Nauka i okeani: Upoznajte Dambo hobotnicu koja živi na dubini od 7.000 metara
Podvodni istraživači fotografisali su hobotnicu na dubini od 7.000 metara na dnu Indijskog okeana.
Prethodna „najdublja“ fotografija ovog mekušca uhvaćena je na 5.000 metara ispod površine okeana.
Ronioci koji su fotografisali hobotnicu i objavili otkriće u časopisu Marine Biology, kažu da se radi o vrsti Dambo.
- Korona virus i ekologija: Mediteran sve više zagađen medicinskim otpadom
- Morska ljubimica Tajlanda uginula od trovanja plastikom
- Foka zamalo žrtva plastičnog smeća
Ova vrsta je dobila to ime po perajima koji su nalik ušima slavnom slončetu iz Diznijevog crtanog filma.
Istraživačku ekspediciju predvodio je doktor Alan Džejmison, koji koristi uređaje „sletače“,
Oni se sa istraživačkih brodova spuštaju na morsko dno i snimaju sve što tamo prolazi.
Džejmison je pomoću ove opreme snimio dve hobotnice – na dubini od 5.760 i 6.957 metara.
Hobotnice su bile dugačke 43 i 35 centimetara.
One polažu jaja na morskom dnu, a do ovog otkrića najveća dubina na kojoj su snimljene ili fotografisane iznosila je 5.145 metara.
To se desilo pre 50 godina blizu obale Barbadosa, a fotografija je crno-bela.
Najnovije otkriće je važno jer sada naučnici znaju da hobotnice mogu da nađu stanište na 99 odsto globalne svetske površine mora.
Ali životinjama koje žive na velikim dubinama svakako je potrebno dodatno navikavanje na uslove, kaže doktor Džejmison.
On je do novog otkrića došao radeći kao vođa ekspedicije Five Deeps (Pet dubina).
To je projekat u okviru kojeg je teksaški biznismen Viktor Veskovo spustio do najdubljih tačaka pet okeana na Zemlji.
Džejmison se nada da će rezultati njegovih istraživanja pomoći ostalim naučnicima da otklone neke nejasnoće i nepoznanice u vezi sa najdubljim delovima okeana.
„Zakoni podvodne ekologije i biologije su, u stvari, veoma slični. Dambo hobotnice su nam potrebne da uklone mrlje koje postoje u našem poznavanju morskih dubina“, kaže on.
„A predstava o tome da na morskom dnu obitavaju životinje nalik nekim cirkuskim nakazama iz Viktorijanskog doba, jednostavno nije tačna“, zaključuje.
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0