LGBT+ i Srbija: Parada ponosa u Beogradu bez incidenata, zašto „nismo ni blizu“ prava ove zajednice

Centralnim ulicama Beograda, glavnog grada Srbije, jedanaesti put prošetali su borci za prava LGBT+ zajednice.

„Prajd šetnja“, jedna od najvećih dosad, počela je iz parka Manjež, gde su učesnici prolazili kroz punktove sa jakom policijskom kontrolom.

Beograd Prajd održan je pod sloganom „Nismo ni blizu“ kojim se naglašava, kako su saopštili organizatori, da se LGBTI+ zajednica u Srbiji suočava sa nasiljem i diskriminacijom, i da njihovi zahtevi nisu ispunjeni, prenosi agencija Beta.

„Do prošle godine osećali smo da se stvari pomeraju, ali je 2022. zaustavljen rad na Zakonu o istopolnim partnerstvima, zabranjen je Evroprajd – nismo ni blizu ispunjenja zahteva, a oni su isti od 2014. godine

„Mi ne možemo da obiđemo partnera u bolnici, da nasledimo imovinu ili da ga sahranimo ako umre“, rekao je Goran Miletić, direktor Beograd Prajda, neposredno pred početak manifestacije.

Od ministara u Vladi Srbije, na Prajdu je učestvovala samo ministarka za evropske integracije Tanja Miščević, dok je prisutna bila i Milica Đurđić, partnerka premijerke Ane Brnabić.

• Zašto deklarisanje kao gej može da potraje čitav život
• Između dve vatre: Život religioznih LGBT+ ljudi na Balkanu
• LGBT i Balkan: Od zabrane do poluslobode

Na rubovima skupa, sa druge strane policijskog kordona u Bulevaru kralja Aleksandra, okupilo se nekoliko desetina protivnika održavanja Parade, ali je skup protekao bez incidenata.

Dok je povorka prolazila ulicom Kneza Miloša iz porte Vaznesenjske crkve dvoje ljudi je kadilo učesnike.

Prethodne godine, u Beogradu je održan Evroprajd, najveća evropska manifestacija borbe za prava LGBT+ zajednice, čija je organizacija ove godine svečano predata Solunu, drugom po veličini gradu u Grčkoj.

Planirana šetnja učesnika prošle godine je bila zabranjena, ali je skup održan, a učesnici su sprovedeni od Bulevara kralja Aleksandra do Tašmajdana, gde su tada održani koncerti.

Na ulicama je bio prisutan veliki broj policajaca, a na rubovima skupa održani su protesti desničarskih organizacija i protivnika održavanja Evroprajda.

Šta kažu učesnici?

Andrija Nedeljković je rođen u Prištini, a od 1999. živi u Beogradu.

Došao je na Paradu najviše „zbog ljudi“, ali sa maskom na licu.

„Voleo bih da nas na Prajdu bude što više, voleo bih da u Srbiji bude gej brakova, ako Vlada to dozvoli“, kaže Andrija, mašući zastavom Roma.

Na ovogodišnjem Prajdu često se govorilo i na ruskom jeziku jer je rastuća ruska i ukrajinska dijaspora u Beogradu aktivno učestvovala u šetnji.

„Nadam se da će jednog dana doći taj dan kad će svi imati jednaka prava na ovom svetu“, kaže 24-godišnja Katarina, polu Srpkinja, polu Ruskinja.

• Čime se bave prve dame Balkana
• Porodila se partnerka srpske premijerke
• Kako LGBT osoba može da bude roditelj u Srbiji, ako nije Ana Brnabić

Pratite nas na Fejsbuku, Tweets by bbcnasrpskom i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk