‘Da nisi malo mator za to?’: Zbog čega volimo Lego kocke

„Da nisi malo ‘mator’ za to?“

Koliko puta sam čuo ovo pitanje, prvo od mojih roditelja, a onda i od vlastite dece kad god bi me videli da gledam katalog lego kocki ili ulazim u prodavnicu.

Ovo „plastično čudo“ koje je proslavilo Dansku gotovo koliko i čuvena peciva, vikinški pohodi ili bajke Hansa Kristijana Andersena, jedna je od mojih omiljenih zanimacija, a odavno sam prebacio 40. godinu.

Početak Lego imperije gotovo da je ličio na jednu od Andersenovih priča u kojoj je 1932. u selu Bilund, drvoseča Ole Kirk Kristensen počeo da pravi igračke od drveta za decu, da bi njegov sin Gotfred 28. januara 1958. patentirao plastične kocke.

Kada mi je supruga jednog sunčanog i prohladnog februarskog prepodneva 2022. predložila da za prolećni raspust odemo sa ćerkama baš u Legolend Bilund, prvo sam mislio da je to jedna u nizu ideja koju odbaciš posle pola sata.

Međutim, karte su ubrzo bile rezervisane, a odlazak u srce Lego carstva postao je stvarnost u aprilu iste godine.

Malo je reći da sam se osećao kao dete u prodavnici slatkiša.

Vratimo se sa slatkiša na kocke, koje odavno nisu samo kocke.

Naučnici tvrde da postoji jasna i praktična korist od slaganja i igranja, ma koje starosti da su ljudi koji se time bave.

U većini zapadnih društava, u kojima posao oduzima mnogoa vremena, prirodno je da odrasli žele da se igraju kako bi napravili pauzu i osećali manji pritisak, kaže Džesika Endruz-Hana, vanredna profesorka psihologije Arizona Stejt univerziteta.

„To bi mogao da bude primer kako dosežemo kritičnu potrebu za opuštanjem.

„Stvari, poput lego kompleta, mogle bi za odrasle da budu manifestacija naše suštinske potrebe da brinemo o sebi“, rekla je ona na panelu ASU održanom 2025.

Pogledajte video: Kako su nastale Lego kocke

Igra u kojoj se zaboravi i na ručak

Vid Ristev ima devet godina i ide u treći razred Osnovne škole „Drinka Pavlović“ u Beogradu.

Prve lego kocke dobio je sa četiri godine i od tada su postale neizostavan deo njegove igre.

„Volim lego kocke zato što od njih uvek mogu da napravim nešto novo“, kaže Vid.

U početku je kockice slagao zajedno sa tatom, ali danas, kada dobije novi set, najčešće sve sastavlja sam.

Toliko se udubi u gradnju da, kako priznaje uz smeh, zaboravi i na ručak.

„Dok ne završim, ne radim ništa drugo, čak ni ne jedem“, kaže ona za BBC na srpskom.

Vid posebno voli veće i složenije konstrukcije, one koje zahtevaju strpljenje i planiranje.

Kada mu u posetu dođe drug Pavle, lego kockice postaju zajednička avantura.

Tada u tandemu prave velike građevine, smišljaju priče i dele uloge, pretvarajući igru u pravo malo gradilište.

Najponosniji je na voz i avion koje je sam sastavio, a već smišlja šta bi sledeće mogao da izgradi, možda čitav grad ili svemirsku bazu.

• U fotografijama: Kad Lego figurice proputuju svetom
• To je ljubav prema klubu – napravio fudbalski stadion od Lego kockica
• Igračke u digitalnom svetu: Čime se nove generacije igraju

Filmski hitovi i mega građevine

Naziv lego nastao je skraćivanjem i spajanjem dve danske reči „leg“ i „godt“ što znači „dobra igra“.

Najveći lego set je mapa sveta sa 11.000 delova, prema podacima sa sajta kompanije.

Na drugom mestu je Ajfelova kula sa 10.001 delom, dok je treću poziciju zauzeo Titanik sa 9.090 delova.

U samom vrhu ove liste su i modeli rimskog Koloseuma, Zvezde smrti i Milenijumskog sokola iz filmskog serijala Ratovi zvezda.

Ratovi zvezda su samo jedan u nizu ostvarenja koje su ovekovečene i kroz lego figure i setove.

Tu su i hitovi poput Harija Potera, Čudnijih stvari, Zlice, Betmena, Super Marija, Srede, Parka iz doba jure, superheroja i Marvelovog sveta, Gospodara prstenova, video igre Majnkraft i mnogi drugi.

Ovaj trend je započet krajem 1990-ih, a pre toga generacije dece i odraslih slagale su setove sa vitezovima, policajcima, vatrogascima, piratima i raznim životinjama.

Jedan Relja i njegova želja

Relja, učenik prvog razreda jedne beogradske osnovne škole, kaže da voli da slaže lego kocke jer se dobro oseća, a još je lepše kada sklopi do kraja neki od setova.

„Omiljeni mi je lego Kreator, zato što kad dobijem kutiju, mogu da biram koji od tri ponuđena modela ću da složim“, kaže Relja.

Šta bi kupio da ima mnogo para?

„Prvo bih kupio neki veliki set Harija Potera, pa onda još nešto za decu stariju od 10 godina“, sa velikom uzbuđenjem u glasu govori.

Ne voli, kada sklopi neki tematski set, da ga ruši, već ga čuva da tako stoji.

Ima jedan „savet“ za proizvođače kada je u pitanju prospekt sa uputstvima za slaganje.

„Voleo bih da naprave uputstva u kojima ti neće pokazivati kako da složiš, već da ti govore kako to da uradiš.“

Šta kažu psiholozi?

Slaganje kockica pomaže deci da zamisle kako izgleda svet iz drugačije perspektive, a pošto razmišljaju kako treba da ih uklope, uče kako da rešavaju probleme, objasnila je Ejmi Šelton, profesorka kognitivne psihologije Džons Hopkins univerziteta u Baltimoru.

Oduvek je imala lego kocke na stolu u kancelariji i kaže da su se kolege šalile da ih je donela kad je postala roditelj.

„Istina je da su tu od ranije“, kaže.

Dobra stvar kod slaganja, dodaje, posebno za decu u nižem uzrastu je što uče kroz igru.

„Lego kocke omogućavaju deci da izgrade ono što im mašta zamisli.

„Pritom, upravljanje kockama pomaže deci da postanu spretnija, da razviju koordinaciju očiju i ruku i da ojačaju prste“, kaže Šelton.

Ove veštine su neophodne za buduće aktivnosti poput pisanja, crtanja, korišćenja pribora za jelo, pa čak i sviranja muzičkih instrumenata, dodaje.

Igra je sama po sebi veoma korisna, čin koji aktivira hormone dobrog raspoloženja u mozgu – dopamin i endorfine, objašnjava psihološkinja Džesika Endruz Hana sa Arizona Stejt univerziteta.

„Uključivanje u kreativnu igru podstiče mozak da postane spontaniji i izađe iz kolotečine“, zaključuje Endruz Hana.

‘Najviše volim da slažem sa tatom’

Za moju mlađu ćerku Aleksandru, učenicu četvrtog razreda, omiljeni lego set je iz filma Zlica, zato što su glavne junakinje Glina (u filmu je tumači Arijana Grande) i Elfaba (igra je Sintija Erivo) – „napravljene baš dobro“.

Dodaje da joj je lepo kada sama slaže kocke, ali da „najviše voli kada se igra sa tatom“.

Njena tri godine starija sestra, Dora, kaže da su joj lego kocke sada još zanimljivije nego kada je bila mala jer pokrivaju mnoge filmove i serije koje voli.

Objašnjava da joj je zanimljiviji ceo proces stvaranje – slaganja seta, nego kada se sve završi.

Voli da slaže sama jer „ima više kockica za nju“.

„Najviše sam se radovala kada se pre par godina dobila neki komplet iz Lego Frends serija, a sada mi je želja set koji se zove Kuća Krila iz serije Čudnije stvari„, dodaje Dora.

Prvak sveta i počasno mesto

A ja?

Tokom puta u Legolend u Danskoj u muzeju sam video piratski brod sa početka 1990-ih koji mi je ostao neostvarena želja.

Bilo su to teške godine na Balkanu, kupovina lego kocaka je bila ravna naučnoj fantastici.

Ali sam zato u istom muzeju našao srednjevekovni dvorac koji mi je otac doneo iz Austrije krajem 1980-ih i bio je možda i moja omiljena igračaka.

Danas sam ja taj koji kupuje, ali uoči dočeka nove, 2026. godine rešio sam da obradujem sebe – modelom Meklaren bolida Formule 1, nalik onom u kojem je Lando Noris nedavno postao prvak sveta.

I zauzeo je počasno mesto, ispred mog monitora na redakcijskom stolu.

Da me podseća kako nikad neću biti suviše „mator“.

Pogledajte video: Reljino carstvo igračaka

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Tinejdžer napravio Lego robota koji slaže Rubikovu kocku
• Kratak vodič kroz generacije: Po čemu se razlikuju X, Y i Z
• To je ljubav prema klubu – napravio fudbalski stadion od Lego kockica
• Lego protiv proizvođača pištolja: Sme li oružje da liči na igračku
• Napravio Lego konstrukciju od 200.000 kockica
• Neodoljive ili samo uvrnute: Kako su Labubu lutke osvojile svet
• Lego ručica dve godine bila u nosu deteta