Južna Afrika: Životinje više strahuju od ljudskih glasova, nego od zvukova koje ispuštaju lavovi

Ljudski glasovi dovode do znatno većeg straha kod divljih sisara nego zvukovi koje ispuštaju lavovi, pokazalo je istraživanje u Južnoj Africi.

Naučnici su emitovali snimke ljudi koji razgovaraju normalnim tonom preko zvučnika skrivenih u rupama sa vodom u Nacionalnom parku Kruger.

Oko 95 odsto životinja bilo je izuzetno preplašeno i brzo je pobeglo.

Suprotno tome, snimljeni zvukovi režanja i rike lavova doveli su do značajno manje panike.

• U fotografijama: Da li će simboli Afrike preživeti čoveka
• Šverc životinja u Srbiji kao ubistvo bez ispaljenog metka
• Rešena misterija smrti slonova u Africi
• Uhapšena grupa osumnjičenih za veliku trgovinu divljim životinjama

Stručnjaci su odabrali razgovore na lokalnim jezicima, koje govore mnogi u toj zemlji.

Tokom istraživanja primetili su da neki slonovi odgovaraju na zvukove velikih mačaka pokušajem da se suprotstave izvoru zvuka.

Rezultati ukazuju da su životinje poput antilopa, slonova, žirafa, leoparda i bradavičastih svinja naučile da je kontakt sa ljudima veoma opasan usled lova, kao i korišćenja oružja i pasa u ljudskoj nameri da uhvate divlje životinje.

Zaključci se ne odnose samo na Nacionalni park Kruger, jer je dokazano širom planete da se divlje životinje plaše ljudi više nego bilo kog drugog predatora, navodi se.

Autori su zabeležili da bi to moglo da bude pretnja za oblasti koje zavise od turizma u divljini, jer posetioci koji su poželjni u takvim regionima plaše životinje koje su došli da vide.

Lijana Zanet, jedna od autorki, kaže za BBC da je istraživanje usmereno na „ekologiju straha“ – koncept koji se bavi uticajem odnosa predator-plen na njihovo okruženje.

„Grabljivci ubijaju plen, što očigledno umanjuje broj tih jedinki, ali smo pokazali da i strah koji predatori izazivaju može dovesti do opadanja broja jedinki životinja koje love.

„Merenje, ublažavanje i manipulisanje strahom koji ljudi proizvode u divljini predstavlja izazov i priliku, jer verujemo da će to biti ključan deo planova za očuvanje zaštićenih područja i upravljanje njima“, objašnjava naučnica.

Otkrića otvaraju prostor i za zaštitu ranjivih vrsta u ovim ekosistemima.

Ljudski zvukovi, ukoliko se koriste ispravno, mogu da pomognu u zaštiti od krivolova.

„Učestvujemo i u eksperimentalnim testiranjima kako bismo ustanovili da li možemo da odvratimo nosoroge od mesta koja su poprišta krivolova“, dodaje Zanet.

Pogledajte i ovu priču:

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk