kolona kamiona na granici Srbije i Hrvatske, na prelazu Batrovci — Kolona kamiona na granici Srbije i Hrvatske, na prelazu Batrovci

Na teretnim terminalima graničnih prelaza na Balkanu sada je manje kamiona.

Petog dana blokade vozača kamiona, nezadovoljnih dosadašnjim pravilima Evropske unije (EU) o dužini boravaka u Šengen zoni, ostali su samo prevoznici iz Srbije i Bosne i Hercegovine.

Vozači kamiona iz Crne Gore, a potom i Severne Makedonije, posle četiri dana su prekinuli proteste na graničnim prelazima pošto je iz Brisela stigao predlog rešenja za problem zbog koga su se prevoznici odlučili na blokade granica ka zemljama EU.

Kamiondžije su nezadovoljne zbog ograničenja po kojem mogu da provedu najviše 90 unutar 180 dana u zemljama Šengena, za šta kažu da im nije dovoljno da bi mogli normalno da rade.

Četvrtog dana posle blokada graničnih prelaza, Evropska komisija predstavila je novu Strategiju o viznoj politici, u okviru koje je ponuđeno i moguće rešenje za prevoznike iz država koje nisu članice EU.

Za njih je predviđen takozvani produženi kratki boravak, čiji detalji još nisu poznati.

„Komisija će blisko sarađivati sa državama članicama kako bi pronašla pragmatična rešenja da se omogući kratkoročni boravak za odabrane kategorije državljana trećih zemalja, uz obezbeđivanje bezbednosnih i ekonomskih koristi za Uniju“, piše u dokumentu.

Zbog prekoračenja dužine boravka, prethodnih nedelja pojedinim vozačima bilo je naloženo da napuste zemlje EU.

Pravilo o dužini boravka važilo je i ranijih godina, ali su vozači nalazili način da ga zaobiđu.

Međutim, to uskoro više neće biti moguće jer se od sredine aprila očekuje potpuno uvođenje novog elektronskog sistema prelaska granica.

Predlog strategije koji je predstavila ‘evropska vlada’ tek treba da bude usvojen.

Zbog blokada teretnih terminala, svakoga dana nastaje šteta koja se, prema procenama zvaničnika zemalja Zapadnog Balkana, meri u desetinama miliona evra.

Protest su 26. januara u 12 sati počeli vozači iz Srbije, Bosne i Hercegovine (BiH), Severne Makedonije i Crne Gore.

Četvrtog dana početka protesta, najpre su vozači kamiona iz Crne Gore saopštili da se povlače sa blokada, a 29. januara uveče isto su učinile i njihove kolege iz Severne Makedonije.

Kamiondžije iz Srbije i BiH za sada, međutim, ne odustaju od blokada, saopšteno je posle njihovog zajedničkog sastanka u Beogradu, organizovanog nakon što je iz Brisela najavljena strategija rešavanja problema.

Šta predlaže Evropska komisija?

Iako su pojedina udruženja vozača tražila da budu izuzeta od pravila 90/180 dana, iz Evropske komisije nije stigao takav predlog.

Umesto toga, vlada EU razmišlja o uvođenju produženih kratkih boravaka za vozače kamiona, što bi značilo da im se ne broje striktno dani koje su proveli u Šengen zoni, pošto su vozači ranije ukazivali da im se u boravak računa čak i ako samo pet minuta u jednom danu ostanu na teritoriji EU, prenosi televizija N1.

Pored vozača kamiona, ovo rešenje bi moglo da se primeni i na druge grupe, poput sportista ili umetnika, koji nemaju nameru da žive u EU.

Evropska komisija prepoznaje da ovim grupama može biti potrebno da borave duže od 90 dana tokom 180 dana, piše u dokumentu.

„Razmatraće se uvođenja novog zakonodavstva na nivou EU sa posebnim skupom pravila za produžene kratkoročne boravke“, navodi EK.

Za prevoznike sa Zapadnog Balkana, trenutno pravila ostaju ista, ali Komisija planira dodatna rešenja koja bi mogla da im olakšaju svakodnevni rad i smanje napetosti na granicama, prenela je Radio televizija Srbije.

Protestni znak ispred kamiona na granici Srbije i Mađarske tokom blokade na graničnom prelazu Horgoš na severu Srbije, 26. januara 2026. Svi granični prelazi u zemlji i širem regionu blokirani su za teretni saobraćaj počev od 26. januara u podne, posle koordinisane akcije vozača kamiona iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije — Protestni znak ispred kamiona na granici Srbije i Mađarske tokom blokade na graničnom prelazu Horgoš na severu Srbije

Gde su sve blokade i koja roba može da uđe?

Na blokadama su sada ostali samo vozači dve zemlje Zapadnog Balkana – Srbije i BiH.

Iz Udruženja prevoznika Srbije ranije je rečeno da propuštaju lekove i medicinsku opremu koji se uvoze, žive životinje, kao i municiju.

„Točak transporta će se ponovo okretati, a kada se okreće, korist ima privreda i svi građani“, poručio je Vesko Šljivančanin iz Udruženje prevoznika Crne Gore posle odluke o prekidu blokada 29. januara.

U večernjim satima istog dana i vozači kamiona iz Severne Makedonije saopštili su da prekidaju blokade graničnih prelaza prema Grčkoj i Bugarskoj.

Kolika je šteta?

Zbog blokade granica i nemogućnosti da roba izađe iz zemlje, države Balkana imaju direktnu dnevnu štetu od 100 miliona evra, rekao je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije (PKS), za Radio-televiziju Srbije.

„Direktna šteta za Srbiju svakog dana je 55 miliona evra“, dodao je.

Uz to, kompanije koje ne uspeju da izvezu robu na vreme, plaćaju penale, koji se kreću od 10.000 do 50.000 evra po danu, rekao je predsednik PKS.

Iz EU kažu da su pravila boravka unutar Šengena „jasna i poznata od ranije“, kao i da postoji određena fleksibilnost u njihovoj primeni.

Odluku o tome hoće li se vršiti nasumične granične kontrole ili ne donose države članice na spoljnim granicama, a ne Evropska komisija, rekao je ranije portparol „evropske vlade“ Markus Lamert.

Stručnjaci su saglasni da što blokade budu duže trajale, to će posledice po Zapadni Balkan biti sve teže.

„Zbog ove situacije postoji i velika opasnost da se izgubi deo evropskog tržišta.

„Ako se poremete lanci snabdevanja i ako robu nije moguće ni uvesti ni izvesti možda dođe i do kolapsa privrede, zato što fabrike neće imati kako da izvezu“, rekao je Aleksandar Radovanović, rukovodilac Centra za regionalnu saradnju PKS, za RTS.

Pogledajte video o o blokadama granica i nezadovoljstvu prevoznika sa Balkana

Šta je predložila Vlada Srbije?

Dok se raspravlja da li su Srbija i ostale zemlje Zapadnog Balkana mogle ranije da reaguju i traže rešenja mnogo pre blokada, iz Vlade Srbije je saopšteno da je šefu Delegacije EU u Srbiji Andreasu fon Bekeratu predat ‘non-pejper’ u kojem su navedena konkretna rešenja koja nudi Beograd i koja ne zahtevaju izmenu šengenskog graničnog kodeksa.

„Ovaj problem nije nov, datira još od 2014. godine, ali je sada eskalirao na način da naše profesionalne vozače privode, hapse, i deportuju“, rekla je Aleksandra Sofronijević, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Ona je 27. januara obišla vozače kamiona na graničnom prelazu Batrovci, između Srbije i Hrvatske, i poručila da „cela država stoji uz njene prevoznike“.

Tvrdi da su se vlasti u Srbiji još u junu 2025. obratili šefici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen u vezi sa ovim problemom.

„Prva kratkoročna mera za ublažavanje sadašnje situacije jeste da se promeni metodologija obračuna vremena provedenog u Šengen zoni.

„To znači da se ne računaju dani provedeni u Šengen zoni, već da se računaju minuti, sati, ako treba i sekunde kao i da se ne računa takozvana ‘pasivna vožnja’, a to je čekanje na granicama i spavanje u kamionima“, rekla je ona.

Kaže i da su se privredne komore Srbije, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije udružile i zajednički nastupaju pred Briselom.

„Svi imamo jedan cilj, a to je da se našim profesionalnim vozačima koji nisu ni kriminalci, ni turisti, ni migranti omogući da normalno obavljaju njihovu delatnost i na tome ćemo istrajavati“, poručila je.

Pogledajte fotografije sa nekoliko graničnih prelaza na Balkanu