tri decenije ostala bez vlasti.

DPS je u međuvremenu u jednom periodu davao podršku u skupštini manjinskoj vladi Dritana Abazovića,

Od te promene vlasti 2020, pa sve do maja ove godine, Veljović je bio savetnik za bezbednost i odbranu Mila Đukanovića, kojem je „bespogovorno politički lojalan“, pišu Vijesti.

„Devedesetih i početkom dvehiljaditih, javno je u društvu govorio da od svih kome veruje i kojima je lojalan, to je Đukanović“, kaže Mrvaljević.

„Mislim da se radilo o oslanjanju na autoritet iznad sebe, da pojača malo i sebi važnost.“

On ipak dodaje da se u poslednjih „pet ili šest godina“ znatno smanjilo Veljovićevo javno iskazivanje lojalnosti Đukanoviću.

Od 1995. do 2005. Veljović je bio i komandant Specijalne antiterorističke jedinice, a krajem devedesetih bio je i akter političkih previranja u DPS-u između tadašnjeg premijera Đukanovića i predsednika Momira Bulatovića.

Donedavni najbliži saradnici tada su postali najveći politički neprijatelji, a Vijesti navode da je Veljović januara 1998. sprečio da Bulatovićeve pristalice zauzmu zgradu vlade u Podgorici.

Politika Crne Gore

• Filip Vujanović: „Zabrinut sam i uplašen šta će biti s Crnom Gorom“
• Hoće li Crna Gora dobiti stabilnu vladu posle tri godine
• Izborna trka u Crnoj Gori bez pravog pobednika, stranke znaju samo sa kim neće u koalicije
• Zašto su birači u Crnoj Gori ostali kod kuće: Da li je lakše glasati protiv, nego za
• Šta je u Crnoj Gori promenio uspon Pokreta Evropa sad, a gde su danas partije koje su srušile vlast DPS-a
• Ekonomske reforme u Crnoj Gori: Šta brine, a šta raduje stanovništvo, i kako će zdravstvo bez doprinosa
• Šta posle Đukanovića: Kako preživljavaju stranke na Balkanu posle odlaska dugogodišnjeg lidera
• Šta za Crnu Goru znači pobeda Jakova Milatovića

Afere

Veljovića su, pišu Vijesti, godinama dovodili u vezu sa nizom afera u privredi u kojima je učestvovala crnogorska policija.

Nevladine organizacije i mediji optuživali su ga i za zloupotrebu moći, kao i da je tokom godina stekao veliko bogatstvo.

Veljović je sve to uvek poricao, a na optužbe da je vlasnik kuće vredne više od milion evra odgovarao je da ona pripada njegovom tastu.

Veljovićevom vozaču i šefu obezbeđenja Milenku Rabrenoviću je suđeno zbog pretnji upućenih novinarki Oliveri Lakić, koja je prethodno pisala o švercu duvana, pišu Vijesti.

Pored toga, bivši policajac Brajuško Brajušković optužio ga je 2013. da je navodno organizovao „crne trojke“, batinaške grupe koje su kritikovane za prebijanje novinara i aktivista.

Brajušković je bio član te prokažene grupe.

I te optužbe Veljović je negirao.

„Nešto što je moralo da bude pročačkano je ona priča oko nabavke službenih vozila za crnogorsku policiju“, smatra Mrvaljević.

„Na kraju ništa od svega toga za šta je optuživan nije ni procesuirano, niti dokazano – čovek sada ima pravo da dokaže da je nevin i do presude on mora za sve nas biti nevin.“

Pejović dodaje da „svakako postoje velike kontroverze kada su u pitanju Veljović i njegovo poslovanje“.

„Do pre nekoliko godina pravosuđe u Crnoj Gori je bilo prilično problematično, nismo imali institucije koje bi mogle da adekvatno reaguju na te kontroverze.

„Sada svedočimo da se sve te spekulacije iz javnosti ispituju, jer institucije konačno počinju da rade svoj posao.“

On smatra da Specijalno državno tužilaštvo protiv Veljovića ne bi pokretalo akciju bez utemeljenih dokaza.

„Pritom imaju podršku Evropske unije, što znači da je ovaj proces usko povezan sa informacijama koje poseduju evropske agencije.

„Dakle, sve ovo nije samo reakcija i delovanje tužilaštva u Crnoj Gori, mnogo je šire.“

Tužilaštvo je posle hapšenja Veljovića saopštilo da je sve urađeno u saradnji sa Europolom – Agencijom Evropske unije za saradnju u sprovođenju zakona.

Pejović smatra i da će „ovakvih slučajeva biti sve češće i češće“.

Hapšenje tokom ustoličenja

Početkom septembra 2021. godine, Veljović je uhapšen i posle incidenata na Cetinju, tokom ustoličenja mitropolita Joanikija u najvišeg predstavnika Srpske pravoslavne crkve (SPC) u Crnoj Gori.

Crnogorski nacionalisti danima su negodovali, tražeći da ustoličenje ne bude u manastiru na Cetinju, kao i inače, već u nekom drugom gradu.

To su doživeli kao promovisanje interesa Srbije i širenja uticaja SPC u Crnoj Gori.

Uprkos velikim incidentima, sukobima policije i protivnika verske ceremonije na Cetinju, ustoličenje je ipak održano u cetinjskom manastiru.

Mitropolit Joanikije i srpski patrijarh Porfirije su do crnogorske prestonice dovezeni helikopterom Vojske Crne Gore.

Veljović je tada snimljen kako se posle razgovora sa ljudima zaleće na policijski kordon koji je obezbeđivao prilaz manastiru na Cetinju, pišu Vijesti.

Uhapšen je zbog sumnje da je počinio krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti.

Posle dva dana je pušten iz pritvora.

• Osumnjičenim vođama balkanskog kartela određen pritvor od 30 dana
• Darko Šarić ponovo optužen: Ko je on i za šta mu se sve sudi

Šverc cigareta

Jedna od optužbi koja se pominje u ovom slučaju jeste i za šverc cigareta, koji je tokom devedesetih bio rasprostranjen u Crnoj Gori, tada delu Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) – državne zajednice sa Srbijom.

Razne vrste šverca, pre svega cigareta, zaživele su kada su Ujedinjene nacije tokom rata u bivšoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji uvele sankcije SR Jugoslaviji.

Krijumčarenje cigareta odvijalo se uglavnom preko Jadranskog mora, prema Italiji.

Italijanske vlasti godinama su vodile istragu, da bi tužilaštvo 2001. otvorilo postupak protiv 15-ak ljudi iz Crne Gore, među kojima i protiv Đukanovića.

Sve optužbe su kasnije ili odbačene ili povučene.

Šverc cigareta je bio tema mnogih izbornih kampanja u Crnoj Gori i izvor stalnih političkih sukoba.

Opozicija je optuživala Đukanovića i njegov DPS da je dozvoljavao šverc cigareta i pojedincima omogućio enormno bogaćenje, na šta je vlast odgovarala da je tim novcem punjen budžet u vreme sankcija.

Iz vlasti su odgovarali i da je reč o „legalnom tranzitu cigareta“, a ne o švercu.

Đukanović je tako 2008. godine, posle povlačenja sa premijerske funkcije, otišao u Bari i više sati razgovarao sa tužiocem o slučaju šverca cigareta.

Tužilac Đuzepe Šelzi je tada naveo da se Đukanović pozvao na imunitet, što on negira.

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije je 2014. godine objavilo je da šverc cigareta između Crne Gore i Italije nikada zapravo nije prestao.

Malo ostrvo Sveti Nikola, koje se nalazi preko puta Budve, poznatog turističkog na crnogorskom primorju, služilo je kao logistička baza, naveli su.

U međuvremenu je bilo i mnogo zaplena i hapšenja.

Više osoba uhapšeno je sredinom juna u okviru istrage Specijalnog državnog tužilaštva o švercu najmanje 40 šlepera cigareta tokom 2019. i 2020. godine.

U maju 2022. godine zaplenjeno je i 145.000 paketa u luci Bar.

Pogledajte video: Izbori u Crnoj Gori – noć promene

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk