dodik i karan, izbori za predsednika RS — Siniša Karan (levo) i Milorad Dodik proslavljaju pobedu na izborima za predsednika RS (fotografija iz novembra 2025.)

„Nisu ovo bili obični izbori, bio je ovo plebiscit, a plebiscit je kad se borite protiv velikih neprijatelja kakav je nesretni (Kristijan) Šmit (visoki predstavnik za BiH)“, izjavio je Siniša Karan, definitivni pobednik ponovljenih izbora za predsednika Republike Srpske (RS), jednog od dva entiteta Bosne i Hercegovine (BiH).

Karan, bliski saradnik Milorada Dodika, doskorašnjeg predsednika RS, pobedio je i na vanrednim izborima u novembru, ali mu je najviši zvanični izborni organ, čije je sedište u Sarajevu, poništio skoro 10.000 glasova posle primedbi opozicije i posmatrača o neregularnostima.

Na ponovljenim izborima 8. februara na više od 130 biračkih mesta, kandidat Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) sada je osvojio 224.384 glasa ili 50,54 odsto, objavila je Centralna izborna komisija (CIK) BiH.

Njegov najveći rival, Branko Blanuša, osvojio je 213.513 glasova ili 48,09 odsto.

Izbori su ponovljeni na biračkim mestima u nekim od najvećih gradova RS, poput Banjaluke, Doboja, Prijedora, Zvornika, Bratunca, ali i na jednom mestu u Distriktu Brčko.

Na izborima u novembru, Karan je imao prednost od oko 9.500 glasova, a sada je osvojio oko 10.300 od najbližeg protivnika, rekao je slavodobitno Dodik, okružen visokim funkcionerima Saveza nezavisnih socijaldemokrata

Novi predsednik RS na toj poziciji neće biti ni godinu jer se redovni predsednički i parlamentarni izbori održavaju u prvoj nedelji oktobra 2026.

Vlast u RS ne priznaje Kristijana Šmita za visokog predstavnika u BiH, smatrajući da je nelegalno i nelegitimno postavljen a tu funkciju, bez neophodne odluke Saveza bezbednosti Ujedinjenih nacija.

„Ovo je bio državnički odgovor naroda RS na pokušaje da nam urušite našu snagu, snagu našeg ustavnog poretka“, poručio je Karan u pobedničkom govoru.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić čestitao je Siniši Karanu na izboru za predsednika RS.

„Obaveza koju nosi izbor od strane naroda, najveća je, najteža i najsvetija za svakog od nas.

„Vremena su teška, a pred našim narodom stoje ogromni izazovi. Srbija će uvek biti uz Srpsku, spremna da širi saradnju i posvećeno radi na jačanju veza u svim oblastima na dobrobit našeg naroda i svih građana“, napisao je Vučić na Instagramu.

Ko je Siniša Karan?

karan, siniša karan, novi predsednik RS, izbori za predsednika RS

Od svih šest kandidata koliko ih je bilo na izborima u novembru 2025, ime Siniše Karana ljudima je najpoznatije.

Posle opštih izbora 2022, izabran je za ministra policije u Vladi RS-a, a paralelno je bio Dodikov savetnik dok je on bio predsednik.

Obavljao je više izvršnih funkcija u vladi i službi predsednika, a redovni je profesor prava na dva privatna univerziteta.

Posle smene vlade Radovana Viškovića, Karan je u mandatu Sava Minića u septembru 2025. izabran za ministra za naučnotehnološki razvoj i visoko obrazovanje.

O njemu se govorilo u medijima kada je bio svedok odbrane u predmetu protiv stranačkog šefa Milorada Dodika.

Dodik ga je u sudnici kritikovao, verujući da je Karan krivac što se našao u optuženičkoj klupi.

„Ti si me savetovao. Sedeli smo šest sati i razgovarali“, rekao mu je Dodik.

U nekoliko navrata, Dodik je pokazao manjak poštovanja prema Karanu, kojem je čak naređivao kako da odgovara na pitanja u sudnici.

„Sa da ili ne“, rekao je Dodik.

Predmet je pravosnažno okončan presudom kojom je Dodik je osuđen na godinu zatvora (kaznu zamenio novčanom) i šest godina zabrane političkog delovanja.

Uprkos prekorevanju, Karan nije „kažnjen“, već je odabran za Dodikovog naslednika.

Kako su izgledali izbori u novembru?

Izbori u novembru su održani tri meseca pošto je Dodik izjavio: „Ja ostajem predsednik“, nakon što mu je CIK oduzeo mandat, posle sudske odluke kojom mu se zabranjuje političko delovanje.

Tada je na listiću bilo šest imena – bez ijedne žene.

Najveća bitka 23. novembra vodila se između Karana i Blanuše.

Jezičak na vagi prevagnuo je na stranu Karana, mada je opozicija uglas tvrdila da je bilo mnogo nepravilnosti, optužujući vlast da je raznim manipulacijama uticala na ishod izbora.

Karan je tada odneo ukupnu pobedu, ali u nekim najvećim gradovima RS, poput Banjaluke i Bijeljine, trijumfovao je opozicioni kandidat.

U Banjaluci, glavnom gradu RS, od 193.000 upisanih birača, Blanuša je pobedio Karana za oko 4.000 glasova.

U Bijeljini, u kojoj je bilo upisano 110.000 birača, Blanuša je dobio 3.000 glasova više od Karana.

„Pokazali smo da naš grad ostaje bastion opozicione borbe, najjači pokretač promena i neosvojiva tvrđava za SNSD“, poručio je Draško Stanivuković, gradonačelnik Banjaluke.

Pogledajte video iz novembra: Republika Srpska – Izbori za Dodikovog naslednika

Opozicija je tražila ponavljanje izbora u nekoliko mesta, poput Zvornika, Doboja i Laktaša, na oko 25 kilometara od Banjaluke, iz kojeg je rodom Dodik.

U ta tri grada, Karan je ostvario prednost od oko 20 odsto nad Blanušom, prema podacima CIK-a.

„Već viđeno, krađa u nekoliko lokalnih zajednica, i ovaj put Doboj i Zvornik plus Laktaši gde se rezultati ne broje, nego ‘prave'“, izjavila je u novembru Jelena Trivić, predsednica opozicionog Narodnog fronta.

Ostali kandidati dobili su zanemarljiv broj glasova.

Koalicija „Pod lupom“, koja posmatra izbore, zabeležila je tada teže oblike izbornih nepravilnosti, među kojima i manjak izbornog materijala, kršenje izborne tišine i biračka mesta bez spiska članova biračkog odbora.

Ko su bili kandidati?

Siniša Karan glasa — Siniša Karan, kandidat Saveza nezavisnih socijaldemokrata

Ukupno šest kandidata borilo se za predsedničku fotelju u kojoj je donedavno sedeo Dodik.

Osuđen je zbog krivičnog dela „neizvršavanje odluka visokog predstavnika“, za šta je Krivičnim zakonom BiH propisana kazna zatvora od šest meseci do pet godina.

Zatvorsku kaznu, Dodik je zamenio novčanom, a posle višemesečnog odbijanja da prihvati presudu i autoritet visokog međunarodnog predstavnika za BiH Kristijana Šmita kog naziva „neligitnim strancem i turistom“, odlučio je da njegova stranka ipak učestvuje na izborima.

Dva ključna kandidata bili su Siniša Karan, Dodikov blizak saradnik i aktuelni ministar u Vladi RS, i Branko Blanuša, kandidat ujedinjene opozicije.

Branko Blanuša, kandidat opozicije, glasa — Branko Blanuša, kandidat opozicije

Kandidati su bili i Nikola Lazarević (Ekološka partija) iz Pala i Dragan Đokanović (Savez za novu politiku) iz Istočnog Sarajeva.

Njih dvojica nisu održavala predizborne mitinge, a kampanju su vodili preko Fejsbuk objava.

Dvojica nezavisnih kandidata Slavko Dragičević i Igor Gašević nisu imali nijedno javno pojavljivanje, niti je o njihovoj kandidaturi bilo moguće pronaći dovoljno informacija.

Zašto su održani prevremeni izbori?

Centralna izborna komisija BiH u avgustu je Dodiku oduzela mandat što je on u početku odbijao da prihvati.

Pretio je i policijom, secesijom, nezakonitim zauzimanjem institucija, ali na kraju je ipak posustao i priznao prevremene izbore za predsednika Republike Srpske.

Sam je potpisao kandidaturu sopstvenog saradnika i stranačkog kolege što je posebno problematizovano budući da je sud kasnije obrazložio da Dodik ne može biti ni predsednik stranke.

Glavni izborni organ BiH ipak je Dodikovom Savezu nezavisnih socijaldemokrata dozvolio učešće na izborima.

Do izbora, Dodik je na mesto vršiteljke dužnosti predsednice RS-a postavio savetnicu Anu Trišić-Babić.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk