Oberstdorf, Garmišpartenkirhen, Inzbruk, Bišofshofen.

Krajem svake godine, baš u danima kada Zemlja završi krug oko Sunca, a kalendari se resetuju, oči čitavog sveta uprte su u četiri naizgled obična mesta u Nemačkoj i Austriji.

Tamo gde gravitacija ne važi, a ljudi dobijaju sposobnost letenja, prkoseći zakonima i fizike i svih drugih nauka.

I tako svake zime, još od davne 1953, novogodišnja Turneja četiri skakaonice, postaje jedan od najvažnijih sportskih događaja planete.

„Deo magije je sigurno u veoma dugoj tradiciji“, kaže Matjaž Zupan, bivši slovenački ski skakač, za BBC na srpskom.

„Biti tamo je stvarno nešto posebno i svaki put je drugačiji osećaj nego kod drugih skakaonica – mnogo više novinara i imaš osećaj da se nešto posebno događa“, opisuje Zupan, koji već decenijama radi kao trener ski skokova.

Dakle, četiri skakaonice su za ski skokove ono što je Vimbldon za tenis, kažem mu.

„Da, možemo tako reći“, odgovara uz osmeh Zupan, osvajač srebrne medalje za Jugoslaviju u ski skokovima na Zimskim olimpijskim igrama (ZOI) 1988. u Kalgariju.

Miran Tepeš, iz tog srebrnog tima plavih, koji su još činili Primož Ulaga i Matjaž Debelak, dodaje i značaj marketinga i novca uloženog u Turneju, poredeći je po značaju sa Olimpijskim igrama.

„Pritom, skokovi su interesantni zbog četiri različite skakaonice – po, između ostalog, veličini, dužini, nagibu, doskočištu – u samo nekoliko dana, pa se retko dešava da skakačima dobro ide svuda“, kaže Tepeš za BBC na srpskom.

Samo su trojica za više od sedam decenija uspela da u jednoj godini pobede na sve četiri: Slavni Nemac Sven Hanevald, Kamil Stoh iz Poljske i Rjoju Kobajaši iz Japana.

„Kad se prvi put nađete na vrhu skakaonice, možete samo u neverici da odmahujete glavom nad onim što ski skakači rade – većina ljudi tako reaguje“, kaže Horst Nilgen, autor knjige o najlepšim ski skokovima u istoriji, za BBC na srpskom.

Četiri skakaonice naziva „snažnim i prepoznatljivim brendom koji privlači ogromnu publiku, među njima i one koji inače ne prate ski skokove“.

Iz medijskog ugla se odvija u idealnom periodu kada nema mnogo drugih velikih sportskih događaja, dodaje Nilgen, zvaničnik Međunarodne skijaške federacije (FIS).

„Veoma, veoma težak i kompleksan sport, iako na oko deluje jednostavno“, ističe iz ugla gledaoca Nenad Stevanović, ljubitelj i trener ski skokova iz Srbije, za BBC.

„Uvek je moguće neko iznenađenje, podbačaj, uslovi se menjaju i svaki detalj može da bude odlučujući, zato je ona i neukrotiva i interesantna“, dodaje Stevanović, čiji se sin Nikola do pre nekoliko godina probijao kao „prvi srpski ski skakač“.

O četiri skakaonice

Priču o Četiri skakaonice pokrenulo je nekoliko ljudi iz austrijskog Inzbruka i nemačkog Garmišpartenkirhena, ni ne sluteći u šta će se njihova ideja pretvoriti.

Tokom leta 1949, dok se Evropa i dalje oporavljala od Drugog svetskog rata, okupili su se kako bi razgovarali o stvaranju turneje u skijaškim skokovima.

Tri godine kasnije, posle duge i strastvene rasprave, nastao je rodni list „Nemačko-austrijske turneje u skijaškim skokovima“, piše se u zvaničnoj istoriji.

Skraćeno, Turneje.

Garmišpartenkirhen, koji je već imao novogodišnje takmičenje, našao se na spisku domaćina, kao i Inzbruk i Bišofshofen, tako da je bilo potrebno naći četvrtog člana ekipe.

Tačnije, drugog nemačkog, da bi bilo 2:2.

U uži izbor ušli su Berhtesgaden, Fisen i Oberamergau, koji su u to vreme imali i skakaonice i organizacione timove, ali je izabran Oberstdorf.

Prvi put se skakalo u zimu 1953. u Garmišpartenkirhenu, pred „20.000 oduševljenih gledalaca“, piše na sajtu FIS-a.

Učestvovali su takmičari iz šest zemalja: Nemačke, Austrije, Švedske, Norveške, Švajcarske i – Jugoslavije.

Jugoslovene su predstavljali Slovenci Karel Klančnik, Janez Polda i Jože Zidar.

„Igrale su se u Jugoslaviji i košarka i fudbal, ali to najviše kod vas (u Srbiji) i u Hrvatskoj“, kaže mi 57-godišnji Zupan, danas trener ski skokova u Japanu, gde je sarađivao i sa slavnim Kobajašijem.

„U Sloveniji je to uvek bilo skijanje, pa su to svi pratili.

„Dobro, nismo bili baš kao (slovenačka NBA zvezda Luka) Dončić, ali bili smo popularni“, dodaje uz osmeh bivši selektor Slovenije, koja je na ZOI 2002. došla do bronze, a Rok Benkovič 2005. do titule šampiona sveta u ski skokovima.

U međuvremenu je Zupan radio u Francuskoj, Rusiji i Bugarskoj.

Godine su se smenjivale, a skokovi se opstajali, uprkos brojnim „političkim i prirodnim preprekama“, poput Hladnog rata i povremenog izostanka snega.

Popularnost slovenačkih skijaša i ski skakača vrhunac dostiže tokom 1980-ih, kada Bojan Križaj slalomom lomi srca, dok Jure Franko osvaja srebro u alpskom skijanju na OI u Sarajevu 1984. godine.

Mateja Svet u Kalgariju 1988. takođe dolazi do srebra u alpskom skijanju, a stižu i prve medalje u ski skokovima: Matjaž Debelak bronzu individualno, kao i njih četvorica srebro timski.

„Dosta jedrim i na Jadranu nas još znaju – kad kažeš nekome ski skokovi, pominju par imena iz istorije, ali i to sve manje“, kaže 64-godišnji Tepeš, koji je već deset godina visoki funkcioner u ženskoj konkurenciji ski skokova.

Prvi je od Slovenaca do titule u Četiri skakaonice, u sezoni 1996/97, došao Primož Peterka, da bi dve decenije kasnije (2015/2016) to ponovio Peter Prevc.

„U Sloveniji Četiri skakaonice imaju viši status nego obična takmičenja u Svetskom kupu, pošto je sigurno najvažnije ono na našoj Planici krajem sezone“, ističe Tepeš.

„Onda Olimpijske igre, pa Turneja četiri skakaonice“.

Tehnički gledano, objašnjava Nilgen, Turneja je samo jedno od nadmetanje koja se od novembra do marta boduju za Svetski kup po okriljem FIS-a.

Isti su takmičari, uporedive skakaonice i gotovo ista pravila.

Razlikuje se samo nivo interesovanja publike.

„Četiri skakaonice su uvek sjajna prilika da široj javnosti približimo čaroliju ovog sporta“, kaže Nilgen, zadužen za ski skokove u okviru FIS-a.

„Ne sećam se moje prve Turneje, ali se sećam trenutka kada sam prvi put stajao pored skakaonice i video takmičara kako prolazi pored mene brzinom od oko 100 kilometara na sat – bio sam potpuno opčinjen“.

Srbija nikada nije imala predstavnika na Četiri skakaonice, ali ljubitelji sve dobro prate.

„Magija je i u tome što se sve dešava baš u periodu kada očekujemo kraj stare i početak nove godine, uz taj sneg i zimski ambijent“, kaže Nenad Stevanović, jedan od administratora Fejsbuk grupe ljubitelja ski skokova iz regiona.

„Prestiž osvajanja novogodišnje turneje je nešto po čemu se izdvajaju vrhunski i legendarni skakači“.

Nenad Stevanović i Matjaž Zupan — Nenad Stevanović (desno) je 2010. ugrabio priliku da se slika sa Matjažom Zupanom

Rekordi, statistika i zanimljivosti

Najviše osvojenih titula: Jane Ahonen – pet (1998/99, 2002/03, 2004/05, 2005/06 i 2007/08). Četiri ima Jans Fajsflog (1983/1984, 1984/1985, 1990/1991, 1995/1996), a tri Helmut Reknagel, Bjorn Virkola, Kamil Stoh i Rjoju Kobajaši
Sve četiri pobede u jednoj godini: Sven Hanevald (2001/2002), Kamil Stoh (2017/2018) i Rjoju Kobajaši (2018/2019). Po tri pobede u godini je imao 21 skakač, od kojih je poslednji Norvežanin Halvor Egner Granerud u sezoni 2022/2023
Podelili titulu zbog istog broja bodova: Ahonen i Poljak Jakub Janda u sezoni 2005/2006, prvi i poslednji put u istoriji
Najviše pojedinačnih pobeda: Jens Vajslfloh i Bjorn Virkola (10), slede Jane Ahonen i Gregor Šlirencauer (9), pa Kobajaši sa osam
Najuspešnija nacija: Austrija – 17 pobeda. Finska i Nemačka imaju po 16, a Norveška 11 pobeda
Novogodišnje pijanstvo: Prema jednoj od poznatih anegdota, Finac Hemo Silvenoinen je u sezoni 1955/1956, uprkos zabrani, veče uoči takmičenja u Garmišpartenkirhenu pio alkohol, zbog čega su hteli da ga uklone iz ekipe, ali je nekako opstao. Mamurni skakač se zahvalio pobedom u Garmišu

Četiri skakaonice 2025/2026

U Oberstdorfu je slavio Domen Prevc, trenutno prvi u generalnom plasmanu Svetskog kupa.

Prevc je mlađi brat Petera Prevca, bivšeg šampiona Četiri skakaonice i stariji brat Nike Prevc, trenutne druge u Svetskom kupu, koji je dva puta osvajala.

Slovenca mnogi izdvajaju kao jednog od glavnih favorita za titulu, uz Kobajašija.

Kao bivšeg selektora slovenačke reprezentacije i člana japanske kompanije čiji je deo i Kobajaši – tamo ski skakače vode kompanije, ne klubovi – Zupana pitam šta Kobajašija i Prevca čini tako uspešnima.

„Dobri su letači, imaju osećaj za let“, odgovara posle kratke pauze.

„Veoma su koncentrisani, ne brinu kakvo je takmičenje u pitanju, uvek odrade sve što treba, prilagode se na okolnosti i nisu tako osetljivi na pritiske i očekivanja.“

Radio je dugo i sa Norijakijem Kasaijem, jednim od legendarnih skakača, koji leti i u 53-godini, što ga čini jednim od najstarijih aktivnih sportista na svetu.

„On je fenomen“, kaže Zupan.

„I u 53. godini može da bude konkurentan, možda ne za top deset u Svetskom kupu, ali za najboljih 30 svakako“.

Kada se skače, objašnjava, ne može da se „skače malo ili sporije, kao kad voziš bicikl, pa radiš to laganije“.

„U ski skokovima kad ideš onda ideš, za kratko vreme moraš da se odraziš.

„Nije jednostavno, ali Kasai i dalje sve dobro prihvata, ima iskustvo i tehniku koja mu još dobro radi, tako da se ne zna koliko će dugo još skakati.“

Na Četiri skakaonice Zupan je ove godine stigao kao trener takmičarke Juki Ito, a taj posao i ski skokovi ga i dalje ispunjavaju zadovoljstvom.

I u Japanu mu je lepo, ističe.

Drugačija je kultura, ali se dobro poklapa sa njegovim karakterom.

Stevanović za to vreme prati mlađe skakače i nova imena – „u rangu mog sina, dok smo pokušavali da uđemo u Svetski kup“, ali ističe da ne treba otpisivati ni iskusne takmičare koji se spremaju za Zimske olimpijske igre u februaru.

„Ove godine su novogodišnje skakaonice u senci ZOI, tako da će mnogi čekati šansu tek za dva meseca i ne bi bilo iznenađenje da neki i odustanu od duela i bodova“, kaže.

Ski skokovi i Srbija

O Nenadu Stevanoviću i njegovom sinu Nikoli pre nekoliko godina pisalo se kao o „prvom srpski treneru i takmičaru u ski skokovima“.

Od tada – tišina.

„Pokušali smo da napravimo veliki proboj, ali je realnost surova i beskompromisna“, kaže mi 54-godišnji Stevanović, po zanimanju profesor sociologije, koji živi u Smederevu.

Srbija, ističe, jednostavno nema uslova za ski skokove, niti tradiciju u tom sportu, koji može da bude veoma skup, pa probijanje u njemu poredi sa „penjanjem na Himalaje“.

Ranije je u Srbiji postojalo pet ski skakaonica – Avala, Košutnjak, Fruška Gora, Goč, Kopaonik – a sada nema nijedne, pisali su mediji.

Zbog toga su Stevanovići pravili improvizovanu skakaonicu iza kuće ili išli u Sloveniju.

„U smislu ski sportova, nažalost, spadamo u treći svet“, smatra Stevanović.

„Imao sam veliki entuzijazam, ali se jednostavno ne može opstati dve ili tri godine samo sa tim, a da niko ne stoji za vas.“

Teško se na samo lični poduhvat stiže bilo gde, ističe.

„Nikola je, sasvim ispravno, odlučio da odustane i posveti se fakultetu, na završim godinama je matematike u Bolonji“.

Pitanje je, kako kaže, da li će u skorijoj budućnosti biti sličnih projekata u Srbiji.

„Veliki je rizik pokrenuti kampanju, a da te sezone ništa ne uradite, dok su za značajnije rezultate potrebne godine – dug rad, upornost i malo sportske sreće.

„Nije to ni one man show, niti išta može preko noći“.

Da bi se nešto pomerilo sa mrtve tačke, potrebni su „mala kadrovska baza i dobar projekat“, kao i „nekoliko improvizovanih skakaonica za decu“, gde bi se selekcijom u predškolskom periodu izdvojila ona koja bi mogla da se takmiče, navodi.

„I dalje sam u sportu na sve moguće načine, i kao posmatrač i kao tehničko lice, ali više nisam trener jer nemamo nikoga ko bi se okušao, svi znaju da je to težak put.“

Dok priča o ski skokovima, koje prati još od kad je bio dete, u glasu mu se osećaju strast i emocija.

„Ski skokove smatram načinom života i verujem da ću još mnogo godina na ovaj ili onaj način pokušavati da motivišem ljude i budem u tome.

„Nikola je malo stasavao uz nas, pa se i on zaljubio. Kod njega je to možda i prošlo, ali kod mene nikako da prođe.

„Možda sam neizlečiv“, zaključuje.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk