Kako su Terazije u Beogradu dobile ime, zašto to nema veze sa vagom i šta kaže Šapić

Dodajte Južne vesti u omiljeni Google izvor Više
terazije, spomenik na terazijama, terazije na kružnom toku

Fonet

Hotel „Moskva“, Terazijska česma, robna kuća „Beograd“ i važne palate koje okružuju Terazije, predstavljaju simbole prestonice Srbije i nekada Jugoslavije.

Iako nemaju izgled trga, vekovima su važna tačka okupljanja u centru Beograda, gde se prepliću istorija, kultura i tradicija.

Krajem juna 2026. Terazije su preko noći dobile dugo najavljivano iznenađenje gradonačelnika Aleksandra Šapića – spomenik u obliku vage, što je sinonim za terazije.

Međutim, ova ulica ne nosi ime po spravi za merenje.

Naziv duguje periodu otomanske vladavine, kada je u 17. veku na mestu današnjeg hotela „Moskva“ bio najveći rezervoar za vodu sa kulom.

„Takvi rezervoari su nazivani terazijama“, piše na sajtu Grada Beograda.

Kada je nova skulptura osvanula u centru Beograda, nasred kružnog toka, neki stručnjaci su kritikovali ovo rešenje, iz bezbednosnih, ali i kulturološko-istorijskih razloga, a na društvenim mrežama ređale su se šale i poruga na račun gradskih vlasti.

Na informativnim sajtovima kojima upravljaju gradske službe, do danas nije bilo spomena postavljanja nove skulpture, iako godinama unazad obaveštavaju gotovo o svim vestima značajnim za Beograd.

‘Ne znam šta vam je sporno’: gradonačelnik Šapić

aleksandar šapić, gradonačelnik beograda

Fonet
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić

Gotovo mesec dana posle postavljanja skulpture, gradonačelnik Beograda prokomentarisao je projekat na pitanje novinarke BBC na srpskom.

Ideja da se ova skulptura postavi baš tu je zamisao Grada Beograda, a gradski projektni biro je autor crteža, rekao je Šapić na konferenciji za novinare, odgovaraju na pitanje BBC novinarke.

Kaže da se pre godinu dana gradskim vlastima javila DPC kompanija, sa kojom Grad ima javno-privatno partnerstvo, sa željom da nam pokloni 100.000 evra.

„U međuvremenu smo završili radove na Terazijama i tražili smo šta bismo mogli da postavimo.

„Tada nam se rodila ideja za skulpturom, predložili smo im ovu ideju i oni su prihvatili.

„Odlučio sam ja, smatrali smo da je ta vrsta skulptura tu adekvatna i da se uklopila“, rekao je Šapić, podvlačeći da Grad „ništa nije koštala“ jer je reč o poklonu.

„Mi smo je tu postavili, ne znam šta vam je sporno“, dodao je.

Šta kažu istoričari?

Novi spomenik na Terazijama 30. jun 2026.

BBC
Novi spomenik na Terazijama – fotografija od 30. juna 2026.

Novi spomenik na kružnom toku je dokaz koliko nestručni ljudi vode Beograd, a nemaju ni ko da ih posavetuje, kaže arheolog Rade Milić iz Centra za urbani razvoj.

„Neko ko se poziva da je doktor nauka ne zna da Terazije nisu dobile po vagama ili kantarima koje se koriste na pijaci, već po specifičnom obliku orijentalne arhitekture koje je imalo praktičnu funkciju, kao danas vodotornji.

„Tada je u Beogradu bio sređen sistem vodovoda i kanalizacije, voda iz velikih cevi se raspoređivala po domaćinstvima upravo preko tih terazija u obliku kula“, kaže Milić za BBC na srpskom.

Kako su te kule izgledale može da se vidi danas u Istanbulu, a i oblik Terazijske česme, iz 1860. godine, donekle podseća na tornjeve, dodaje.

Kružni tok na Terazijama sa terazijama

BBC
Kružni tok na Terazijama sa terazijama

Sedam dana kasnije, iz Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) u saopštenju su se zapitali Šta je ovo, navodeći da „skaredno rešenje“ ili „prerasli baštenski ukras“ nije skulptura.

Postojanje javnog konkursa ili blagovremena konsultacija sa strukom, poštedeli bi grad ove promašene teme, dodaju.

I zato problem nije samo estetski, već institucionalni, kulturni i politički.

„U slučaju intervencije na Terazijama, ne govorimo više o manjkavostima sistema, već o njegovom potpunom zaobilaženju.

„Ne postoji javno dostupan podatak o tome na osnovu kakve (ne)stručne procene je ovaj predmet izabran, niti koja institucija je odobrila ‘oplemenjavanje’ sveže izvedenog kružnog toka u jednom od najvažnijih gradskih prostora koji se naknadno imenuje kao ‘skulptura’ i ‘simbol'“, navode iz ULUS-a.

terazije, spomenik na terazijama, terazije na kružnom toku

Fonet
terazije, spomenik na terazijama, terazije na kružnom toku

Fonet
terazije, spomenik na terazijama, terazije na kružnom toku

Fonet
terazije, spomenik na terazijama, terazije na kružnom toku

Fonet

Otkako je gradonačelnik, Šapić i njegovi saradnici su kao glavno rešenje za saobraćajne gužve u prestonici naložili pravljenje kružnih tokova.

Kružni tok na Terazijama izazvao je mnogo komentara i kritika.

Na samo 200, 300 metara dalje od Terazija, na drugom kružnom toku, nedavno napravljenom, postavljen je časovnik.

I tada su, kao i sada, stručnjaci za saobraćaj kritikovali takvo rešenje, ukazujući da se na kružnim tokovima ne postavljaju nikakvi predmeti da ne bi odvlačili pažnju vozačima.

Ubrzo pošto je sat postavljen, na društvenim mrežama mnogi su ukazivali da je bio neispravan.

Pogledajte raniju objavu BBC-ja na srpskom o satu na kružnom toku:

Istorijat imena Terazije

„Početkom 19. veka Terazije postaju stecište društvenog života Beograda, kao glavna kolska stanica na ulazu u Beograd, na mestu ukrštanja dva najvažnija druma – Kragujevačkog i Smederevskog“, navodi se u tekstu povodom izložbe gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture 2024.

Kada je Vlada Srbije 2020. donela odluku da Trg Terazije sa okolnim ulicama dobije status kulturno-istorijske celine, na predlog istog ovog Zavoda, istaknuto je da su jedno od najstarijih i najpoznatijih gradskih ambijenata, važno i danas.

„Terazije“ se grade tokom 19. veka, po nalogu kneza Miloša, čija je urbanistička politika izričito nalagala širenje Beogradske varoši van šanca prinudnim iseljavanjem srpskih trgovaca iz Savamale i parcelisanjem prostora koji se protezao pravcem od nekadašnje Stambol kapije na Trgu Republike ka današnjoj Slaviji.

Uvodeći vodu u varoš, Turci su, na određenim rastojanjima zidali kule na koje su vodovodnim cevima uzdizali vodu zbog boljeg pritiska.

Jedna od tih kula bila je na mestu kod današnje Terazijske česme.

Zbog turskog naziva, ceo kraj od Starog i Novog Dvora, u kom su danas sedište gradskih vlasti i Predsedništvo, do blizu Stambol-kapije nazvan je Terazije.

Novi spomenik na Terazijama, čija cena još nije objavljena, predstavlja „bruku i sramotu“, kaže Milić.

„Služi da zaseni prostotu i predlažem da ga premeste na neku od pijaca, možda Đeram ili Kvantašku“, zaključuje on.

Pogledajte video: Kako se vozi kroz kružni tok sa semaforom

Šale na mrežama: Spomenik Lavu na Lionu, Nejmaru na Neimaru

Na društvenim mrežama, posebno na Iksu, pljuštale su šale zbog noviteta na Terazijama.

Mnogi su se utrkivali da predlože skulpturu/spomenik koji odgovara nazivu kraja u Beogradu u kojem žive.

Pogledajte neke od duhovitih predloga:

Lion

Neimar

Bežanija

Most ‘Gazela’

Konjarnik

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Slični tekstovi

Prijavite se na njuzleter

Svake subote šaljemo nekoliko priča. Bez spina. Bez propagande. Bez spama. Samo istina.