Moj studentski intervju sa Edinom Avdićem: ‘Bez košarke ne bih bio ni upola ovoliko srećan’

Krajem decembra 2011. godine, kao student druge godine novinarstva, posle ‘večitog derbija’, duela Partizana i crvene zvezde u beogradskoj hali Pionir, skupio sam hrabrost da priđem Edinu Avdiću i zamolim ga za intervju.

Prvi intervju na Fakultetu političkih nauka u Beogradu se uglavnom radi sa ljudima iz medija, pa sam pomislio da pitam čoveka čiji glas tako često slušam.

Za mene je to bio susret sa jednim od najpoznatijih sportskih novinara i komentatora u regionu.

Za njega je, činilo se, to bio sasvim običan razgovor.

Saslušao me je, ostavio broj telefona, rekao da se javim i dva dana kasnije našli smo se u jednom dorćolskom kafiću.

Naručio je kamilicu, razgovarali smo o košarci, sportskom novinarstvu i životu, a kada je stigao račun nije mi dozvolio da platim.

Rekao je da vrlo dobro zna kako je biti student u velikom gradu.

Čitavih 15 godina kasnije, u autobusu na liniji 31 zatekla me je vest o Avdićevoj iznenadnoj smrti u 47. godini, koja je rastužila je ljubitelje košarke širom regiona.

Godinama je bio neizostavan deo najvećih košarkaških priča, ali i mnogo više od toga – sagovornik kome se verovalo, analitičar čiji su se stavovi citirali.

Kecmanova trojka u Zagrebu, NBA finala, veliki evroligaški okršaji i reprezentativni uspesi ostali su upamćeni ne samo zbog onoga što se događalo na terenu, već i zbog načina na koji ih je Avdić približavao publici.

I danas ih teško zamisliti bez njegovog glasa.

Na kraju, bio je i čovek koji je uspevao da ljubav prema košarci prenese i na druge.

Osetilo se to i u našem razgovoru iz sada već davne 2011. godine, kada je bez velikih reči i komplikovanih analiza, u nekoliko rečenica sažeo odnos prema košarci.

„Ja taj sport neizmerno volim. Doneo mi je mnogo radosti u životu.

„Sve stvari koje su mi se dešavale u vezi sa košarkom, ostavljaju mi samo lepe uspomene, bez nje ne bih bio ni upola srećan kao što sada jesam.“

• Preminuo Duško Vujošević: Odlazak Partizanovog ‘generala’
• Moj studentski intervju sa Vujoševićem: ‘Košarkaš Partizana mora da se žrtvuje za drugog’
• Fred Haus za BBC: ‘Vujošević nije hteo da idemo lakšim putem – i bio je u pravu’

Košarka kao jedini izbor

Avdić je rođen 19. juna 1979. u Sarajevu, gde je i diplomirao novinarstvo na Fakultetu političkih nauka.

Ipak, verovao je da se novinarski zanat pre svega uči u redakciji.

Još je tokom treće godine fakulteta dobio priliku da kroz praksu zakorači u svet televizije, gde je veoma brzo počeo da prenosi utakmice i stiče iskustvo koje nijedan amfiteatar nije mogao da mu pruži.

„Ono što sam učio na Fakultetu političkih nauka mi nije mnogo pomoglo“, rekao je.

„Malo je ljudi koji mogu da te usmere kada je sportsko novinarstvo u pitanju – bio sam potpuno tehnički nepismen, a i realnost je mnogo drugačija od onoga što ti se prezentuje na fakultetu.“

Prvih godinu i po dana, radio je besplatno.

A pre nego što je postao novinar, Avdić je pokušavao da postane košarkaš.

„Košarka je uvek bila prvi izbor, a uglavnom i jedini.

„Želja mi je bila da napravim kvalitetnu košarkašku karijeru, ali sam shvatio da to ne mogu fizički da izdržim, a kada već nisam mogao da se profesionalno bavim košarkom, odlučio sam da znanje koje imam iskoristim i budem komentator.“

U međuvremenu se bavio svakakvim stvarima – radio jutarnji program, čitao vesti i razgovarao sa ljudima „iz svih društvenih sfera.“

Novinarsku karijeru je započeo na sarajevskoj Federalnoj televiziji, potom radio na OBN-u, gde je stekao veliku popularnost kao komentator NBA lige, a zatim je postao jedno od zaštitnih lica televizije Arena sport.

Većinu prenosa radio je u tandemu sa Nenadom Kostićem Koletom.

Poslednjih godina bio je i autor dva košarkaška podkasta.

Udvajanje sa Milošem i Edinom, gde je sa kolegom Milošem Jovanovićem pretresao aktuelna košarkaška dešavanja i X&O’s chat, gde je intervjuisao isključivo najveća košarkaška imena regiona i Evrope.

Među njima su Nikola Jokić, koji nikada ne priča za srpske i regionalne medije, Dejvid Adelman, Vasilis Spanulis, Etore Mesina, Gordon Herbert, Serđo Skariolo, Miloš Teodosić, Željko Obradović, Aleksandar Đorđević, Predrag Danilović…

Cena izgovorene reči

Među temama kojih smo se dotakli bili su i problemi sa kojima se novinari suočavaju.

„Pritisaka ima“, rekao mi je te 2011. godine.

„Četiri puta sam tokom karijere bio pod suspenzijom zato što sam pisao o stvarima kakve su zaista bile, jednom zbog toga izgubio i posao, kada se nekim ljudima nije dopalo ono o čemu sam govorio u prilozima“.

Ti pritisci su, kako kaže, stizali preko „političkih i sponzorskih veza“.

„To je zato što ne radimo u jakim kućama.

„Njujork Niksi ne mogu da uskrate pristup novinaru Njujork tajmsa, jer je taj novinar dobro plaćen i iza njega stoji moćna kuća, takve stvari se tamo ne dešavaju.“

U poslednjih nekoliko meseci, iako je bio jedno od najuticajnijih imena regionalnog sportskog novinarstva, Avdićevo odsustvo iz programa Arene sport nije prošlo nezapaženo.

U jednoj od nedavnih epizoda Udvajanja sa Milošem i Edinom, izjavio je da je situacija „delikatna“ i da se ne oglašava na savet advokata.

„Nemam još punu informaciju, pa ne bih spekulisao“, rekao je Avdić u podkastu, uz zahvalnicu svima na podršci i dodatak: „Svima je sve jasno“.

Zvanični razlog odsustva nikada nije objavljen.

Ivan Ninić, pravni zastupnik Avdića, napisao je na Iksu da su nameravali da podnesu tužbu protiv TV Arena sport.

Brojni mediji i ljubitelji košarke kao navodni razlog vide Avdićevu njegovu rečenicu iz Udvajanja o Željku Obradoviću, bivšem treneru Partizana.

Nazvao ga je „personifikacijom“ crno-belih, koliko god to „nekome bilo teško da prihvati“.

„Neki ljudi uživaju taj ugled, tu popularnost, nije Željko platio tim ljudima da ga vole, oni ga prirodno vole“, rekao je Avdić.

„I znaš, razumem da je možda drugima krivo što oni ne uživaju takvu ljubav“.

Sa Arene sport – televizije u vlasništvu državnog Telekoma – od Avdića su se oprostili objavom na društvenim mrežama.

Govoreći o profesiji koju je izabrao, Avdić ni 2011. nije skrivao zabrinutost zbog položaja novinara na ovim prostorima.

Smatrao je da su loši uslovi rada, niske plate i zavisnost od klubova i drugih centara moći doveli do urušavanja ugleda profesije, koju je nazvao kao „vrlo sujetnu“ i sa dosta „rivaliteta među kolegama, proisteklog iz muke u koju je profesija zapala“.

„Ovde novinari zavise od klubova, koji odlučuju da li će te povesti na neko gostovanje i ti onda moraš da obratiš pažnju na to kako i šta pišeš.“

Ipak, istakao je da u državama bivše Jugoslavije ima veoma kvalitetnih novinara.

„Poznajem veliki broj američkih komentatora i novinara pisanih medija koji zarađuju od 600.000 do četiri miliona dolara godišnje.

„Garantujem da 90 odsto njih ne poznaje košarku kao nekoliko ljudi na ovim prostorima koji se bave komentatorskim poslom.“

• Ko je Đoan Penjaroja, novi trener košarkaša Partizana
• Ko je Dušan Alimpijević, novi selektor košarkaša Srbije
• Ko je Dejan Tomašević, novi predsednik Olimpijskog komiteta Srbije

Objektivnost ne postoji, ali postoji realnost

Na pitanje kako se priprema za prenose, Avdić je dao odgovor koji najbolje oslikava njegov odnos prema košarci.

Nije verovao u kampanjsko učenje i višesatne pripreme neposredno pred utakmicu.

„Nikada se ne pripremam za prenos, u kontinuitetu čitam i pratim gotovo sve što se dešava, jer mi je to zapravo velika ljubav.“

Sličan pristup imao je i kada je reč objektivnosti u sportskom novinarstvu.

Smatrao je da potpuna objektivnost ne postoji, ali da „postoji realnost“ i da svaki novinar ima obavezu da bude pošten prema onome što vidi.

„Niko od nas nije objektivan, za mene je objektivnost izmišljena kategorija.

„Ali nisam siguran da su ljudi koji su navijači kompetentni da procenjuju ko je objektivan, a ko nije – oni sve posmatraju kroz prizmu svog kluba i tako sami sebe diskredituju iz diskusije.

„Uvek se obradujem kada vidim neki dobar potez, ali ću se isto tako kritički osvrnuti na neki loš.“

Reagovanja

Vest o Avdićevoj smrti izazvala je brojne reakcije širom regiona.

Od njega su se oprostili nekadašnji i sadašnji košarkaši, poput Nikole Jokića, Jusufa Nurkića, Bogdana Bogdanovića, kao i treneri, novinari i klubovi.

Među najemotivnijim porukama bile su one koje su uputili bivši selektor košarkaške reprezentacije Srbije Aleksandar Đorđević i Mirza Teletović, nekadašnji reprezentativac BiH.

Đorđević je istakao da je „košarka rasla i uz njegovu prepoznatljivu, istinsku ljubav prema njoj i znanje za respekt“.

Teletović podsetio na njihovo dugogodišnje prijateljstvo i čuveni komentar „s parkinga“, napisavši da je Avdić ostavio neizbrisiv trag u njegovom životu i karijeri.

Od Avdića su se oprostili i sarajevski FK Željezničar, za koji je navijao, KK Bosna, čije je boje branio u mlađim kategorijama, kao i Košarkaški savez BiH.

„Pola sata buljim u ekran. Ne znam šta da mislim“, napisao je poznati glumac Sergej Trifunović, nazvavši Avdića „jednim od najfantastičnijih sportskih novinara, ikada i igde, ne samo u ovoj barici u kojoj se prosek i dno združeno brane od talenata“.

„Žao mi je što nećemo popiti tu kafu, koliko smo se oko nje dogovarali“, dodao je.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Od dečaka iz Zvornika do finala Evrobasketa na klupi Nemačke: Alan Ibrahimagić za BBC
• Miloš Teodosić: Pet trenutaka po kojima ćemo pamtiti Tea
• Priča o košarkaškom profesoru: Zašto je Aleksandar Nikolić ‘prvo slovo jugoslovenske trenerske azbuke’
• Odlazak Dražena Dalipagića, legende jugoslovenske i svetske košarke
• Noć kada je Dejan Milojević leteo po košarkaškom terenu
• Kako je Nikola Jokić postao filozof