Da li rađanje može da skrati životni vek
Kada deca besne, odbijaju večeru ili neće da spavaju, mame često u šali kažu da im deca skraćuju život za nekoliko godina.
Ali nova istraživanja ukazuju da to možda i nije tako daleko od istine.
Analiza istorijskih podataka pokazuje da je nekim ženama životni vek možda bio kraći i do šest meseci za svako dete koje su rodile, a izgleda da je ova veza bila najizraženija kod žena koje su živele u najtežim uslovima.
Istraživači su proučavali parohijske knjige, u kojima su zapisani podaci o rođenju i smrti 4.684 žena koje su živele u periodu oko velike gladi u Finskoj, od 1866. do 1868. godine.
To je bila jedna od „najstrašnijih gladi u novijoj evropskoj istoriji“, objašnjava vodeći autor studije dr Juan Jang sa Univerziteta u Groningenu u Holandiji.
Žene koje su rađale tokom gladi imale su skraćen očekivani životni vek za oko šest meseci po detetu, otkrili su dr Jang i njegov tim, profesorka Hana Dagdejl, profesor Virpi Lumaa i doktor Erik Postma.
Nalazi pokazuju da je to možda bilo zato što su majke ogromnu količinu energije za oporavak sopstvenih ćelija preusmeravale na reprodukciju, zbog čega su kasnije u životu bile podložnije bolestima.
Međutim, kod žena koje su živele pre ili posle gladi, nije pronađena veza između broja dece i dužine životnog veka.
„Ovu vezu vidimo samo kod žena koje su bile u reproduktivnom periodu života u vreme gladi“, kaže dr Jang.
To ukazuje da je okruženje u kojem su žene živele tokom začeća, trudnoće i porođaja bilo ključni činilac.
- Porođaj kod kuće: Pravni vakuum, mogući rizik i nedostatak podrške
- Porođaji u Srbiji: Žene o slučajevima akušerskog nasilja
- „Nisam imala snage da se suprotstavim“: Porođaj i pravo na izbor širom sveta
Zašto rađanje utiče na životni veka?
Pa, zbog čega je postojala ta veza?
Jedno objašnjenje može da bude da dugoročni uticaji trudnoće i rađanja na zdravlje mogu da se pogoršaju u izuzetno teškim uslovima života.
Odavno je poznato da su žene posle porođaja izložene većem riziku od kardiovaskularnih bolesti i metaboličkih poremećaja, delimično zbog povećanja telesne težine i pojačanog fiziološkog stresa.
„Postoji i moguće objašnjenje da sama trudnoća, rađanje, dojenje, i briga o deci tokom tog perioda dovodi do iscrpljivanja majčinih resursa“, dodaje Jang.
Trudnoća i dojenje zahtevaju mnogo energije, što znači da tokom gladi majka ima još manje energije za održavanje funkcija organizma koje sprečavaju razvoj bolesti kasnije u životu.
„U društvima u kojima žene rađaju mnogo, mnogo više dece i možda nemaju dovoljno vremena za oporavak između dva porođaja, moguće je da se ti uticaji na zdravlje dodatno nagomilavaju“, objašnjava dr Jang.
Ali s obzirom da je studija analizirala istorijske podatke, a ne rezultate laboratorijskih eksperimenata, kaže da ne može to da tvrdi.
Veza između broja potomaka i životnog veka
Nalazi studije ukazuju da je životni vek žena koje su imale mnogo dece bio kraći, ali i da broj potomaka nije jednako uticao na sve žene.
„Tu se zapravo radi o kombinaciji veoma velike porodice… i takvih gladi“, objašnjava Jang.
Već decenijama naučnici pokušavaju da razumeju razliku između vrsta koje žive kraće i imaju mnogo potomaka, poput miševa i insekata, i onih koje žive duže i imaju manji broj beba, kao što su slonovi, kitovi i ljudi.
Jedna od vodećih teorija je da preusmeravanje energije sa oporavka ćelija na reprodukciju doprinosi ubrzanom starenju.
Da li broj dece na isti način utiče na majke danas?
Postavlja se pitanje da li podaci o ženama pre 200 godina mogu da se primene na majke u 21. veku.
„Važno je da se ovi nalazi posmatraju u kontekstu tog istorijskog perioda, kada nisu bili razvijeni savremeni zdravstveni sistemi“, kaže Jang.
„U tom periodu žene su imale u proseku četvoro do petoro dece, što je mnogo više nego danas“.
Od 1800-ih broj dece po porodici se drastično smanjio širom sveta.
U 2023. godini prosečna žena imala je nešto malo više od dvoje dece, što je podstaknuto većim pristupom obrazovanju, zaposlenju i kontracepciji, kao i manjoj stopi smrtnosti dece.
Međutim, i dalje postoje zemlje, poput Nigera, Čada, Somalije, i Južnog Sudana, gde žene i danas obično imaju najmanje četvoro dece.
A u proteklih godinu dana, međunarodna inicijativa Integrisana klasifikacija faza prehrambene sigurnosti koju podržavaju Ujedinjene nacije, proglasila je glad u Sudanu, Južnom Sudanu i Gazi.
Iako Jang navodi da su potrebna dodatna istraživanja, ovo ukazuje da je moguće da slični obrasci i sada postoje u pojedinim delovima sveta.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
