Medicina: Pacijent napušta bolnicu posle transplantacije svinjskog bubrega

Šezdesetdvogodišnji muškarac napušta bolnicu dve nedelje pošto je dobio novi bubreg od svinje, genetski modifikovan kako bi se smanjio rizik od odbacivanja.

Prethodne transplatacije genetski modifikovanih organa svinja bile su neuspešne.

Uspeh ove operacije, naučnici smatraju prekretnicom u potrazi za obezbeđivanjem dostupnijih organa pacijentima

Vest je saopštila uprava Opšte bolnice u Masačusetsu, ujedno i najveća nastavna bolnica Harvardske medicinske škole u američkom gradu Bostonu.

• Pacijent se ’uspešno oporavlja’ posle transplantacije svinjskog bubrega
• Da li su svinje budućnost presađivanja organa
• Čovek koji živi zahvaljujući srcu svinje – pionirska operacija u svetu

Pacijent Ričard Riki Slejman iz Vejmonta, u Masačusetsu, godinama je bio na dijalizi, jer su njegovi bubrezi otkazivali, navodi se u saoppštenju.

Lekari su mu uspešno presadili genetski modifikovan bubreg svinje 16. marta.

Operacija je trajala četiri sata.

Novi bubreg dobro funkcioniše i Slejman više nije na dijalizi.

On kaže da je mogućnost da napusti bolnicu i ode kući „jedan od najsrećnijih trenutaka u njegovom životu“.

„Uzbuđen sam što nastavljam da se oporavljam porodicom, prijateljima i voljenim ljudima, oslobođen tereta dijalize koja je dugi niz godina uticala na kvalitet mog života“, rekao je on.

Slejmanu je u istoj bolnici 2018. presađen ljudski bubreg, ali pet godina kasnije, transplantacija nije uspela.

Doktori su predložili presađivanje svinjskog bubrega.

„To nije bio samo način da mi se pomogne, u tome sam video nadu za hiljade ljudi kojima bi transplantacija spasila život“, izjavio je Slejman.

Specijalni svinjski bubreg je obezbedila kompanija eGenesis iz Kembridža u Masačusetsu.

Životinja je genetski modifikovana „kako bi se uklonili geni koji bi mogli da naškode primaocu, kao i da bi se dodali određeni ljudski geni ne bi li se poboljšala kompatibilnost“.

Za proceduru, lekarski tim se oslanjao na uspeh prve uspešne transplantacije ljudskih organa na svetu – bubrega – 1954. godine, kao i na istraživanja koje je sprovela sa eGenesisom o ksenotransplantaciji (transplantaciji organa među vrstama) u poslednjih pet godina.

Proceduru je odobrila Uprava za hranu i lekove, ponudivši jedinstveni protokol proširenog pristupa, poznat i kao saosećajna upotreba, a koji se koristi za pacijente sa bolestima opasnim po život.

Time se omogućuje pristup eksperimentalnom lečenju.

Tim koji je uradio transplataciju rekao je da ovo istorijski korak koji može da pruži potencijalno rešenje za svetsku nestašicu organa, posebno onim iz etničkih manjinskih zajednica na koje nedostatak nesrazmerno utiče.

„Obilno snabdevanje organa kao rezultat ovog tehnološkog napretka pomoglo bi da se konačno postigne zdravstvena jednakost i ponudi najbolje rešenje za otkazivanje bubrega – svim pacijentima kojima je potrebna – bubreg koji dobro funkcioniše“, rekao je Vinfred Vilijams, Rikov lekar u Masačusets bolnici.

Prema podacima američke organizacije Ujedinjena mreža za deljenje organa, više od 100.000 Amerikanca čeka na transplantaciju organa za spasavanje života.

Broj donora, preminulih i živih, u 2023. godini bio je manji od 23.500.

Procenjuje se da u Americi svakog dana umre 17 ljudi čekajući organ za presađivanje.

Najčešće organ potreban za transplantacju jesu bubrezi.

Iako je ovo prvi svinjski bubreg presađen čoveku, nije i prvi organ ove životinje koji je transplantovan.

Prethodno su lekari presadili srca svinja, ali procedure su bile neuspešne.

Oba pacijenta preminula su nekoliko nedelja kasnije.

Kod jednog pacijenta, imuni sistem je odbacivao presađeni organ, što je uobičajen rizik kod transplantacija.

Pogledajte zašto se jedna Lidija iz Srbije svakog dana zahvaljuje devojci koju ne poznaje

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, , Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk