Naučnica koja je čistila svemirske toalete tokom radne prakse predvodi istraživanje Marsa

Čišćenje toaleta koji se koristi u svemirskim letelicama tokom radne prakse predstavljalo je za Kler Partfit prvi susret sa karijerom van Zemljine orbite.

Ona međutim nije mogla ni da zamisli da će je vreme koje je kao 14-godišnjakinja provela u Nacionalnom centru za nauku o svemiru u Lesteru jednog dana dovesti na čelo tima za istraživanje budućih misija na Mars.

Parfit, koja je rođena u Notingemu, danas radi za Evropski centar za istraživanje svemira i tehnologiju pri Evropskoj svemirskoj agenciji u Holandiji.

Ova 42-godišnjakinja pridružila se svemirskoj industriji pošto je diplomirala fiziku, a potom doktorirala na energetskim sistemima za svemirske letelice.

Od tada radi na različitim misijama, poput ExoMars Rozalind Frenklin rover, koja će istraživati površinu Marsa.

Radila je i na misiji SMILE, u kojoj je istraživano kako Zemlja reaguje na solarne vetrove sa Sunca.

Parfit se seća kako joj je podrška koju je dok je bila mlađa, između ostalog i od njene nastavnice nauke u školi, pomogla da izgradi karijeru u svemirskoj nauci.

Prvo je konkurisala za praksu pri Američkoj svemirskoj agenciji (NASA), ali je odbijena.

U to vreme osoblje je planiralo i skupljalo eksponate za otvaranje vodeće nacionalne atrakcije posvećene svemirskoj nauci – Nacionalnog svemirskog centra, i Parfit je uspela da dođe do radnog iskustva.

„Prosto sam znala da sam to oduvek želela da radim“, rekla je.

„U to vreme, direktorka svemirskog centra bila je Aleks Hol.

„Videti ženu na toj poziciji mi je pomoglo da zamislim sopstvenu karijeru u svemirskoj industriji“, dodala je.

Parfit se priseća kako su eksponati doneti u kancelarije pre otvaranje svemirskog centra u junu 2001.

„Jeda od njih je bio toalet koji se koristi u svemiru, koji nikada ranije nisam videla, i pomogla sam da se raspakuje.

„Očito je bilo potrebno preduzeti neke konzervatorske radove, određeno čišćenje.

„Bio je to neobičan komad tehnologije koja se koristi za svemirske misije, i bilo je veoma zanimljivo videti ga.“

Pomogla je da se otpakuje odelo Helen Šarmen, koja je postala prva osoba iz Britanije koja je otišla u svemir.

Od kada je otvoren pre 25 godina, Nacionalni centar za nauku o svemiru ugostio je skoro šest miliona posetilaca.

Parfit opisuje atrakciju kao neverovatnu.

„Prilično sam sigurna da me je to usmerilo ka sadašnjoj svemirskoj karijeri.“

Preselila se 2019. godine u Evropski centar za svemirska istraživanja i tehnologiju Evropske svemirske agencije (ESA) u Holandiji.

Parfit, koja vlastitu karijeru opisuje kao „ostvarenje sna“, sada predvodi tim koji planira buduća istraživanja na Marsu.

Ona je i predsedavajuća Međunarodne radne grupe za istraživanje Marsa.

Mars je „izuzetno važno mesto za proučavanje i istraživanje sa naučne tačke gledišta.

„Kada misija Rozalind Franklin bude lansirana 2028. godine, biće to izuzetno uzbudljivo.

„Za buduće misije na Mars posle toga potrebno je obaviti mnogo priprema za ljudska istraživanja.

„Moramo pažljivo da planiramo naredne decenije kako bismo sačuvali Mars i obezbedili da se u Evropu vrate što kvalitetniji naučni podaci.“

Pogledajte video: Kako astronauti obavljaju nuždu u svemiru

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• ‘Najveći istraživački podvig čovečanstva’: Svemirska letelica koja je promenila naše viđenje Sunčevog sistema
• Spilbergov klasik o teoriji zavere iz 1977. i danas je relevantan
• Jesmo li blizu rešenja misterije ‘devete planete’ Sunčevog sistema
• Od uzletanja do spuštanja: BBC novinarka o praćenju istorijske misije do Meseca
• ‘Teže je biti roditelj, nego komandirka spejs šatla’
• Umesto nekoliko dana, ‘zaglavila’ devet meseci u svemiru: Priča hrabre astronautkinje