Ilon Mask otkriva planove za moždano hakovanje

Neuralink (NeuraLink), kompanija koju je osnovao Ilon Mask kako bi istražio načine za povezivanje ljudskog mozga sa kompjuterskim interfejsom, tražila je dozvolu od američkih zakonodavaca, kako bi započela testiranje uređaja na ljudima.

Uređaj je već testiran kod majmuna koji je uspeo da mozgom kontroliše kompjuter, tvrdi Mask.

Iz kompanije navode da žele da se usredsrede na pacijente sa ozbiljnim neurološkim problemima.

Ali Mask pre svega ima ideju o budućnosti „superljudske kognicije“.

Povezivanje sa veštačkom inteligencijom

Uređaj koji je kompanija napravila sačinjen je od male sonde koja sadrži više od 3.000 elektroda zakačenih na fleksibilne navoje – tanje od ljudske kose – koji mogu da nadziru aktivnost 1.000 neurona.

Prednost ovog sistema, kako ističu u kompaniji, jeste što će moći da targetira veoma specifične delove mozga, što će operacije učiniti mnogo bezbednijim. Takođe će moći da se analiziraju zabeležene informacije, kako bi se utvrdilo koji tip stimulacije odgovara pacijentu.

Neuralnik ne objašnjava kako sistem prenosi moždane aktivnosti ili kako uređaj može da stimuliše moždane ćelije.

„Nije kao da ćemo odjednom imati neku neverovatnu neuralnu mrežu i da ćemo kontrolisati ljudske mozgove“, rekao je Mask na prezentaciji. „Biće nam potrebno dosta vremena“.

Ali, onima koji to budu prihvatili, sistem će omogućiti „simbiozu za veštačkom inteligencijom“.

• Ilon Mask lansirao internet satelite u svemir
• Otkud Ilon Mask na mestu spasavanja tajlandskih dečaka?

Mask je ranije izjavio da bi veštačka inteligencija mogla da uništi ljudsku rasu.

„Čak i u najblažem scenariju veštačke inteligencije, bili bismo nadjačani“, izjavio je.

„Sa moždanim interfejsom sa velikim protokom, možemo da budemo u toku i imamo opciju da se sjedinimo sa veštačkom inteligencijom.“

Povezivanje mozga sa interfejsom bi stvorilo novi sloj „superinteligencije“ u ljudskom mozgu, dodao je. Nešto što ljudi „već imaju uz pomoć njihovih telefona“.

Mask je potom otkrio da je uređaj na kojem Neuralink radi testiran na majmunu i da je životinja uspela mozgom da kontroliše kompjuter.

Kompanija sada traži dozvolu da započne testiranje na ljudima. Dozvolu će morati da izda američka Uprava za hranu i lekove.

Mask takođe želi da zaposli nove naučnike u firmi koja trenutno broji 100 zaposlenih.

Kompanija je objavila naučni rad u okviru najave, ali rad nije recenziran, a to se smatra neizostavnim delom svakog novog naučnog otkrića.

Kritika da Silva, stručnjakinja u oblasti veštačke inteligencije, zaposlena u NASA, posetila je događaj i izjavila „Tehnologija koju Neuralink najavljuje je jako zanimljiva zato što nije tako invazivna kao raniji pokušaji u ovom polju“.

„Planovi koje opisuju zahtevaju rad na mnogim tehničkim i etičkim izazovima, ali ovakva tehnologija bi mogla da predstavlja veliki korak pri ublažavanju ozbiljnih zdravstvenih problema, poput epilepsije ili Parkinsonove bolesti.

Kording Lab, Tviter nalog naučnika sa departmana za neuronauke Univerziteta u Pensilvaniji, navodi da nije u pitanju „ništa revolucionarno, već se radi o veoma kreativnim idejama“, što sugeriše da je kompanija „na dobrom tragu“.

So, it looks like @elonmusk @neuralink have quickly caught up with the incumbents (e.g. blackrock). There is nothing revolutionary but a range of really creative ideas (love the guide tube like needle idea). I need to see more data but they seem to be on a great track. https://t.co/Yxdibm9mpG

— KordingLab (@KordingLab) July 17, 2019

Endru Hajers, profesor neurobiologije na Univerzitetu Južna Kalifornija, na Tviteru je napisao da je kompanija Neuralink „pomerila granice“ trenutne laboratorijske tehnologije.

Summary: Neuralink picked the best of existing lab technology and pushed it forward in a number of important dimensions, and most impressively has an integrated implantable product that goes beyond the current state of the art.

Q&A time: My Q, Can we buy it for mice?

— Andrew Hires (@AndrewHires) July 17, 2019

Neuralink nije jedina kompanija koja radi na neuralnim mrežama. Kernel, koju je osnovao Brajan Džonson, takođe pokušava da „umnogome poboljša i proširi granice ljudske kognicije“.

Mnogi Maskovi projekti pomeraju granice mogućeg. Spejs Iks šalje misije na Mars, dok njegova kompanija Boring planira da napravi tunele ispod Los Anđelesa, a Hajperlup želi da potpuno promeni način putovanja.