Izbori na Kosovu: Ni konačni rezultati ne donose rešenje za krizu

Politički Gordijev čvor na Kosovu, po svemu sudeći, neće rešiti ni treći parlamentarni izbori za manje od 16 meseci.

Stranka Samoopredeljenje Aljbina Kurtija, premijera u tehničkom mandatu, osvojila je većinu glasova na vanrednim izborima 7. juna, pokazuju konačni podaci Centralne izborne komisije.

Kurtijeva stranka je osvojila oko 47 odsto glasova, što joj donosi 53 od 120 poslaničkih mesta, koliko ima Skupština.

U prethodnom sazivu, Samoopredeljenje je imalo 57 mandata i, uz podršku osam poslanika iz nevećinskih zajednica, formiralo je parlamentarnu većinu i Vladu.

Teži zadatak je izbor novog predsednika – zbog čega se i išlo na glasanje 7. juna.

Da bi izabrali šefa države, koji nema prevelika ovlašćenja, prema Ustavu je potrebno više od 80 glasova poslanika u Skupštini.

„Ustav Kosova je napravljen za društvo koje je mnogo više osvešćeno, poput finskog, a ne balkanskog.

„Ranije nije bilo problema, jer je intervenisala američka administracija, ali su oni sada odlučili da se više ne mešaju u unutrašnja pitanja Kosova i ne verujem da će se to promeniti“, kaže Nedžmedin Spahiu, profesor na Fakultetu političkih nauka u Prištini, za BBC na srpskom.

Aljbin Kurti ranije je pozvao Demokratski savez Kosova i Demokratsku partiju Kosova da postignu dogovor oko izbora predsednika, a u danima posle izbora ponovio je da je njegova stranka „spremna na saradnju“.

Demokratska partija Kosova (PDK), na čijem je čelu bio Hašim Tači kome se sudi u Hagu za ratne zločine, osvojila je 19,4 odsto glasova i 22 poslanička mesta.

Dogovor sa PDK, uz podršku nesrpskih manjina, omogućio bi Samoopredeljenju potrebnih 85 glasova za izbor predsednika u parlamentu, piše Koha.

Međutim, predstavnik PDK-a Artan Behrami izrazio je sumnju u konačne rezultate glasanja, koji su dobijeni posle prebrojavanja glasova iz dijaspore.

Zbog prijava o navodno otvorenim, sumnjivim kovertama, Behrami je zatražio tužilačku istragu, prenela je Koha.

Prema prvim, preliminarnim rezultatima, objavljenim dan posle izbora, Samoopredeljenje je imalo 43 odsto glasova.

Kada su, međutim, prebrojani i glasovi iz dijaspore, koja mahom podržava Kurtija, taj procenat je povećan za četiri procenta.

Među ostalim opozicionim stranaka, posle PDK, najviše glasova osvojio je Demokratski savez Kosova, LDK, čiji je osnivač bio Ibrahim Rugova, – 16,7 odsto glasova i imaće 18 poslanika.

Alijansa za budućnost Kosova (AAK), još jednog bivšeg komandanta Oslobodilačke vojske Kosova Ramuša Haradinaja, ima oko 6,7 odsto glasova, odnosno sedam poslaničkih mandata.

Podrška Kurtijevom Samoopredeljenju je u opadanju u odnosu na izbore 28. decembra prošle godine, kada je ova partija imala 51 odsto podrške.

Na Kosovu, koje je proglasilo nezavisnost 2008, što Srbija ne priznaje, ovo su bili četvrti izbori u poslednjih 16 meseci, računajući i dva kruga lokalnih izbora.

Izlazak iz krize i promena Ustava

Više od godinu dana Kosovo je u zamrznutom stanju, bez dogovora ključnih političkih aktera.

Jedina mogućnost za izlaska iz krize je sazrevanje političke klase, kaže Spahiu.

Sve balkanske zemlje biraju predsednika neposrednim glasanjem – jedino Kosovo i Albanija ovo pitanje rešavaju u parlamentu, objašnjava.

Međutim, dok je u Albaniji potrebna prosta većina u parlamentu, na Kosovu je potrebno da glasaju dve trećine poslanika, dodaje.

Spahiu tvrdi da bi za Kosovo bilo najkorisnije da se promeni postojeći Ustav i zahtev da najmanje dve trećine poslanika mora da glasa za izbor novog predsednika.

U situaciji kada političke stranke ne mogu da se dogovore, ovaj uslov postaje nepremostiva prepreka.

Ali da bi se promenio najviši akt, potrebno je zeleno svetlo iz Beograda.

„Za promenu Ustava potrebni su glasovi dve trećine svih poslanika, ali i da među njima budu dve trećine poslanika manjina.

„To znači da bi za promenu Ustava moralo da glasa najmanje četvoro srpskih poslanika“, kaže.

Glasovi srpske manjine su obično kontrolisani iz Srbije, tako da bez saglasnosti Beograda ne može da se promeni Ustav, dodaje.

Kada je vlast poslednji put pokušala da promeni Ustav, podseća, srpska zajednica je podršku uslovila dobijanjem mesta potpredsednika Kosova.

Kosovo trenutno nema potpredsednika, već samo predsednika.

„Promena Ustava bi bila korisna i za srpsku zajednicu, jer nije u interesu Srba da Kosovo bude u stalnoj krizi. U svakoj krizi manjine najviše ispaštaju.

„Ako bi se predsednik birao neposredno, mogao bi da traži glasove i u srpskim sredinama.“

Ustavne promene bi mogle da podrazumevaju uvođenje i pozitivnih i negativnih glasova, tako da svaki birač može da jednom kandidatu da pozitivan glas, a drugom negativan, što bi se zbrajalo, smatra profesor.

„Negativni glasovi bi sprečili da za predsednika bude izabran političar populista koji insistira na nacionalizmu“, zaključuje.

Srpska lista dobila devet mandata

Srpska lista, jedna od tri stranke srpske zajednice koja je učestvovala na izborima, i koja ima podršku vlasti u Beogradu, osvojila je oko 5,4 odsto glasova (oko 44.000), podaci su CIK-a.

To joj donosi devet mandata.

Stranke nacionalnih manjina imaju zagarantovanih 20 mesta u Skupštini Kosova, a od toga srpskoj zajednici pripada 10 poslaničkih mandata.

Član Predsedništva Srpske liste Igor Simić rekao je za TV Pink da je ta stranka u sredinama u kojima Srbi čine većinu osvojila svih 10 mandata, ali da se rezultati ponovo „nameštaju“ za Nenada Rašića kako bi im „ukrao“ jedan mandat u parlamentu.

Srpska lista je godinama najjači politički predstavnik Srba na Kosovu.

Ali Nenad Rašić, koji prevodi stranku „Za slobodu, pravdu i opstanak“ gotovo po pravilu uspeva da osvoji jedan poslanički mandat zagarantovan Srbima u kosovskoj skupštini.

Rašić je u tri navrata bio ministar u kosovskim vladama – dva puta u Kurtijevom kabinetu.

Predsednik Srpske liste Zlatan Elek opisao je rezultat kao „fantastičan“ posle objavljivanja prvih podataka.

Nenad Rašić osvojio 5.446 glasa u srpskim sredinama, što je više nego u decembru, kada je dobio 4.083 glasova.

Kurti i Osmani: Od saveznika do rivala

Minulih godinu i po dana koje su ‘pojeli skakavci’, političke prilike na Kosovu obeležili su sukobom bivših saveznika, premijera Kurtija i dosadašnje predsednice Vjose Osmani, zastoj u razgovorima sa Srbijom, prepreke na putu ka Evropskoj uniji (EU) i odluka američke administracije da zamrzne strateški dijalog sa Prištinom.

Osmani je ranije imala podršku Kurtija kada je 2021. izabrana za predsednicu u kosovskom parlamentu.

Danas su politički suparnici.

Kada je mandat Vjose Osmani istekao početkom ove godine, Kurti je nije podržao za drugi mandat.

Kurti je predložio kandidate iz njegove stranke Vetëvendosje (Samoopredeljenje), ali opozicija nije dala podršku tim kandidatima.

Prevremeni parlamentarni izbori, treći u manje od 16 meseci, raspisani su pošto Skupština Kosova u aprilu drugi put nije uspela da izabere novog predsednika Kosova.

Osmani je učestvovala na parlamentarnim izborima kao kandidatkinja njene bivše stranke – Demokratskog saveza Kosova (LDK).

Kurtijeva stranka pobedila je na nekoliko izbora od 2021, a na poslednjim, 28. decembra dobila je 51 odsto glasova, odnosno oko 30 procenata više od najbližeg suparnika, Demokratske stranke Kosova (PDK).

• Kosovo uoči novih izbora: Četiri stvari koje treba da znate
• Izabrana nova Vlada Kosova, Kurti ponovo premijer, u kabinetu i jedan Srbin
• Izbori na Kosovu: ‘Politički zemljotres’, kriza opozicije i Kurtijev (verovatni) treći mandat

Izbori u brojkama

• Pravo glasa ima 1.959.962 birača
• Broj ljudi sa pravom glasa na biračkim mestima na Kosovu je 1.959.962, dok je broj birača registrovanih za glasanje van Kosova 132.212
• U inostranstvu se glasalo na ukupno 47 biračkih mesta – u 30 diplomatskih predstavništava, od čega 17 ambasada i 13 konzulata
• Na izborima su učestvovale 22 stranke i koalicije, odnosno liste, među kojima i predstavnici nacionalnih manjina
• Među njima su i tri srpske: Srpska lista, partija Za slobodu, pravdu i opstanak i Kosovski savez
• Stranke nacionalnih manjina imaju zagarantovanih 20 od ukupno 120 mesta u Skupštini Kosova. Od toga, srpska zajednica ima zagarantovanih 10 poslaničkih mesta

Osamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 121 zemlje, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

• Lokalni izbori na Kosovu: Ključne stvari koje treba da znate
• Kosovo: Šta menjaju zakoni o strancima i o vozilima
• Bolton za BBC: Evropa nije podržala razmenu teritorija Srbije i Kosova
• Prvostepene presude za Banjsku: Doživotne kazne za dvojicu optuženih, trećem 30 godina zatvora
• Tužilaštvo u Hagu traži 45 godina zatvora za Tačija, on tvrdi: ‘Nevin sam’
• Kako je martovsko nasilje 2004. promenilo život i politiku na Kosovu