Narkotici: Pet razloga zašto je Mjanmar postao najveći svetski proizvođač opijuma

Prvi put u istoriji, Mjanmar je postao najveći svetski proizvođač opijuma, prestigavši Avganistan, pokazuju podaci Ujedinjenih nacija za 2023. godinu.

Zemlja je deo Zlatnog trougla, ozloglašenog centra za ilegalnu trgovinu drogom, koji se graniči sa Laosom i Tajlandom.

U Mjanmaru se uzgaja mak, od kojeg se pravi opijum – ključna sirovina za proizvodnju heroina.

Evo kako je ova ratom razorena zemlja stekla tu titulu.

• Iza kulisa talibanskog rata protiv droge – uništavanje polja maka
• Sejšeli: Rajsko ostrvo koje je postalo talac heroina
• Vila Pritajeni tigar i pad kineske mafije u kockarskom gradu bezakonja
• „Dobro došli u Amsterdam na steroidima“: Tajland je obećana zemlja za ljubitelje marihuane

1. Zemlja sve dublje tone u građanski rat

Otkako je 1948. godine Mjanmar stekao nezavisnost od Velike Britanije, dešavaju se sukobi između vlasti i manjinskih naroda, koji žive u brdovitom regionima duž njegovih granica.

Zemlja je praktično dezintegrisana još od vojnog puča 2021. godine.

Vojska je nasilno ugušila mirne građanske proteste, na kojima su demonstranti zahtevali povratak demokratiji.

Opozicioni aktivisti su se pridružili etničkim pobunjenicima duž granica sa Tajlandom, Kinom i Indijom, gde su se obučili i vratili da se bore protiv državne vojske.

Oformili su labavu mrežu oružanih grupa, poznatiju kao Narodne odbrambene snage (PDF).

Za to vreme, neke dobrostojeće formacije kao što su Karen, Kačin, Kareni i Čin, odlučile su da stanu na stranu Vlade nacionalnog jedinstva (NUG), koju je uspostavila državna administracija, koja je sa vlasti svrgnuta pučem.

Oružano krilo NUG-a zove se PDF.

U državi Šan, na granici sa Tajlandom i Kinom, vlada bezakonje.

Ovaj deo Mjanmara važi za jedan od najvećih proizvođača ilegalnih supstanci na svetu.

Skoro tri godine posle puča, PDF je uz podršku etničkih oružanih grupa, prerastao u ozbiljnu borbenu formaciju.

Borbe se odvijaju širom zemlje, često udaljene jedne od drugih, a vojska je rasplinuta, što delove poput Zlatnog trougla ostavlja nedovoljno pokrivenim.

2. Zabrana opijuma u Avganistanu

Otkako su talibani 2022. počeli da zabranjuju uzgoj maka, proizvodnja u Avganistanu je drastično opala.

Istraživanje Ujedinjenih nacija iz 2023. godine pokazalo je da se proizvodnja opijuma u Avganistanu smanjila sa 6.200 tona iz 2022. godine na 333 tona 2023. godine, što čini pad od 95 odsto.

U istom periodu, proizvodnja u Mjanmaru skočila je za 36 odsto, i sada iznosi 1.080 tona.

To su i dalje značajno manje količine nego kada je proizvodnja u Avganistanu dostigla vrhunac – 2022. godine iznosila je 6.200 tona.

Politička nestabilnost u Mjanmaru izaziva zabrinutost da će njihova proizvodnja samo nastaviti da raste.

• Kako uništiti dve tone kokaina
• BBC istraga: Kako su najviši sirijski zvaničnici povezani sa trgovinom drogom

3. Veća cena opijuma

Od kako je uzgoj zabranjen u Avganistanu, cena opijuma je skočila.

Prosečna zarada uzgajivača je 355 dolara po kilogramu sirovog proizvoda, što je skok od oko 75 odsto u odnosu na 2022. godinu, navodi se u istraživanju Ujedinjenih nacija.

Mak je postao aktraktivniji za poljoprivrenike, dok se ekonomska situacija u Mjanmaru pogoršava usled kombinacije faktora kao što su pandemija kovida, loše vladavine vojnih vladara i građanskog rata.

Nestašica u svetu takođe je dovela do povećane potražnje opijuma iz Zlatnog trougla.

4. Ograničen izbor za zemljoradnike

Bilo je pokušaja da se proizvodnja opijuma u Mjanmaru zauzda uvođenjem komercijalnih useva – kao što su šećerna repa, kaučuk i voće.

Međutim, njih je teže uzgajati nego mak.

Osim toga, potrebno ih je transportovati, poljoprivrednici prodaju mak direktno sa njiva, kako bi eliminisali visoke troškove prevoza.

Od poslednjeg puča, u Mjanmar međunarodna pomoć više ne stiže izdašno kao nekada, što otežava položaj siromašnih zemljoradnika.

5. Bezakonje u regionu

Zlatni trougao je već decenijama epicentar svetskog transnacionalnog kriminala decenijama.

Tu se proizvode sintetičke droge, ilegalno se trguje oružjem, dešava se trgovina ljudima, a od nedavno je postao centar onlajn prevara.

Zabiti planinski predeo ima porozne granice, što olakšava kriminalcima da izigraju zakon.

Skorašnji sukobi u severnoj državi Šan povezani su pokušajima Kine da suzbije centre za internet prevare, koje se uglavnom dešavaju sa teritorije Mjanmara.

Proizvodnja maka samo je jedan od problema.

Od izbijanja puča, situacija u Mjanmaru se pogoršava u svakom smislu – politički, ekonomski i socijalno.

Dok se aktuelni vojni režim muči da kontroliše zemlju, malo je verovatno da će se borba sa problemom narkotika se naći u vrhu njihovih prioriteta.

Mnogi, što uključuje i vojnike hunte kao i etničke oružane grupe, imaju koristi od ilegalne proizvodnje droge, ubirući porez od trgovaca koji prolaze kroz njihove oblasti.

Stoga, ne postoji prava inicijativa da se uguši uzgoj maka i trgovina opijumom, kad to ostaje unosni izvor prihoda u nestabilnoj situaciji.

Pogledajte video: Dileri sa darkneta ne haju za policiju

Pratite nas na Fejsbuku, Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk