Meningitis: Od infekcije do smrtonosne bolesti

U noći između 21. i 22. aprila devetogodišnji Nenad Vasković je iznenada dobio visoku temperaturu, praćenu groznicom.

Nije mu bilo bolje iako je popio brufen – živa na toplomeru je i dalje pokazivala 39 stepeni.

Temperatura nije padala ni dan posle, dečak je sve više bio modar u licu, prst na ruci je počeo da mu otiče.

Posle pregleda u obližnjem Domu zdravlja, uputili su ga u beogradsku Univerzitetsku dečiju kliniku u Tiršovoj.

„Tu je krenula borba“, govori njegova majka Tatjana za BBC na srpskom.

Nekoliko sati kasnije dečak je preminuo – bio je zaražen meningokoknom bakterijom koja izaziva meningitis.

Reč je o akutnom zapaljenju moždanih opni (meningea) kojima su obloženi mozak i kičmena moždana, a izazivaju ga uglavnom bakterije i virusi, objašnjava Lejla Ćeranić, infektološkinja za BBC na srpskom.

Virusni meningitis je najčešći oblik i retko je opasan po život, dok tip izazvan bakterijom može da bude smrtonosan ukoliko se ne dijagnostikuje brzo.

Najčešće je reč o meningokoknim bakterijama koje uzrokuju sojeve poznate kao Men A, B, C, W, X, Y i Z, koji posledično mogu da izazovu i sepsu (trovanje krvi), pisao je BBC.

Meningitis, razorna bolest koja može biti smrtonosna i često dovodi do ozbiljnih dugoročnih zdravstvenih problema, ostaje veliki globalni izazov za javno zdravlje, navodi se na sajtu Svetske zdravstene organizacije.

‘Nisam ni znala da ta bakterija postoji’

Nenad je do 21. aprila bio zdrav i tih dana je bio na školskom raspustu.

Simptomi koji su se javili te aprilske noći podsećali su, kaže njegova majka poput bilo koje virusne prehlade.

Popio je brufen, pojeo supu i pio mnogo vode kako bi pregurao noć.

„Imao je podlive poput masnica, počeli su da ga bole mišići, ali je ušao samostalno u bolnicu, otežano, ali jeste.

„Odmah su ga odveli na intenzivno“, prepričava Vasković.

Tog aprila prvi put je čula za meningitis.

„Nisam ni znali da postoji ta bakterija i da je toliko opasna i smrtonosna“, dodaje.

„Majko, nemojte sebe da krivite, jer i da ste ga ranije doveli ne bi se ništa promenilo.

„Samo biste ga dodatno mučili i ostao bi biljka, ishod bi bio isti“, citira reči doktorke.

Dva i po meseca kasnije Tatjana i dalje ne zna kako se njen sin zarazio, a odgovori ne stižu.

Od početka 2025. u Srbiji je zabeleženo osam slučajeva meningokokne bolesti, potvrdio je Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ agenciji FoNet.

Četvoro je registrovano u Beogradu, po jedan u Nišu, Vranju, Kragujevcu i Tutinu.

• Šta je leptospiroza, zaraza koja se širi Sarajevom
• ALS, i danas neizlečiva bolest čiji je uzrok misterija
• Majmunske boginje: Sve što treba da znate

Koji su simptomi?

Meningitis nije toliko čest i uglavnom je posledica postojeće infekcije u organizmu, odnosno širi se iz žarišta koje je već u telu, kaže doktorka Ćeranić.

Može se javiti kod svakog, ali su osetljive grupe deca mlađa od dve godine i stariji od 65, ali i svi koji imaju neku težu hroničnu bolest, dodaje ona.

Prenosi se bliskim fizičkim kontaktom – kijanjem, ljubljenjem, deljenjem pribora za jelo i većina „prenosioca“ se ne razboli.

Nekoliko je različitih vrsta ove retke bolesti, ali lekari razvrstavaju neke uobičajene simptome:

• groznica
• povraćanje
• glavobolja
• ukočenost
• gubitak ravnoteže
• pospanost
• svrab

Rani simptomi često liče na običnu virusnu infekciju – povišena temperatura, glavobolja, umor – što otežava pravovremeno prepoznavanje bolesti.

• Nije bitno koliki vam je mozak, nego kako je povezan
• Holin, najbolji prijatelj našeg mozga
• Kakva je veza creva i mozga i zašto je toliko važna

Vakcina dostupna, ali ne i obavezna

Vakcina (multivalentna konjugovana kvadrivalentna – MenQuadfi) protiv meningokokne bakterije dostupna je u Srbiji, ali nije obavezna.

Obavezna imunizacija protiv meningokokne bolesti o trošku Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RFZO) sprovodi se kada su ljudi u posebnom riziku, a hitna u slučaju hirurških i funkcionalnih zahvata poput uklanjanja slezine i kod hroničnih bolesnika, rekli su iz Instituta.

Vakcinu o trošku RFZO dobijaju i zaposleni u laboratorijama i oni koji su profesionalno izloženi bakteriji Neisseria meningitidis, ali i bliski kontakti obolelih od meningokokne bolesti kod kojih je dokazana infekcija serotipovima A, C, Y, W, a u roku od 10 dana od poslednjeg kontakta, dodali su.

Tatajna i njen suprug nisu dobili vakcinu niti im je iko rekao da to treba da učine.

„Dali su nam lek, ali nas niko nije zvao, a mi smo spremni, koliko god da košta“, kaže ona.

Vakcina MenQuadfi namenjena deci starijoj od 12 meseci i odraslima kao i revakcinacija dobija se u zavisnosti od rizika i preporuka, a preporučuje se i svima koji putuju u Saudijsku Arabiju na hadž, studentima koji putuju na međunarodne razmene, ili borave u kolektivnim smeštajima (internatima, studentskim domovima, vojskama), dodali su iz Instituta.

‘Da ne bude kasno’

Meningitis može da dobije bilo ko, bez obzira na uzrast, ali Svetska zdravstvena organizacija ukazuje da se češće javlja u državama sa niskim i srednjim ekonomskim razvojem.

Stariji ljudi i oni sa oslabljenim imunološkim sistemom (poput pacijenata koji primaju hemoterapiju) su među rizičnim grupama.

Oko 20 odsto ljudi koji obole od meningitisa ima trajne komplikacije i posledice koje utiču na kvalitet života.

Podsaharska Afrika se zbog velikog broja obolelih zove i „pojas meningitisa“ i u riziku je od učestalih epidemija meningitisa, upozorava SZO.

Porodica Vasković i dalje traga za odgovorima, u međuvremenu je pokrenula i peticiju kako bi vakcina protiv meningitisa bila besplatna za svu decu.

„Želimo da se više priča o ovoj bolesti i bakteriji i da ne bude kao kod Neše i da ne bude kasno“, kaže majka Tatjana.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Šta je šarlah i ima li razloga za brigu
• Koliko su česte pojave neobjašnjivih zaraznih bolesti
• Male boginje ponovo vrebaju
• Upala pluća: Od bezazlene do smrtonosne bolesti
• Milioni dece u opasnosti zbog usporavanja vakcinacije širom sveta
• Šta je buđ i zašto je opasna po zdravlje
• „Vreme vam nije prijatelj“: Život „dece leptira“ u Srbiji