NASA šalje robota po teleskop Svift da ne padne na Zemlju

Svemirska letelica finansirana sredstvima američke agencije NASA poslata je u svemir kako bi presrela teleskop koji gubi orbitu i pada ka Zemlji.

Opservatorija Svift prati neke od najmoćnijih eksplozija u svemiru, ali postoji opasnost da se u narednim mesecima sruši.

Mali svemirski teleskop presrešće letelica LINK, koja će pokušati da ga uhvati pomoću tri robotske ruke i potom podigne u bezbedniju orbitu.

Ova spasilačka misija, lansirana u petak, 3. jula, do sada nikada nije izvedena.

Reč je o poduhvatu visokog rizika, rekao je svemirski naučnik Simeon Barber.

„Ali NASA očigledno veruje da vredi pokušati.

„Naučna zajednica takođe polaže nade u ovu misiju, jer je reč o važnom teleskopu koji nam omogućava da proučavamo izuzetno visokoenergetske pojave u svemiru, a za njih trenutno nemamo druge načine posmatranja“, rekao je Barber, viši istraživački saradnik na Otvorenom univerzitetu.

Opservatorija Svift pada zato što je pojačana aktivnost Sunca proširila Zemljinu atmosferu toliko da ona sada zahvata putanju ovog teleskopa.

To stvara otpor koji usporava opservatoriju dok kruži oko Zemlje, zbog čega se njena orbita postepeno spušta.

Kada je lansirana, nalazila se na visini od oko 600 kilometara, a sada je spuštena na približno 360 kilometara, pri čemu se najveći deo tog pada dogodio tokom poslednje dve godine.

Sateliti redovno padaju na Zemlju i sagorevaju pri ponovnom ulasku u atmosferu.

Međutim, Svift je poseban i veoma cenjen među istraživačima koji ga koriste za proučavanje najranijih trenutaka nastanka svemira.

Opservatorija, veličine većeg automobila, lansirana je 2004. godine sa tri teleskopa kako bi proučavala najmoćnije eksplozije u svemiru.

Te eksplozije nastaju tokom poslednjih trenutaka postojanja džinovskih zvezda, kao i prilikom sudara njihovih ostataka kada se ugase.

Za samo nekoliko sekundi one oslobode onoliko energije koliko će Sunce emitovati tokom čitavog životnog veka od oko deset milijardi godina.

Pošto su takvi događaji kratkotrajni, letelica mora da reaguje brzo i da bude izuzetno pokretljiva – otuda i njen naziv Svift, što znači brz.

Ukratko, ne postoji nijedna druga opservatorija poput nje, zbog čega je NASA procenila da je reč o svemirskoj letelici koju vredi spasiti.

Inženjeri kompanije Katalyst Space Technologies iz Flagstafa u Arizoni dobili su zadatak da spasu ovu opservatoriju.

Imali su manje od godinu dana da lansiraju misiju pre nego što Svift padne ispod visine od 300 kilometara, što je granica posle koje spasavanje više ne bi bilo moguće.

„Ono što je tim kompanije ostvario za samo osam meseci zaista je izvanredno.

„Osmislili su, izgradili, testirali i integrisali robotsku svemirsku letelicu sposobnu da izvede jednu od najambicioznijih komercijalnih servisnih misija ikada“, rekao je direktor kompanije Gonhi Li u saopštenju za javnost objavljenom ranije ovog meseca.

Svemirska letelica LINK, koju je osmislio tim Gonhija Lija, je robot sa tri mehaničke ruke, veličine približno jednog frižidera, opremljen brojnim kamerama, sistemima za navođenje i malim potisnicima za kretanje.

Nakon lansiranja, letelica će narednih nekoliko sedmica postepeno aktivirati sisteme kao što su napajanje, navigacija, kamere i senzori na koje će se oslanjati tokom misije i proveravati da li su svi podneli putovanje u svemir.

Iako ju je raketa Pegasus XL dovela blizu orbite teleskopa Svift, trokraki robot još mora da obavi veliki posao kako bi mu se približio, jer se visina na kojoj se Svift nalazi menja iz nedelje u nedelju.

Spasilačka letelica, koja se i sama kreće, mora da sustigne metu koja je takođe u pokretu.

Ipak, očekuje se da će se tri do četiri sedmice posle lansiranja konačno naći uz sam teleskop.

Koristeći kamere i senzore, LINK će mu se pažljivo približiti i kružiti oko njega, snimajući ga iz svih uglova.

Inženjeri pretpostavljaju gde bi mogli da ga uhvate, ali, kako objašnjava Barber, Svift se verovatno promenio tokom dve decenije provedene u orbiti.

„Teleskop Svift nikada nije bio projektovan da bude uhvaćen u svemiru i da mu se menja orbita.

„Zato će mu se spasilačka letelica približavati veoma polako i pažljivo se povezati s njim“, kaže Barber.

Potom sledi najnapetiji trenutak misije – hvatanje teleskopa, kada će tri robotske ruke letelice LINK pokušati da ga obuhvate.

Ako sve bude teklo po planu, LINK će preuzeti kontrolu nad Sviftom i vratiti ga na visinu sa koje će moći da nastavi svoj važan naučni rad.

„LINK će aktivirati svoje motore kako bi postepeno podigao orbitu teleskopa do visine na kojoj može dugoročno stabilno da funkcioniše“, rekao je Barber.

„To će biti veoma sporo i elegantno podizanje, a ne naglo prebacivanje u višu orbitu.“

Tokom naredna dva do tri meseca, LINK će polako podizati i sebe i teleskop sa sadašnjih oko 360 kilometara visine prema nekadašnjoj orbiti na približno 600 kilometara iznad Zemlje.

Misija je izuzetno ambiciozna i nešto slično do sada nikada nije izvedeno.

Da bi uspela, mnogo toga mora da prođe bez greške.

Ako se to dogodi, pažnja bi mogla da se usmeri na naredni veliki poduhvat – spasavanje još poznatijeg svemirskog teleskopa Habl.

To ćemo saznati u narednim mesecima.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Najveći teleskop na svetu lansiran u svemir – omogućiće nam da vidimo prve zvezde
• Spektakularne fotografije sa teleskopa Džejms Veb dve godine posle lansiranja
• Nasa traži astronaute za put na Mesec – da li ste zainteresovani
• Hoćemo li naći život negde drugde u svemiru
• Nasa traži astronaute za put na Mesec – da li ste zainteresovani
• Teleskop Džejms Veb otkrio objekte nalik planetama koji slobodno lebde u svemiru